Da li je legitimno i legalno menjati prebivališta od opštine do opštine, pitaju sagovornici Danasa profesora Vladimira Petrova

Napominju i da se čini da je glavna, valjda i jedina ideja teksta profesora Pravnog fakulteta bila da se ljudi iz rukovodstva opozicije predstave kao diletanti, kao neznalice, koji ne znaju čak ni ono što je dobro poznato svakom prosečno obaveštenom građaninu.

Podsećaju i profesora Petrova da je u savremenoj demokratiji licemerno da se ćuti da je izbornom krađom svaka vlast nelegalna i nelegitimna i pitaju ga da li u udžbenicima iz prava piše da je legitimno i legalno menjati prebivališta od opštine do opštine.

Petrov je, da podsetimo u autorskom tekstu za današnje „Večernje novosti“, rekao da neprihvatanje predstavničkog mandata nije u skladu sa načelima našeg Ustava, ali ni predstavničke demokratije uopšte. Prema njegovoj oceni, dilema da li da se prihvate mandati je lažna, i sa stanovišta legaliteta, i sa stanovišta legitimiteta.

„Ni u jednom udžbeniku ustavnog prava nisam pročitao da kandidat za narodnog predstavnika ima pravo da ne prihvati mandat. Posle potvrđivanja tj. verifikacije mandata, kandidat postaje narodni predstavnik, odnosno stiče sva prava i obaveze narodnog predstavnika. Jedno od takvih prava je i da podnese ostavku“, napisao je Petrov.

Kako je naveo, ostavka nije kolektivni čin, niti se podnosi iz bilo kojih kolektivnih razloga.

„Ostavka je uvek lični čin. Podnosi se iz ličnih razloga koji se pravom iscrpno ne definišu, kao što su npr. porodične prilike, bolest, odgovornost za greške u vršenju funkcije, preuzimanje druge funkcije koja je nespojiva sa aktuelnom i tako dalje“, rekao je Petrov.

Profesor Pravnog fakulteta podsetio je da ni Ustav, ni izborni zakon ne poznaju mogućnost, a kamoli pravo kandidata sa liste da, posle raspodele mandata, odlučuje hoće li ili neće prihvatiti mandat.

„Izborni zakon poznaje institut ostavke narodnog predstavnika i uređuje postupak njenog podnošenja. Ostavka je, za razliku od neprihvatanja mandata, legalno i legitimno sredstvo, pogotovo kad se podnosi iz razloga moralno-političke odgovornosti. Dakle, ni ostavka ne bi smela da bude posledica nečijeg hira ili proizvoljnosti, pa samim tim ni legitimni oblik kolektivne političke borbe“, ocenio je Petrov i dodao da predstavnički mandat nije subjektivno pravo, niti ga se kandidat može odreći pre nego što ga je i stekao njegovim potvrđivanjem. Nije to njegovo vlasništvo, pa da on s mandatom slobodno raspolaže. Nije ni vlasništvo političke stranke ili koalicije.

On je ocenio i da je neprihvatanje mandata igranje sa demokratijom. To je neovlašćeno bacanje glasova koji su dobijeni na izborima. Time se sprečava ostvarivanje biračkog prava relevantnog broja birača.

Ti birači nisu „fantomski“. Oni su, kako je naveo Petrov, stvarni i glasali su za listu čiji kandidati, ne prihvativši se mandata, svoje birače pretvaraju u „fantomske“, štaviše – rizikuju da se njihovi glasovi prevedu u mandate protivničkih lista.

„Mislim da je tekst profesora Petrova, iako se on poziva na pravne argumente daleko više politički, nego pravni tekst. Uprkos pozivanja na demokratiju, suverenitet građana, Ustav i zakone teško je oteti se utisku da je glavna, valjda i jedina ideja teksta da se ljudi iz rukovodstva opozicije predstave kao diletanti, kao neznalice koji ne znaju čak ni ono što je kako gospodin Petrov kaže “dobro poznato svakom prosečno obaveštenom građaninu“, ističe za Danas advokat, Rodoljub Šabić, predsednik Civilnog odbora za zaštitu branitelja ljudskih prava.

Prema njegovim rečima, u istu svrhu Petrov nepotrebno iznosi opšte poznate stvari – da ni Ustav, ni izborni zakon ne poznaju “neprihvatanje mandata”, da toga nema “ni u jednom udžbeniku”.

„Profesor kao da nije razumeo ili se, mnogo verovatnije, pravi da nije razumeo nešto šo bi, da se poslužim njegovim rečnikom trebalo da je razumeo ‘svaki prosečan građanin’. ‘Neprihvatanje mandata’ je nekovencionalna, politička, a ne pravna formulacija. Iza ideje rukovodstva opozicije o takozvanom “neprihvatanju” mandata stajalo je upravo ono što je pravno, po Ustavu i zakonima moguće – to da nakon što mandati budu verifikovani poslanici opozicije podnesu ostavke“, objašnjava sagovornik Danasa.

Dodaje da verovatno zato profesor Petrov dosta prostora u tekstu posvećuje ostavci naglašavajući da je ona “lični čin,” i pažljivo nabraja neke moguće razloge kao “bolest, porodične prilike, odgovornost za greške” i sl. Međutim, kako kaže, prećutkuje da sve to naravno ne isključuje mogućnost istovremenog podnošenja više ostavki i to iz istog razloga npr. “neprihvatanja učešća u radu parlamenta čiji je sastav rezultat izbornih malverzacija”.

„A i ta tema je očigledno već apsolvirana, ostavki neće biti. S obzirom na sve, a pogotovo jer tekst završava pozivom opoziciji (koja izvesno nije kriva za manipulacije kojim su kontaminirani izbori) poziv na legitimnu i legalnu poilitičku borbu, mislim da je tekst suvišan i nedobronameran“, navodi Šabić.

I advokat i potpredsednik Demokratske stranke Miodrag Gavrilovć pita profesora Petrova zašto lično ne reaguje na izbornu krađu, umesto što se bavi spekulacijama u vezi sa mandatima, objašnjavajući da se ne može kolektivno dati “ostavka” na mandat, što je potpuno besmislena
analiza.

„Da li su za Petrova ovo bili slobodni izbori? Ili u udžbenicima iz prava piše da je legitimno i legalno menjati prebivališta od opštine, do opštine i od izbora do izbora da bi se lažirala narodna volja? U savremenoj demokratiji licemerno je da se ćuti da je izbornom krađom svaka vlast nelegalna i nelegitimna. Ili su plodovi “otrovnog drveta” postali poželjni“, pita Gavrilović profesora Petrova.

Potpredsednika DS interesuje i odakle sada tolika zainteresovanost za mandate i zar je važnije šta će opozicija da uradi sa mandatima, od lopovskog izbornog inženjeringa SNS-a?

„Kako je moguće da je profesoru prava važniji stav opozicije o mandatima od potpuno narušene vladavine prava, pravne nesigurnosti, neslobode medija, jedne kompletne neizvesnosti u kojoj svakodnevno žive građani Srbije. Da li je po Ustavu da u Skupštini sede poslanici koji su oteli mandate izbornom krađom. Da li je to moralno-politički odgovorno“, ističe Miodrag Gavrilović.

Da podsetimo poslanici koji su izabrani na izbornim listama najkasnije do 22. januara dobiće uverenja o dodeljenim mandatima.