Da li je novi dokument o odnosima Beograda i Prištine samo „probni balon“: U tekstu se ne vide ustupci Kosova

Poznato je da su izaslanici Francuske i Nemačke posetili Beograd i da je sasvim izvesno da se ozbiljno razgovaralo o rešavanju dugoročne političke krize na relaciji Srbija – Kosovo, odnosno konačna normalizacija odnosa ili prihvatanje političke i društvene relnosti na Kosovu – kaže za Danas politikolog Fahrudin Kladničanin.

Sagovornik Danasa je komentarisao pisanje medija o planu Nemačke i Francuske da sledeće godine, posle 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, počne nova faza u dijalogu Beograda i Prištine, a zatim nakon još 10 godina, kada EU bude spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, da dođe do konačnog formalnog sporazuma o priznanju, kao preduslova za članstvo Kosova i Srbije u EU, piše Albanijan post, a prenosi Kosovo onlajn.

U tekstu albanskog medija koji se poziva na svoje diplomatske izvore, navodi se da je ovo plan u novom okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji je sastavljen nakon angažovanja savetnika predsednika Emanuela Makrona i kancelara Olafa Šolca.

„Ako predlog bude prihvaćen, nezavisnost Kosova će prihvatiti pet preostalih zemalja EU, dok će Srbija imati značajnu finansijsku pomoć i biće priznata kao sila regiona“, prenosi albanski portal.

„Novi okvir” u koji je Albanijan post imao uvid je novi predlog koji je proizašao direktno iz uključivanja Makrona i Šolca u proces dijaloga, jer, kako se kaže u dokumentu, „Kosovo i Srbija sami nikada neće moći da reše problem”.

Dokument od četiri stranice, koji objašnjava logiku novog okvira, sadrži desetogodišnju viziju rešavanja problema i pruža „makroperspektivu“.

Dokument se sastoji od uvoda, a zatim je podeljen na tri segmenta zajedno sa tri podnaslova koji sadrže 13 tačaka.

„Svi segmenti objašnjavaju takozvani „novi okvir“, koji je predstavljen Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću“, prenosi Albanijan post.

Predlog na kraju predviđa kako nastaviti dalje, ako Kosovo i Srbija ne prihvate ovaj predlog.

– Pojavljivanje teksta potencijalnog novog okvira o normalizaciji odnosa možemo da tumačimo i kao svojevrsni probni balon, da bi se procenilo kako će na tekst sporazuma da reaguje javnost u Srbiji, ali i na Kosovu. Uostalom iz vesti koji su objavili albanski mediji, ja ne vidim ni jedini ustupak koje bi Kosovo trebalo da učini, pre svega oko Zajednice srpskih opština, koju Aljbin Kurti ne želi kao novu političku realnost na Kosovu – kaže Kladničanin.

U interesu je, dodaje, da se ovo pitanje mora rešiti, posebno u trenutku kada se Evropa nalazi u ratu i kada se nerešena politička pitanja na Balkanu moraju rešavati kako bi se konačno preventivno delovalu u otvaranju potencijalnih novih neuralgičnih tačaka koje mogu eksplodirati, Kosovo je jedno od njih.

– Važno je pratiti kako će na pojavu ovog „novog okvira“ reagovati Rusija, Amerika, evropska administracija, ali i zvaničnici Srbije. Ako pratite rečnik nemačkog kancelara Olafa Šolca je po pitanju Kosova mnogo jasniji, za razliku od prethodne nemačke kacelarke Angele Merkel, tako da je dolazak važnih osoba iz Francuske i Nemačke morao da dovede do nekog rezultata, da li je to ovaj novi okrir, videćemo – ističe sagovornik Danasa.

Međutim, napominje, nacrt nam dolazi iz neimenovanih izvora koje objavljuju albanski mediji, koji priznaju nezavisnost Kosova i tekst je potpunosti naslonjen albanskim interesima.

– Na posebnoj sednici Skupštine Srbije koja je bila posvećena Kosovu o potencijalnom tekstu ovog sporazuma nije bilo ni reči, čak ni u sitnim signalnima koji bi ugazali da nešto na papiru postoji – zaključuje Kladnčanin.

Prema njegovim rečima, „nacrt okvira“ ipak prepoznaje realnost kada je Kosovo u pitanju i u njemu je sadržano ono što posrednici u ovom procesu žele da postignu, međunarodna zajednica već duže vremena nema konkretan i jasan rezultat.

Pominje se i finansijska podrška koju bi Srbija dobila od međunarodne zajednice, što se može učitati i kao svojevrsna prodaja Kosova, kroz finansijsku kompenzaciju i poziciju regionalne slile koja bi Srbiji bila obezbeđena.