Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je nedavno potpisivanje Memoranduma između Evropske unije i Srbije o iskopavanju litijuma ojačalo poziciju Aleksandra Vučića u Srbiji i regionu.
Sagovornici su bili Ivana Stradner, savetnica u Fondaciji za zaštitu demokratije iz Vašingtona, i Srećko Đukić, bivši diplomata i ambasador iz Beograda.
Omer Karabeg: Da li se potpisivanjem Memoranduma menja odnos Evropske unije prema Aleksandru Vučiću?
Srećko Đukić: Rekao bih da se zasada učvršćuje odnos koji Evropska unija već godinama ima prema Aleksandru Vučiću. Kako će biti dalje – teško je reći imajući u vidu da je nakon Memoranduma Srbiju zapljusnuo talas velikih protesta i demonstracija i to u onim mestima gde nikada nije bilo protesta protiv ove vlasti. Videćemo da li će se taj talas pretvoriti u cunami ili će se razbiti o hridine koje vlast nesumnjivo priprema.
Ivana Stradner: Sadašnje ponašanje Evropske unije prema Srbiji za mene nije iznenađujuće zato što je njena spoljna politika zasnovana na načelu pragmatizma. Brisel vrlo dobro zna da je Srbija daleko od pristupanja Evropskoj uniji. Naivno je verovati da predsednik Vučić želi da Srbija uđe u Evropsku uniju jer on nikada ne govori o Srbiji kao članici Evropske unije već samo o tome da je Srbija na putu ka Evropskoj uniji. Zašto? Zato što bi mu ulazak Srbije u Evropsku uniji onemogućio da ostane na vlasti koliko želi.
Vučić, u stvari, želi da Srbija što duže ostane na putu ka Uniji što bi mu omogućilo da ima pristup fondovima Evropske unije koji bi mu pomogli da se održi na vlasti. Zbog toga nisam iznenađena Memorandumom i ulogom Nemačke u svemu tome, a uskoro verovatno i Francuske. Vučić zna da je litijum strateški bitan. Ne bih rekla da je on toliko bitan koliko se o tome priča u medijima u Srbiji, ali je bitan na geopolitičkom planu.
U slučaju litijuma, Vučić koristi istu taktiku koju je koristio za Kosovo i Bosnu i Hercegovinu – on eskalira situaciju, pa je potom deeskalira i onda sebe postavi kao jedinog garanta mira. Ovoga puta on se pojavljuje kao neko ko želi da sarađuje sa Zapadom, ko je garant za litijum, ali, eto, protesti mu to ne dozvoljavaju.
Omer Karabeg: Zanimljivo da je nemački kancelar Scholz lično došao u Beograd na potpisivanje Memoranduma. Setimo se da je poslednjih godina od svih evropskih zemalja Nemačka najviše kritikovala autoritarne metode vladanja Aleksandra Vučića. Bila je jedna od retkih zemalja Evropske unije koja je veoma oštro reagovala na zloupotrebe vlasti prilikom decembarskih izbora prošle godine. Da li će nakon potpisivanja Memoranduma Nemačka postati tolerantnija prema Vučićevim metodama vladanja zato što je jako zainteresovana za litijum?
Srećko Đukić: Nemačka mora da dobije neki kolač u Srbiji. Zasada je najveći kolač dobila Francuska. Dobila je aerodrom, izgradnju metroa, a uskoro u Srbiju dolazi predsednik Makron da potpiše ugovor o kupovini francuskih vojnih aviona – Rafalea vredan više milijardi evra. I to neće biti kraj komercijalnim poslovima sa Francuskom.
Nemačka je, s druge strane, najveći investitor u Srbiji. Veliki broj njenih kompanija ima svoje pogone u Srbiji koji zapošljavaju više od 85.000 radnika. Ali Nemačka nema nijedan, tako da kažem, zalogaj kao što ga imaju Francuska, Rusija i Kina. Nemačkoj je morao da pripadne litijum. Dok je Nemačka kritikovala Vučića zbog pokradenih decembarskih izbora, iza leđa javnosti vođeni su pregovori sa Nemačkom oko iskopavanja litijuma u Srbiji. Litijum je i te kako potreban celoj Evropi, a pogotovo Nemačkoj za njenu automobilsku industriju koja ga koristi za električne automobile. Prema tome, kome bi drugom mogao da pripadne litijum nego Nemačkoj.
Ivana Stradner: Početkom devedesetih Zapad je verovao da će investicijama i otvorenim tržištem uspeti da Rusiju približi Zapadu što se nije dogodilo, pa je tako i danas naivno misli da preko ekonomije može da Srbiju približi Zapadu.
Naivno je i uverenje Francuske i Nemačke, pa čak i Amerike, da je Vučić stabilizator i nosilac sigurnosti na Zapadnom Balkanu, pa, ako mu daju ono što želi, ceo Zapadni Balkan će se približiti Evropskoj uniji. To je potpuno pogrešno gledanje. Jer kao što se Putin plaši demokratije u njegovom okruženju, tako se i Vučić plaši demokratije u svom okruženju
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.