Da li je SPS probio psihološku granicu utapanja u SNS?

Dugo najavljivani pokret za narod i državu, čija će okosnica i udarna snaga biti SNS, mogao bi da zaživi pred nove izbore u Beogradu. Osim naprednjaka i njihovih dugogodišnjih „privezaka“ na izbornim listama, poput SDPS Rasima Ljajića, Pokreta socijalsita Aleksandra Vulina i PUPS Milana Krkobabića, SPS je doneo dugo očekivanu odluku da će na beogradskim izborima nastupati sa SNS.

Zavnična odluka se čeka još od Zavetnika Milice Đurđević Stamenkovski, ali i pokreta „Nema nazad, iza je Srbija“ Aleksandar Jerkovića koji je prepoznatljivost stekao zbog saradnje sa pokretom „Mi – glas iz naroda“, a i preko spremnosti da preleti u redove naprednjaka u Skupštini Beograda da su odlučili da formiraju većinu u glavnom gradu.

Ostali pokreti i pojedinci, za koje idejni tvorac pokreta, Aleksandar Vučić, proceni da mogu da pomognu, biće, prema najavama, narednih dana pozvani da se priključe.

Ipak, najviše pažnje privlači odluka socijalista iz čijih su se redova donedavno mogle čuti poruke da SPS ne bi smela da dozvoli da ulaskom u pokret izgubi identitet.

„Imate različite vrste spajanja, može da bude čorba, a može da bude i salata. Čorba je kad se pomešaju sastojci, a salata je kada svaki sastojak sačuva svoj ukus. Ako taj pokret bude salata u kojoj će SPS sačuvati posebnost, onda bi takva koalicija imala prednosti na izborima“, objasnio je svojevremeno funkcioner SPS Predrag Marković.

Odskora socijalisti menjaju ploču i govore da identitet SPS u pokretu nije upitan.

Član SNS Aleksandar Vučić je govoreći na skupu naprednjaka u nedelju, rekao da je sugerisao rukovodstvu stranke da razmotri da na izbore izađe u širem frontu.

– Ne zato što će to doneti glas više, neće. Verovatno će to doneti glas manje. Važno je da se pokaže koliko nam je važno jedinstvo i zajedništvo – objasnio je Vučić.

Ovu Vučićevu poruku politički analitičar Đorđe Vukadinović komentariše rečima da pokret ne bi pravio da misli da će dobiti manje nego što imaju sada pojedinačno.

– Manje-više uzeće ono što su imali SNS i SPS, plus, možda, jedan procenat od Zavetnika. Ali glavna meta će im biti glasači „Mi“ – procenjuje Vukadinović.

Na pitanje šta SPS dobija ili gubi, odgovara da realno govoreći, posle decembarskih izbora, SPS više nema mnogo prostora za neku kalkulaciju te vrste, i da o njihovim potezima, pa i sudbini, sada u najvećoj meri odlučuje Vučić.

– A što se dobitka i gubitka u ovoj konkretnoj situaciji oko beogradskih izbora tiče, mislim da je bilans relativno jasan. Zajedničkim izlaskom u Vučićevom „pokretu“ socijalisti dobijaju kvote i sigurne mandate, kao i manji izborni trošak a gube na vidljivosti i političkom identitetu. I pitanje je da li će se i kako iz tog „zagrljaja“ moći osloboditi – navodi on.

I Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, smatra da je izlaskom na istoj listi sa SNS, SPS verovatno dobio bolju podelu karata u republičkoj vlasti o čemu se, pretpostavljam, pregovaralo proteklih nedelja.

– Takođe je dobio scenario u kojem će rezultat same stranke biti zamaskiran rezultatom zajedničke liste, tako da neće još jednom morati da prolazi kroz priču o slabom učinku na izborima – kaže Ivković za Danas.

Prema njegovim rečima, ono što se gubi je verovatno značajnije, a to je da je probijena psihološka granica prema kojoj SPS ne može da se utopi u SNS.

– Ne mislim da je to gotova priča, ali ovo olakšava dalje seljenje glasača, a možda i dela članstva od SNS-a ka SPS-u, jer će i jedni i drugi ponovo morati da rade na uspehu SNS-a, pre svega Aleksandra Vučića. SPS takođe rizikuje da izgubi jedan manji deo svoje baze glasača, kojima je neprihvatljivo glasanje za SNS, i koji bi mogli da apstiniraju ili glasaju za nekog drugog (to se, na primer, dogodilo na predsedničkim izborima 2017) – objašnjava Ivković.

On procenjuje da gubici pretežu nad dobicima zato što je SPS ovaj nastup dogovarao iz pozicije slabosti, nakon decembarskih izbora.

– Manevarski prostor im je bio sužen kako zbog toga, tako i zbog filozofije Ivice Dačića da SPS mora da bude u vlasti. Možda bi dugoročno za partiju bilo korisinije da su u jednom trenutku, pa i sada, otišli u opoziciju, ali to bi svakako bila vrlo hrabra i rizična odluka – zaključuje Ivković.