Da li je opozicija zadovoljna predlozima evropskih posrednika?

Navode da je pun opštih mesta, ne odgovara realnim potrebama i mora da se menja.

Iako niko u potpunosti nije zadovoljan stiče s eutisak da će ovo biti još jedan razlog za nove podele među opozicionim partijama oko daljih koraka u tom dijalogu.

Ovim povodom za danas (četvrtak) je najavljen sastanak predstavnika proevropskih partija koje su zajednički nastupale u međustranačkom dijalogu, saznao je juče naš list.

Kako nam je rečeno, trebalo bi da se sastanu predstavnici SSP Dragana Đilasa, DS Zorana Lutovca, PSG Pavla Grbovića, PZP Janka Veselinovića, ZZS Nebojše Zelenovića i inicijative Ne davimo Beograd, odnosno potpisnici zajedničke platforme za slobodne i poštene izbore.

Tema razgovora biće i dalji koraci ove grupacije nakon što su dobili dokument od posrednika u međustranačkom dijalogu koji sadrži predloge za poboljšanje izbornih uslova, a koji je za većinu neprihvatljiv u ovom obliku.

Njihovi dalji potezi vrlo su važni budući da je ova grupa stranaka sredinom jula posalla pismo posalnicima EP u kojem su naveli da zadržavaju pravo „da u nedeljama koje dolaze napustimo proces međustranačkog dijaloga usled novih okolnosti. Nismo prihvatali mrvice i fasadu u prošlosti, nećemo to prihvatati ni u budućnosti. Proces mora biti temeljan ili će njegov jedini ishod biti gubitak političkog kredibiliteta i EP i nas, kredibiliteta koji smo tako teško zaslužili i odbranili”.

Juče nismo uspeli da saznamo hoće li se predstavnici ove grupe pojaviti na naovom sastanku sa posrednicima iz EP i predstavnicima vlasti koji je najavljen za 17. i 18. septembar, što bi bilo povlačenje iz daljeg procesa dijaloga.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, vrlo je teško da se će sve stranke odlučiti na takav korak.

Za sada dokument u ovom obliku neće potpisati Dragan Đilas, predsednik SSP, koji je juče saopštio
da predlog nije prihvatljiv jer ne sadrži jasne mehanizme koji bi omogućili poštovanje zakona, čije je sprovođenje neophodno da bismo imali slobodne izbore.

Isto misli i Zoran Lutovac, predsednik DS, koji je za naš list rekao da „tekst koji nude evroparalmentarci teško da se može razumeti kao predlog sporazuma, te da je to pre spisak preporuka bez procedura i mehanizama kako da se te preporuke sprovedu u delo”.

– Potreban nam je jasan i precizan sporazum sa predviđenim konkretnim predlozima za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora – naveo je Lutovac.

Pavle Grbović, predsednik PSG za Danas kaže da kvalitet i sadržaj dokumenta ne odgovraju realnim potrebama.

– Nažalost, nema dovoljno elemenata o kojima bi trebalo da se izjasnimo. Skoro sve što piše u dokumentu je tačno, ali izostaju rešenja i mehanizmi koji bi omogućili stvarnu promenu i poboljšanje izbornih uslova. Kvalitet i sadržajnost dokumenta ne odgovaraju ni realnim potrebama , ni utrošenom vremenu niti količini i kvalitetu predloga upućenih od strane opozicije i civilnog društva – kaže Grbović.

Nebojša Zelenović, predsednik ZZS, za naš list navodi da je važno da EU pokušava da pomogne građanima Srbije da imaju slobodne i poštene izbore.

– Predloženim rešenjem nije dat odgovor na to kako će režim biti sprečen da angažuje mafiju u izbornoj kampanji i na dan izbora. Ovo pitanje je rak rana javnog života u Srbiji. Osim toga, ostaje gotovo potpuno otvoreno pitanje užasne zloupotrebe medija pod kontrolom režima. Privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom šire brutalne laži o svakome ko nije u paktu sa vlašću. I to čine potpuno nekažnjeno i to izdašno finansirani posredno i neposredno iz budžeta – ukazuje Zelenović.

On najavljuje da će ZZS i Akcija do 12. septembra dostaviti primedbe i predloge na dokument evropskim posrednicima.

A predsednik Dveri Boško Obradović delimično je zadovoljan.

On je učestvovao i u dijalogu „na drugom koloseku“ bez prisustva stranaca i ukazje da ovaj dokument tretira ključna pitanja poboljšanja izbornog procesa koja su izostala u predlogu “dijaloga na drugom koloseku“ i to rad REM-a, ravnopravni tretman svih izbornih učesnika na svim medijima, pritisak na birače, funkcionersku kampanju i kontrolni mehanizam u RIK-u.

– Problem je što i evroparlamentarci u svom papiru ne idu u konkretizaciju svih ovih pitanja već mnoga od njih ostavljaju nedefinisanim, odnosno predlažu dalju razradu u nastavku dijaloga prilikom njihovog sledećeg dolaska u Beograd – pojasnio je Obradović.

Prema njegovim rečima, od najveće važnosti je šta će sadržati predviđeni pravilnik o funkcionisanju javnih medijskih servisa i privatnih emitera i ko će činiti nadzorno telo koje će sve to kontrolisati.

Dok Aris Movsesijan, predsednik Nove stranke, smatra da opozicija mora da sedne i usaglasi se oko predloga koji je stigao, kako bi pokazala ozbiljnost pred građanima i uradila sve što je u njenoj moći da se kreira referendumska atmosfera pred izbore.

Spasojević: EU nema ni želje ni mehanizme da snažnije pritiska SNS

Docent FPN Dušan Spasojević na pitanje šta očekuje da će se dalje dešvati pošto su partije nezadovoljne predlogom, za naš list kaže da ima utosak da će opozicione partije pokušati da kritikama izvuku neke dodatne izmene u poslednjem trenutku, ali da je šansa da se to desi sve manja. „I da će onda odnos snaga ostati kakav je bio i pre pregovora jer se na terenu nije mnogo toga promenilo, tj opozicija je u sličnoj poziciji kao i pred izbore 2020. a EU nema ni želje ni mehanizme da snažnije pritiska SNS“, zaključuje Spasojević.