Da li je priznavanje Kosova razlog za izmene Zakona o referendumu?

Iako se izmene zakona osim na odredbe o referendumu odnose i na narodnu inicijativu, političari uglavnom u prvi plan stavljaju izmene oko referenduma i to ukidanje odredbe da je za uspešan referendum potrebno da na njega izađe 50 odsto plus jedan od upisanih birača.

Da je reč o olakšavanju priznanja nezavisnosti smatraju u DSS i Narodnoj stranci, dok u LDP misle da nikakav referendum neće rešiti pitanje Kosova. Treba reći i da će referendum biti potrebno organizovati i za izmene Ustava koje se odnose na pravosuđe a u okviru ispunjavanja obaveza iz Pregovaračkog poglavlja 23.

Resorni ministar Branko Ružić saopštio je javnosti da se predloženim izmenama predviđa da za promenu Ustava više ne bude potrebna većina od broja upisanih, nego od broja izašlih birača.

Predsednik DSS Miloš Jovanović ocenjuje da je najavljeno donošenje novog Zakona u funkciji planirane promene Ustava i „završnog čina izdaje državnih interesa priznanjem secesije Kosova“.

„Bude li predloženi Zakon usvojen u Narodnoj skupštini, sve stranke vladajuće većine će se definitivno samoodrediti kao antidržavne, antinacionalne i nedemokratske“, naveo je lider DSS. Prema njegovoj oceni, ukidanje sadašnjeg rešenja kojim je kao uslov punovažnosti utvrđena natpolovična izlaznost građana apsolutno je neprihvatljivo i predstavlja obesmišljavanje referenduma kao forme neposrednog učešća građana u donošenju najvažnijih odluka, kao što su promena granica Srbije i promena Ustava. „Obrazloženje predlagača da se uslov natpolovične izlaznosti briše kako bi se novi zakon uskladio sa Ustavom – jednostavno ne stoji. Ustav ne propisuje potreban broj izašlih glasača da bi referendum bio punovažan, već samo naznačava da se odluka donosi većinom izašlih birača“, ocenio je Jovanović.

U ponedeljak je potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić kazao da se ona protivi najavljenim izmenama Zakona o referendumu, jer smatra da je cilj vlasti da time olakša priznavanje Kosova kao nezavisne države.

Đorđo Žujović, član Predsedništva LDP, pak kaže da ga brine što se o ovako bitnim stvarima uopšte ne razgovara, već po običaju dobijamo gotova rešenja zakona oko kojih posle postoji sporenja.

– Nisam pripadnik škole koja u svemu vidi nekakvu „kosovsku zaveru“ niti mogu oceniti prema informacijama kojima raspolažem da li se ovde radi o promeni zakona radi lakšeg uspeha potencijalnog referenduma o Kosovu. Ali ono što mogu potpuno sigurno tvrditi, to je da pitanje Kosova sigurno neće rešiti nikakav referendum u ovako zatrovanoj atmosferi u kojoj se u svemu vidi zavera, u svakome izdajnik a bilo kom postupku samo nešto negativno – kaže Žujović za Danas. Kako dodaje, za to je pre svega odgovorna vlast koja ubrzano gubi svoj kredibilitet iz dana u dan postupcima koji se ne mogu nazvati demokratskim, a ponekad ni normalnim.

– Zato je važno da svako donošenje zakona prati stvarna javna rasprava, a ne da se razgovara po kružocima i klanovima, pa se onda jedno jutro probudimo i shvatimo da neko donosi neke uredbe i odredbe bez odgovornosti za ono što čini – ukazuje Žujović.

Šta je zaista prava namera vlasti teško da će ikada biti sasvim jasno, ali ono što na prvu loptu deluje kao pozitivno je da najavljene izmene referendum i narodnu inicijativu donekle približavaju i olakšavaju građanima. Građani putem narodne inicijative mogu da utiču na promene pojedinih zakonskih rešenja.

Kako je rekao Branko Ružić, do sada je zabeležena samo jedna narodna inicijativa za koju bi moglo da se kaže da je ostvarena po važećem Zakonu, a to je inicijativa Fondacije „Tijana Jurić“ za promenu Krivičnog zakonika (Inicijativa se razlikuje od referenduma po tome što građani prikupljenim potpisima, od skupštine traže da nešto usvoji). Prema Ružićevim rečima, broj da bi inicijativa biti pokrenuta ubuduće će biti pet odsto birača, ako je reč o opštinskoj, onda upisanih u toj opštini.

Kako je Ružić ukazao, tom izmenom ukida se mogućnost da opštine samostalno utvrđuju ovaj procenat, što je ranije za posledicu imalo da su pojedine lokalne samouprave predviđale neprimereno visoke procente koji su se kretali i do 25 odsto. „Predložićemo i znatno produžavanje roka za prikupljanje potpisa, sa dosadašnjih i neprimerenih sedam dana na čak 90 dana“, naveo je on.

Jedna od novina je i da se uvode obavezni i fakultativni referendum, kao i prethodni i naknadni na zahtev birača ili poslanika/odbornika na celoj ili na delu teritorije. A predviđa se i proširenje kruga birača na interno raseljena lica, dok se potpisi za narodnu inicijativu mogu prikupljati elektronskim putem. Kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana, a kontrolu sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.