Foto: EPA-EFE/JUSTIN LANEMisija Srbije pri Ujedinjenim nacijama uputila je zahtev za održavanje posebne sednice SB Ujedinjenih nacija u februaru. U zahtevu se skreće pažnja na aktuelnu situaciju na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u oštroj suprotnosti sa Poveljom UN i Rezolucijom SBUN 1244, i koja je takve prirode da zahteva održavanje posebne sednice Saveta bezbednosti. Da bi uopšte, došlo do te sednice, Srbiji je potrebna podrška devet od ukupno 15 članica SB UN s tim što svega pet država u tom telu ne priznaje nezavisnost Kosova.
Bez obzira na to, sagovornici Danasa smatraju da je zahtev Srbije legitiman i da bi diplomatski uspeh naše zemlje predstavljalo i samo zakazivanje sednice. Pitanje je samo, kako kažu , da li je za SB UN ukidanje dinara na KiM dovoljno jak povod za sazivanje sednice na Ist Riveru.
Branka latinović
Latinović: Dešavanja na Bliskom Istoku mogu otežati izglede za održavanje sednice SB
„Kod podnošenja zahteva za sazivanje hitne sednice Saveta bezbednosti, izuzetno je važno da se održavanje te sednice, koja se saziva po posebnoj proceduri, traži odmah, bez odlaganja kada je problem nastao. Zato je hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN trebalo tražiti odmah, nakon najava da će se pojaviti problem sa korišćenjem dinara u platnom prometu na Kosovu“, navodi za Danas Branka Latinović, diplomata u penziji.
Prema njenim rečima ne manje bitan momenat je i činjenica da se zbog događaja u Ukrajini, Gazi, a sada i američkog bimbardovanja Sirije i Iraka učestalo održavaju hitne sednice SB UN. Rusija je već najavila da će podneti zahtev za sazivanje hitne sednice Saveta bezbednosti zbog američkog bombardivanja Sirije i Iraka. Samim tim, stavila je do znanja koji su njeni priotiteti. Sirija, kako kaže, naravno spada u sam vrh tih prioriteta, pa je pitanje da li bi imala vremena i da podrži naš zahtev.
„Treba imati u vidu da sve ovo što se dešava na Bliskom Istoku može otežati izglede za održavanje te sednice. Drugo je pitanje da li je sve ovo donekle zakasnelo. U procesu pregovaranja, kao i mnogim drugim situacijama, vrlo je bitna predvidljivost odnosno da imate u vidu moguće posledice od odlaganja, ili nerešavanja jednog pitanja. U ovom slučaju suočeni smo sa situacijom da su pitanja u vezi daljeg korišćenja dinara na KiM trebalo da budu rešena kroz ZSO, a ona i dalje nije formirana. Stoga je, trebalo sačiniti listu tih pitanja i sačiniti neki vid privremenih rešenja, dok se konačno ZSO formira. Mislim da je to propušteno da se predvidi i sada se suočavamo sa mogućim posledicama. Ujedno ovo je veliki propust i same EU, tj. njenih pregovarača i oni moraju da se odmah angažuju, bez odlaganja, na rešavanju problema“,navodi Latinovićeva.
Gogić: Srbi u metohijskim selima su najugroženija populacija u Evropi
Ognjen Gogić, politikolog sa KiM, međutim, smatra da pokretanje pitanja pred SB UN nije zakasnelo, jer su poslednjih dana od strane Prištine preduzeti potezi koji zaista predstavljaju ugrožavanje bezbednosti i ljudskih prava, te pretnju miru. Dostignut je prag koji zavređuje pažnju Saveta bezbednosti.
„Pred Savet bezbednosti se iznose pitanja koja podrazumevaju ugrožavanje mira i bezbednosti. Po definiciji, to su urgentna pitanja. Dakle, reč je o neposrednim događajima. Ne može se mesecima kasnije ukazivati na slučajeve kršenja ljudskih prava. To nikakov smisla ne bi imalo jer se onda više ne može preduzeti“, navodi Gogić.
