Da li je moguć Vašingtonski sporazum 2?

Kako ukazuje, dosta odredaba Vašingtonskog sporazuma ostalo je nesprovedeno jer je on potpisan pred kraj prvog Trampovog mandata.

“Osnovana je kancelarija DFC u Beogradu, međutim njen rad je u određenom smislu zamro. Ona je totalno neaktivna, a možda će doći do njenog oživljavanja jer je trebalo da služi kao čvorište za američke investicije na Balkanu. Možda oživi i priča o Autoputu mira. Projekti koji će donositi ekonomsku dobit su nešto na čemu će Tramp insistirati, a da li će to biti direktno pozivanje na Vašingtonski sporazum, uzimanje određenih komada iz tog sporazuma ili možda pravljenje nekog Vašingtonskog sporazuma 2, nisam siguran. Ostaje da se vidi u kojoj meri će on biti oživljen, ali mislim da će to biti nešto na čemu će Tramp da insistira”, kaže Šljuka za Kosovo onlajn.

Budućnost dijaloga

Što se tiče dijaloga i odnosa Beograda i Prištine, Šljuka veruje da će Tramp pokušati sa nekim brzim, kreativnijim i alternativnijim rešenjima koja će moći u celosti da zatvore ovo pitanje jer je, kaže, Trampov pristup generalno takav i jer se on nameće kao neko ko rešava probleme i pokušava da ih reši velikim sporazumima koji će kompletno zatvoriti neko poglavlje i koji će moći da predstave da je on doneo mir i da je obezbedio trajno rešenje.

“Vašingtonski sporazum to nije, već je ekonomska normalizacija između Srbije i Kosova, međutim, znamo da je i to nešto na čemu Tramp insistira kao biznismen i čovek koji se bavi ekonomijom i kojem je to jako važan aspekt njegovog rada. On će gledati da se, možda opet pred kraj mandata ili uporedo sa tim kreativnim rešenjem koje će da traži, uspostave što bolji odnosi ne samo kada su u pitanju ekonomski odnosi između Srbije i Kosova, već generalno ekonomski odnosi u regionu Zapadnog Balkana. Tu se može očekivati možda i oživljavanje Otvorenog Balkana, inicijative koja je i dobila zamah pred kraj prvog Trampovog mandata”, navodi Šljuka.

Razmena teritorija

O mogućnosti da se tokom Trampove vlasti oživi ideja razmene teritorija, on kaže da će čak i ako bi oživela, put do njene realizacije biti veoma dug.

“Ukoliko ta ideja opet zaživi, pitanje je koliko će se njom baviti u Vašingtonu i kada će ona tamo doći na red, možda kada se reše pitanja poput Ukrajine i Bliskog istoka. U Americi postoje mnogo veći problemi i još ne znamo ko će se baviti Balkanom. Očekivalo se da će to biti Ričard Grenel, ali on nije dobio najvažnije funkcije dodeljivane ovih dana. Možda će dobiti neku drugu koja će ga uputiti da se bavi Balkanom, pa će možda on pokušati da opet oživi tu ideju. Otpor na Kosovu će sigurno da postoji, barem sa ovom vladom. Ukoliko ne vidimo promenu na izborima u februaru, rekao bih da će morati da se izvrše značajni pritisci ukoliko se želi ili da ova vlada postane konstruktivnija u tom smislu ili da se ova vlada na neki način svrgne ili da dođu neki novi akteri koji će biti spremni na takav vid kompromisa. Srpska strana se nije u ovom periodu izjašnjavala o tome, ali Beograd je u određenom smislu otvoren za nju, samo je pitanje koliko je realna”, kaže Šljuka.

Kako dodaje, veruje da će Tramp primetiti da EU nema mogućnosti, snagu i kapacitete da privoli Beograd i Prištinu da naprave odlučne korake u sprovođenju poslednjeg postignutog sporazuma, ali i nekih ranijih. Dijalog pod kapom EU, ocenjuje, će nastaviti da “tinja” i tu će biti pokušaja da se napravi određeni proboj, jer je taj proces vezan i za proces evropskih integracija Kosova i Srbije.

“Nisam siguran da će dijalog kompletno biti redefinisan, osim ako ne vidimo konačno rešenje celog kosovskog pitanja, što je malo verovatno u naredne četiri godine. Određenih pomaka će biti, a biće i dva paralelna procesa. Ukoliko se Amerika odluči da se značajnije uključi u rešavanje tog pitanja, verovatno će taj proces dati veće rezultate, kao što je bilo sa Vašintonskim sporazumom u godinama kada je dijalog zapao u krizu”, navodi naš sagovornik.