Da li je moguće sprečiti zloupotrebe ličnih podataka u izborne svrhe?

To ocenjuje za Danas Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, upitan  na koji način da se postavi opozicija kao i građani koji se osećaju zastrašeno ili uznemireno zbog telefonskih poziva aktivista SNS sa pozivima da izađu da glasaju i pitanjem da kažu za koga, ili kućnim posetama u danu izbora.

Povod za ovo pitanje je to što je predsednik Srbije i SNS, nakon objave Ne davimo Beograd, o zakupu jedne biznis linije za kol centar vladajuće stranke na dan glasanja, izbegao odgovor o tome optuživši NDB da guši demokratiju jer je „protiv razgovora“ sa biračima od vrata do vrata (o čemu uopšte nije bilo reči).

– SNS koristi sve moguće metode za vršenje pritiska na birače. Čak i legitimna politička sredstva poput kampanje od vrata do vrata pretvaraju se u sredstvo prinude kada se izvode u autokratskom sistemu gde se partija na vlasti pita za sve – ističe Dragan Popović.

Kako dodaje, građani sa pravom veruju da je presija koju SNS radi putem telefona ili poseta deo politike zastrašivanja.

– Ovo je posebno delotvorno kod onih koji rade ili su na bilo koji način vezani za državu, a takvih je u Srbiji veoma mnogo – zaključuje Popović.

Aleksandra Jerkov napominje da je ovde na delu situacija u kojoj vlast, uzurpirana od strane jedne političke stranke, zloupotrebljava javne resurse, lične podatke građana, institucije, javne službe i sve drugo što ne bi smela da koristi.

– SNS to radi da bi kontrolisala, zastrašivala i primoravala građane da glasaju na izborima, da bi ih pritiskala i iznuđivala podršku, ucenjujući ih radnim mestima, uskraćivanjem osnovih prava koje građani inače imaju ili na drugi način primoravala da za njih glasaju. Mislim da nema čoveka u Srbiji koji pred izbore nije dobio poziv nekog svog prijatelja, poznanika ili člana porodice koji su ih molili da ih stave na spisak kapilarnih glasova ili će izgubiti posao. To su stvari na kojima opozicija mora da insistira. Žao mi je što ne kontroliše takve stvari i što nema mehanizme čak ni za kontrolu osnovnih elemenata glasačkog procesa, a kamoli ovako sofisticifanih – zaključuje Jerkov.

Prema rečima Bojana Klačara, uloga kol-centara nije po automatizmu nezakonita, odnosno da CeSID-ova praksa posmatranja izbora od 1997. pokazuje da nema nijedne iole relevantne stranke koja ih nije koristila.

– O kršenju propisa možemo da govorimo ako su se desile dve stvari: ako je došlo do zloupotreba podataka o ličnosti (ukoliko se do baza podataka došlo na nezakonit način) ili ako dolazi do uznemiravanja građana. U oba slučaja je na građanima da se žale, ukoliko procene da im je nešto ugroženo od ovih prava. Mi u ovom slučaju ne znamo koje je baze SNS koristila ili je možda koristila slučajno generisanje brojeva što je takođe moguće i dozvoljeno, niti da li je dolazilo do uznemiravanja, ali je pravo građana da ne razgovaraju sa strankama ako ne žele ili da se žale u slučaju da se osete uznemirenim. Poslednja tema jeste da se vidi da li su troškovi prikazani u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti – zaključuje Klačar za Danas.