Da li je opozicija „na dobitku“ zbog susreta sa evroposlanicom Zelenih?

To kažu za Danas istraživači javnog mnjenja i analitičari, komentarišući razgovore ove evroposlanice iz redova nemačkih Zelenih sa opozicionarima tokom njene najnovije posete Srbiji, prilikom koje je obišla i deponiju u Vinči, gde je prošlog vikenda izbio veliki požar.

Kako za Danas navode u istraživačko-analitičkom centru Demostat, imajući u vidu „profil“ Viole fon Kramon, razgovori sa ovom predstavnicom Evropskog parlamenta donose „nezanemarljive političke poene“ njenim sagovornicima iz opozicije.

„Reč je o poslanici Evropskog parlamenta koja predstavlja nemačke Zelene, a sudeći prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja u Nemačkoj, Zeleni će na septembarskim izborima u toj državi zabeležiti najbolji rezultat u svojoj dosadašnjoj istoriji i prognozira se da će biti deo nove vladajuće koalicije – ili u savezu sa Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU) ili sa socijaldemokratama“, objašnjava naš sagovornik.

U Demostatu naglašavaju da opciju koju predvodi Ne davimo Beograd podržavaju uglavnom ljudi „višeg stepena obrazovanja, koji žive u gradskim sredinama i proevropski su orijentisani“.

„Za takve glasače, važni su sastanci opozicionara sa predstavnicima Evropske unije, njima ne smetaju stavovi Viole fon Kramon, izvestiteljke Evropskog parlamenta za Kosovo,  o Kosovu, koje deo javnosti u Srbiji smatra tvrdokornim i suviše oštrim, jer za njih kosovsko pitanje nije važno. Ljudima u našoj državi koji podržavaju izrazito proevropske opcije od teme Kosova mnogo su značajnija pitanja koja se odnose na zaštitu životne sredine i vladavinu prava, a upravo su to teme kojima se bavi i ova evroposlanica“, ukazuje  sagovornik Danasa.

Prema procenama Demostata, takozvana „zelena koalicija“, koja bi se okupila oko Inicijative Ne Davimo Beograd mogla bi da ostvari dobar rezultat na lokalnim izborima u Beogradu, dok bi što se tiče parlamentarnih izbora, odnosno republičkog nivoa, „bilo potrebno da snage udruži sa još nekim organizacijama sa ekološkim predznakom, naročito aktivistima koji su postali prepoznatljivi u svojim lokalnim sredinama“.

„Ne Davimo Beograd je, čini se, prvi prepoznao značaj ekoloških tema na domaćoj političkoj sceni. Iako je taj pokret najpre bio poznat po protivljenju projektu „Beogradu na vodi“, dakle bavio se pravno-imovinskim pitanjima, u međuvremenu se izrazito profilisao u organizaciju koja pažnju posvećuje pre svega problemima u vezi sa životnom sredinom, uključujući zagađenje vazduha, i treba očekivati da će se oni i ubuduće tako činiti, dakle fokusirati se na ekolologiju. Značajno je, takođe, što je Viola fon Kramon posetila Vinču u trenucima požara, jer ekološki pokreti insistiraju upravo na takvim iskustvima“, ističu u Demostatu.

I politikolog Boban Stojanović ocenjuje za Danas da je dobro što je poslanica Evropskog parlamenta posetila deponiju u Vinči u nedelju, „posebno jer dolazi iz grupacije zelenih stranaka kojima su veoma važne ovakve stvari“.

– Ukoliko se ona zainteresuje i bude saveznik opoziciji, pa indirektno i građanima u vezi sa pitanjima zastite životne sredine, to može da ima dobre efekte na više nivoa, kako u političkom smislu – tako i u smislu uticaja na ekološke politike u Srbiji, poručuje Stojanović.

Govoreći na istu temu, Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, navodi za naš list:”Efekti sastanka nesporno postoje kod određenog biračkog tela, jer se njime dobija izvesna aura evropejstva. Oni su međutim više simboličnog i dopunskog karaktera iz dva razloga”.

– Prvi je što je sama vlast i dalje nesporni partner evropskih zvaničnika. Drugi razlog je što je taj uticaj koncentrisan na jedno uže biračko telo, pa samim tim nije reč o potezu koji bi poremetio postojeći politički poredak. Opozicija postojeći odnos snaga može izmeniti samo ako nađe načina da dođe do širih biračkih slojeva. To je jedino moguće uraditi masovnim terenskim akcijama, budući da je vlast okupirala medijsku scenu a naročito nacionalne frekvencije koje bi morale biti dostupnije i opoziciji, smatra Manojlović.