Da li je Srbija jednopartijska država?

Ono oko čega se Šormaz i Spasojević, međutim, ne slažu, jeste stupanj demokratije i izborni uslovi unutar kojih se vladajuća SNS ispostavila kao predominantna partija u Srbiji.

S druge strane, za portparolku političke platforme Solidarnost, Aleksandru Lakić, Srbija je godinama zarobljena država, sa čime je saglasan i pravnik Mirko Medenica, prema čijem mišljenju, u Srbiji posle 2012. godine postoji simulacija demokratije, fasada više-partizma, a suštinski dominacija grupacije koja drži vlast.

Kao razlog zbog kojeg je Srbija stavljena na spisak država sa jednopartijskim sistemom, na stranici Vikipedija navodi se da „od 2020. godine Srbija je de fakto jednopartijska država Srpske napredne stranke, jer skoro u svim lokalnim, pokrajinskoj i republičkoj skupštini drži apsolutnu većinu sa oko 80 odsto mesta predstavnika građana“.

Dragan Šormaz: SNS preovladava jer je opozicija bojkotovala izbore

– Vikipedija uzima podatke zdravo za gotovo. Tamo možete pročitati, recimo, da je vojvoda Momčilo Grujić Hrvat i da je formirao četnički pokret u Hrvatskoj. Kao što možete pročitati i istinite informacije. Međutim, Srbija nije jednopartijska država. Ni parlament nije jednopartijski. Imamo nekoliko poslaničkih grupa, kao i manjinskih grupa u Skupštini – ističe Dragan Šormaz za Danas.

To što preovladava jedna politička partija, dodaje on, posledica je činjenice da jedan deo političkih stranaka nije hteo da učestvuje na izborima, 2020. godine.

– Te opozicione stranke su se odlučile za bojkot, ali na aprilskim izborima to neće biti slučaj pa će i parlament biti drugačijeg sastava. Dakle, nećemo imati dominaciju SNS. Ja kao višedecenijski poslanik sam miran i kao poslanik u aktuelnom sazivu jer, znate i sami da su i Sjedinjene Američke Države kritikovale i bile nezadovoljne odlukom većeg dela opozicije da bojkotuje prethodni izborni ciklus – zaključuje Šormaz.

Dušan Spasojević: U Srbiji je na delu kompetitivni autoritarizam

Prema rečima Dušana Spasojevića, besmisleno je raspravljati o podacima sa Vikipedije.

– Srbija nije jednopartijaska država. Pogotovo kada se vidi spisak država sa kojima je na taj način klasifikovana, jasno je da tu nema nikakvih zajedničkih karakteristika. Postoje druge klasifikacije koje možemo da koristimo, i najčešće se Srbija klasifikuje kao sistem sa predominatnom strankom ili sistem sa hegemonijskom strankom. To su sistemi u kojima postoje i druge stranke, iako jedna dominira. Tu je dalje ključno kako ocenjujemo stanje demokratije, ali sasvim sigurno ne možemo da Srbiju nazovemo jednopartijskim sistemom – smatra Spasojević.

Upitan da li se može povući paralela sa nedavno objavljenim izveštajem Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku, prema kojem su Srbija, Turska i Rusija jedine tri države na evropskom tlu koje imaju hibridni režim, sagovornik Danasa kaže da tu ima zajedničkih karakteristika unutar kojih se može raspravljati o stepenu demokratije.

– Kada govorimo o tome, najčešći termin koji se koristi je kompetitivni autoritarizam, koji se koristio i za Srbiju u vreme Slobodana Miloševića, tokom devedesetih godina. Na izbore se u kompetativnom autoritarizmu dolazi na vlast izborima ali oni nisu u potpunosti fer i pošteni – zaključuje Dušan Spasojević za Danas.

Aleksandra Lakić: Institucije u potpunosti podrđene privatnim interesima

Aleksandra Lakić, napominje da je Srbija godinama unazad zarobljena država u kojoj je vladajuća partija, zajedno sa svojim poslušnicima iz koalicije i prorežimske opozicije, podredila institucije privatnim interesima nekolicine podobnih funkcionera i krupnih investitora koji pune svoje džepove i izvlače bogatstvo iz zemlje.

– U ovakvoj situaciji nama ostalima preostaje da se iz meseca u mesec pitamo da li ćemo moći da zadovoljimo osnovne životne potrebe, dišemo čist vazduh i imamo pijaću vodu, ili ćemo se konačno odlučiti da napustimo zemlju. Svoju premoć režim je učvrstio tako što je zauzeo medijski prostor i na ovaj način guši mogućnost za druge političke opcije da ponude alternativna rešenja u interesu društvene većine. Kao deo organizacija okupljenih u koaliciji „Moramo“, Politička platforma Solidarnost boriće se za promene koje će očistiti institucije od korumptivnih praksi i nepotizma, i koje će omogućiti širok društveni i politički dijalog o svim pitanjima od značaja za zaštitu javnog interesa – zaključuje naša sagovornica.

Mirko Medenica: Kronizam je odlika srpskog društva

Da u Srbiji ne postoje slobodni izbori, jer se sloboda izbora ne iscrpljuje samo pukim glasanjem, već ona obuhvata i širi proces formiranja mišljenja, što podrazumeva slobodne medije i ne postojanje uticaja na glasače, misli Mirko Medenica.

Poslednji referendum je, prema njegovom mišljenju, pokazao da je vlast spremna da sruši i to malo slobode koja postoji u samom činu glasanja, jer su rezultati masovno lažirani.

– Kronizam je odlika srpskog društva, po definiciji on predstavlja sistem u kome postoji pristrasnost pri dodeli poslova i privilegija onima koji su bliski vlasti, naravno ne bez obaveza, a glavna je da neupitno podržavaju vlast, sve ovo je vrlo precizan opis današnje Srbije. Stepen do kog je vlast spremna da proširi ove prakse je ekstreman, i to se vidi u naporima koje su spremni da učine kako bi držali i mesne zajednice pod svojom kontrolom, koje u praksi zapravo nemaju gotovo nikakvu moć. Takođe razmere ove prakse se ogledaju i u činjenici da se ovaj uticaj ispoljava i van politike i ekonomije, prodirući u najšire društvene oblasti, kao što su obrazovanje, kultura, sport, gotovo u svaki aspekt života – zaključuje Mirko Medenica za Danas