Da li je moguć dogovor opozicije o međusobnom nenapadanju?

Neposredan povod za takvo pitanje jesu tvrdnje koje je u intervjuu za naš list izrekao strateg političkog marketinga Stevan Vlajić.

Lider Dveri Boško Obradović, koji se takođe javno založio za navedeni sporazum, poručuje za naš list:”Dogovor o međusobnom nenapadanju je minimum iza koga bi trebalo svi da stanemo, dok koordinacija svih predizbornih aktivnosti treba da bude mnogo šira od toga“.

-Bez obzira da li se na izbore izlazi u jednoj ili više opozicionih kolona, treba sarađivati oko podizanja izlaznosti, odabira i obuke čuvara kutija, zajedničkog nastupa na biračkim mestima i u RIK-u  (Republička izborna komisija, prim. novinarke) u cilju borbe protiv bilo koje vrste izborne krađe. Samo tako ozbiljan i koordiniran zajednički nastup opozicije ima šansi za uspeh, zaključuje Obradović.

Govoreći na istu temu Konstantin Samofalov, generalni sekretar Socijaldemokratske stranke, navodi:”Svaki dogovor o nenapadanju bio bi svrsishodan jer opozicija mora da pokaže građanima da je borba protiv ovog režima iznad svih međusobnih razlika”.

– Nažalost, ponašanje pojedinih takozvanih „opozicionara“ poput Boška Obradovića ne uliva previše poverenja. On je tako juče napadao Borisa Tadića, a danas ispija vino sa Vučićem. Stoga, verujem da je najrealističniji dogovor o nenapadanju između proevropskih stranaka, kojima je cilj normalizacija ovog društva iznad svake druge pojedinačne agende. Za mene lično, stranku kojoj pripadam i njenog lidera, to nikada nije ni bilo sporno. Uostalom, zbog toga i pozivamo od prošlog septembra ostatak opozicije na razgovore i jedinstvo. Takve manire pokazali smo i u izbornoj kampanji u opštini Vračar, gde smo se bavili isključivo nepočinstvima Vesića i SNS, iako smo neretko bili izloženi udarima od strane delova opozicije, poručuje Samofalov.

Prema mišljenju Zorana Lutovca, predsednika Demokratske stranke, “za građane i opoziciju bi najkorisnije bilo da se napravi jedinstveni front prema korumpiranoj i kriminalizovanoj vlasti”.

– Dogovor o nenapadanju je nešto najmanje što opozicija može da uradi u ovom trenutku, ali puni smisao može imati tek ako je prvi korak ka jedinstvenom nastupu, ili barem sinhronizovanom delovanju, smatra Lutovac.

Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret, kaže da je “dogovor opozicije o međusobnom nenapadanju, po meni, minimum koji se podrazumeva”, ali da “nenapadanje ne može da se odnosi na režimsku opoziciju koja radi za Vučića”.

– Važnije od toga je dogovor o zajedničkom predsedničkom kandidatu i zajedničkom izlasku na izbore. Stav PZP je da u Beogradu i na predsedničkim izborima opozicija treba da nastupi zajedno. Nužan je i dogovor o nastupu na potencijalnim parlamentarnim izborima i jedinstven stav o zajedničkoj pobuni ako ne dođe do dogovora o slobodnim izborima, precizira Veselinović.

I Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, zalaže se za navedeni sporazum. “Svakako da je to potrebno. To je takav aksiom da ga ne treba ni objašnjavati i bespotrebno trošiti vreme”, poručuje kratko Grbović.

U sličnom tonu politikolog Boban Stojanović ukazuje za Danas:”Naravno da bi dogovor o međusobnom nenapadanju bio koristan svima, jer bi se konačno prestalo sa time da se društvene i političke razlike dominantno eksploatišu u odnosu između opozicionih političkih subjekata, a ne u odnosu na vlast i opoziciju, i Vučić to često i podstiče upravo da bi “zavadio” opoziciju””.

-A da li je moguće – pitam se zašto se to čeka? I zašto nisu postigli taj sporazum još pre godinu, dve, pa i tri? Moglo je to do sada više puta da se dogovori kroz različite forme opozicionih sporazuma. Ali je očigledno da tu postoje različiti problemi (lični odnosi, odnos prema bojkotu, odnos prema Vučiću i slično) koji su to do sada sprečavali. Svako dalje odlaganje toga samo šteti opoziciji i dalje, ističe Stojanović.

Prema rečima Bojana Pajtića, bivšeg predsednika Demokratske stranke i profesora na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, „dogovor o međusobnom nenapadanju opozicionih stranaka uoči izbora je neophodan, jer svaki javni verbalni sukob oponenata režima povećava broj apstinenata i jača Vučića“.

-Ko god se usudi da taj dogovor prekrši, treba da bude stigmatizovan od strane svih opozicionara. Taj ko se, u uslovima u kojima državom vlada brutalni mafijaško – kleptokratsko – autoritarni režim, bavi razvrstavanjem opozicije na bivše (“isprljane”) i nove (“devičanski čiste”) suštinski rasteruje opozicione birače kojima je muka od podela i direktno pogoduje SNS-u, smatra Pajtić.