Da li je prošlo vreme obojenih revolucija, kako Vučić kaže?

One jesu izgubile na poletu, ali zato što se sva društva u kojima su bile aktuelne sada nalaze u fazi kontrarevolucije. Iako se obojene revolucije često koriste kao primer sukoba između interesa Zapada i Rusije, sada predstavljaju moćni alat za oblikovanje percepcije, jačanje unutrašnje kontrole i suzbijanje geopolitičkih protivnika.

To kažu sagovornici Danasa komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je rekao da je vreme obojenih revolucija prošlo.

Vučić je gostujući na Pinku i govoreći o opoziciji naveo da ona misli da vreme obojenih revolucija i dalje postoji.

– Prošlo je vreme prevarantskih obojenih revolucija. Nigde u svetu obojene revolucije više nisu populafrne i ne mogu da prođu gde god da ih razvijaju i plaćaju po tom starom sistemu. Varaju ljude i pričaju im o višim ciljevima da bi najgori pljačkaši došli na vlast kao kod nas 2000. Nigde to više ne prolazi u svetu – naveo je on uz objašnjanje da stiže nova era.

On je neveo i da očekuje da nova američka administracija mnogo učini, dodavši da su zato u strahu nevladine ogranizacije u Srbiji jer neće više dobijati novac iz inostranstva.

Ovo nije prvi put da Vučić pominje obojene revolucije. Vučić je u maju prošle godine tokom masovnih protesta “Srbija protiv nasilja” rekao da je to „pokušaj obojenih revolucija“.

„Kažu nam naše sestrinske službe sa Istoka, ovo su pokušaji obojenih revolucija“, rekao je Vučić, ali nije rekao o kojim službama je reč.

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, želi da verujem da se predsednik Vučić nesvesno referencirao na frazeologiju obojene revolucije koja predstavlja značajan deo ruskih hibridnih dejstava sa prevashodnim ciljem delegitimizacije prozapadnih protesta.

Ruska propaganda

– Plasirajući takvu propagandu, Rusija želi da diskredituje takve proteste, uspostavi kontrolu unutrašnjeg narativa, plasira dezinformacije i pripremi osnovu za ofanzivne obaveštajne operacije. Iako se obojene revolucije često koriste kao primer sukoba između interesa Zapada i Rusije, sada predstavljaju moćni alat za oblikovanje percepcije, jačanje unutrašnje kontrole i suzbijanje geopolitičkih protivnika. Međutim, ne ulazeći u analizu uzroka aktuelnih protesta u Srbiji, možemo sa sigurnošću tvrditi da oni nisu geopolitički obojeni i ne podržavaju ni Istok, ni Zapad. Samim tim, kontekst obojenih revolucija je pogrešno interpretiran – smatra on.

Međutim, kako dodaje, ponovno osvrtanje predstavnika najviše vlasti na netransparentno finansiranje nevladinih organizacija ili građanskih inicijativa koje potom orkestriraju proteste u cilju promene režima, predstavlja veoma opasnu tezu.

– Naime, finansijski tokovi novca se u zemlji kontrolišu apsolutno, kao i potrošnja registrovanih udruženja. Celokupno društvo može napredovati samo uz potpunu transparentnost finansiranja NVO. Međutim, niz NVO koje se finansiraju iz Moskve i medija koji takvim novcem realizuju ustavom zabranjenu ratnu propagandu, predstavljaju pravi problem Srbije – skreće pažnju on.

Prema njegovom rečima, ukoliko smo odlučni da se integrišemo u EU i da budemo deo evropske bezbednosne arhitekture, onda nam maligna hibridna dejstva koja to opstruiraju predstavljaju neprijateljski akt.

– Zbog svega navedenog, predsednik Vučić je u pravu kad diplomatskim manirom ukazuje da obojene revolucije nisu popularne. One su ne samo nepopularne, već predstavljaju hibridnu agresiju na sve vrednosti i principe koje delimo sa EU – zaključuje Lunić.

“Imperija uzvraća udarac”

A da imperija uzvraća udarac kaže profesor FPN Bojan Vranić. On navodi da je Vučićeva izjava samo delimično tačna.

Vranić za Danas kaže da obojene revolucije jesu izgubile na svom poletu i objašnjava da je to zato što se sva društva u kojima su bile aktuelne sada nalaze u fazi kontrarevolucije.

– S izuzetkom Ukrajine, u ostalim zemljama su se manje više na vlast vratile (ili održale) reformisane stranke starih autoritarnih režima. Sada smo u fazi da “imperija uzvraća udarac”, pa novi umiveni autoritarni lideri i stranke preuzimaju vlast pomoću populističkih metoda, a sve to vodi u opadanje kvaliteta demokratije – ukazuje on.

Prva obojena revolucija je 5. oktobar

Dok Igor Novaković, viši saradnik ISAC fonda, za Danas kaže da misli da je ova izjava više data u kontekstu opšteg narativa koji dolazi od vladajuće elite, da opozicija pokušava nasiljem da dođe na vlast.

– Takođe, prva obojena revolucija je na neki način 5. oktobar, što je svakako simbolično. Ali, ipak treba imati na umu da „obojene revolucije“ nisu revolucije ili narodne pobune u klasičnom smislu, već su se dešavale nakon održanih izbora, gde su dovođeni u pitanje zvanični izborni rezultati – objašnjava on.

Dodaje da ne vidi ni pokušaje da se ta metodologija primenjuje.

Prema njegovim rečima, obojene revolucije su se, u to vreme, dešavale u državama pod ruskim uticajem.

– Rat u Ukrajini je stvari fundamentalno promenio. Dakle, poslednja „obojena revolucija“ iako ne upada u klasičnu definiciju je Evromajdan 2014. Ali reakcija Ruske Federacije potom je pokazala da stvari više neće tako funkcionisati – podseća on.

Kada je reč o Srbiji, kaže da smo mi okruženi Zapadom, da smo deo Zapadnog bezbednosnog sistema, “ma kako to zvučalo građanima, tako da nema ni uslova za neku rusku intervenciju”.

– A što se tiče Zapada, čini mi se da vlast u Srbiji ima sasvim dobar dijalog sa njima i partnerski odnos (on varira sa pojedinim zemljama, ali je ipak tu). Dakle, ono što se dešava u Srbiji je čisto unutrašnje pitanje, bar je to moj stav – zaključuje Novaković.

Podsetimo, u obojene revolucije ubrajaju se Revolucija ruža u Gruziji 2003., Narančasta revolucija u Ukrajini 2004-05., Revolucija tulipana u Kirgistanu 2005.