Da li je realno da opozicija u vladi u senci “igra presing” na beogradsku vlast?

Opozicija je u gradskoj skupštini, na sednici na kojoj je izabran gradonačlenik naprednjak Aleksandar Šapić, najavila zaštitu interesa Beograđana i grada od “kriminalne i korupcionaške gradske vlasti”.

Osim oštrih govora na sednicama, opoziciji ostaje i borba na ulici, s obzirom na to da SNS i SPS imaju lagodnu većinu, a ideju o formiranju gradske vlade u senci, dao je nekadašnji beogradski odbornik Nikola Jovanović.

“Jedan od načina da se napravi ravnoteža u odnosu na polulegitimnu vlast u Beogradu jeste da opoziciona i stručna javnost formira gradsku vladu u senci, koja bi bila tačka okupljanja svih vitalnih snaga u našem društvu i adresa na koju bi Beograđani mogli da se obrate u slučaju kršenja ličnih prava, ali i delovanja protiv interesa našeg grada“, naveo je Jovanović, koji je i osnivač Centra za lokalnu samoupravu.

Dok u odborničkoj grupi ZLF-PSG nije bilo reakcije na ovu ideju, u odborničkoj grupi koju čine DS, NPS, NLS i Ekološki ustanak, nisu protiv nje, ali skreću pažnju na ozbiljan rad koji je potreban da bi do toga došlo.

Saša Mihajlović, odbornik DS u Skupštini grada, za Danas kaže da ne zna koliko je vlada u senci realna, ali da bi mogla biti svrsishodna.

– Možda bi onda neki stručnjaci ili poznate ličnosti mogle da dobiju priliku da učestvuju ili budu u takvoj strukturi, a vlast ne bi mogla da njihove dobre ideje i predloge opovrgne. Ukoliko bi to bilo stvarno dobro prihvaćeno od strane građana, imali bi prvi put posle dužeg vremena konkretne mere i predloge, a ne samo kritiku postojeće vlasti – navodi Mihajlović.

A Ivana Rokvić, odbornica iz redova Narodnog pokreta Srbije, kaže da ova stranka nema ništa protiv ovakve inicijative, ali ukazuje na to šta je potrebno za njenu realizaciju.

– Ona zahteva ozbiljne razgovore i planiranja stranaka koje čine beogradski parlament. Mi ćemo svakako zastupati interese Beograđana tako što ćemo kroz naš rad u Skupštini grada predlagati rešenja za sve probleme sa kojima se suočavaju naši sugrađani. NPS ima formirane resorne odbore koje čine stručnjaci iz svih oblasti i zajedno sa našim odbornicima imaće odgovor za sve poteškoće građana – kaže Rokvić za Danas.

Dejan Bursać, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, podseća da je kod nas ideja vlade u senci pokušana nekoliko puta, ali da se nikad preterano nije primila.

– Vrlo je specifično formirati vladu u senci za jedan grad. Sigurno ima primera u komparativnoj praksi, ali ih ja lično ne znam. U suštini, nije loša ideja da asocirate određene ličnosti u opoziciji sa određenim temama. Da ih pustite da se tematski profilišu i postanu prepoznatljivi jer se bave nekom temom. Uz to, oni bi kritikovali, odnosno napadali personalna rešenja iz vlasti. Znači igraju presing na ljudima iz vladajućih partija zaduženih za određene teme – objašnjava Bursać.

Ipak, glavni upitnik iznad te ideje je što u Srbiji ima mnogo stranaka opozicije i pitanje je kako bi ta vlada funkcionisala.

– Problem s tim je što naš izborni sistem ne proizvodi dvostanački sistem. Vlade u senci su karakteristične za zemlje gde većinski sistem proizvede dve stranke. Jedna je na vlasti, druga u opozicji. I onda je jasno zašto se formira vlada u senci, kao alternativa rešenjima koje je vlast ponudila. U našoj situacija, gde imate 10-15 stranaka u opoziciji, pitanje je kako će ta podela vlade u senci izgledati, da li će je se svi pridržavati i da li će svi učestvovati i kako će sve izgledati u tako fragmentiranoj političkoj sceni – zaključuje Bursać.

Vlast u Beogradu u skorijoj prošlosti nije imala vlade u senci, ali se pamti poslednja u Srbiji koju je 2015,  formirao Bojan Pajtić, tada predsednik DS.

Poslednji put ideja vlade u senci pomenuta je pre tri godine na jednom od sastanaka tadašnje Skupštine slobodne Srbije.