Dodaje da su Srbi koji žive po metohijskim selima i zaseocima verovatno najugroženija populacija u Evropi.
„Priština je poslala specijalnu policiju kako bi sprečila da penzioneri i korisnici socijalne pomoći koji tu žive prime minimalni dohotak od kog žive. Svi ti postupci ukazuju na nameru da se stanovništvo zastraši i da im se otežaju uslovi života. Ukoliko međunarodne misije koje su prisutne na terenu ne mogu da zaštite ugroženo stanovništvo, to je onda pitanje za Savet bezbednosti. Kosovo je i dalje teritorija koja je zvanično pod mandatom Ujedinjenih nacija, tako da je Savet bezbednosti pozvan da odgovori na pitanje na koji način se štiti populacija za koju je on odgovoran“, ocenjuje politikolog sa KiM.
Anđelković: Dok je glumio odlučnost, Vučić je asistirao u zaokruživanju kosovske „državnosti“
Dragomir Anđelković, politički analitičar, međutim, podseća da je opozicija više puta tražila da Srbija zatraži održavanje sednice Saveta bezbednosti UN posvećene pritiscima na naš narod, pa i progonu Srba na Kosovu i Metohiji od strane Prištine.
„Vučić to nije do sada činio, a podizao je ulog tvrdnjama da će ako ne bude drugog rešenja povući i radikalniji potez, tj. zatražiće raspravu u SB o nepoštovanju Rezolucije 1244 od strane međunarodnih organa kojima je poverena kontrola nad našom južnom pokrajinom a oni su je, nelegalno, prepustili albanskim secesionističkim strukturama. Kao prvi korak u tom pravcu, predsednik Srbije je obećao da će se obratiti zvaničnim pismom liderima stalnih članica SB. Ništa od toga, naravno, nije se dogodilo, jer Vučić nije želeo da se zamera vodećim zapadnim silama. Umesto toga, dok je za srpsku javnost glumio odlučnost, višestruko je asistirao zaokruživanju po našem ustavu ilegalne kosovske ‘državnosti'“, navodi Anđelković.
Prema njegovim rečima, ključni korak u tom pravcu bilo je njegovo načelno prihvatanje Francusko-nemačkog plana o faktičkom priznanju Kosova od strane Srbije, što je za posledicu imalo njegovo projektovanje na, za naše EU integracije, ključno 35. pregovaračko poglavlje.
„Tako je do sada daleko odmakla transformacije plana dve članice EU u obavezujuće uslove cele Unije za nastav evropskog puta Srbije. Sve to je Vučić zapravo namerno učino, kako bi našim vitalnim nacionalnim interesima platio nastavak svoje autokratske vladavine. A sada, kada je prošlo vreme kada je Srbija u UN mogla nešto da postigne potezima koji ne podrazumevaju totalno zaoštravanje odnosa sa Vašingtonom i Briselom, on se pozerski odlučuje za takav potez, kako bi svoju krivicu prebacio na druge“, ističe Anđelković.
Ono što, kako kaže, dalje može da proizvede određeni rezultat, je pokretanje procedure protiv EULEKS-a, UMNIK-a i KFOR-a zbog saučestvovanja u separatističkim potezima, uz zahtev da se revitalizuje Rezolucija 1244.
„Vučić to ne sme da uradi iz straha da se ne konfrontira sa moćnijima od sebe. Ukratko, nastavlja se naša tragikomedija, a najstrašniji ceh takve samožive i neodgovorne režimske politike platiće srpski narod na Kosovu i Metohiji“, zaključuje Anđelković.
Božinović: Za većinu međunarodnih faktora srpsko-kosovsko sporazumevanje o „normalizaciji“ traje predugo
Bivši ambasador Milovan Božinović podseća da se vanredna sednica Saveta bezbednosti uobičajeno traži kad akutno prete ratna opasnost, genocid i slični rizici – u svakom slučaju nekakvo krupno ugrožavanje svetskog mira i poretka.
„Teško je zamisliti da relevantni činioci u SB većinski na takav način percipiraju sadašnje neprilike na Kosovu. Utoliko pre što dijalog zavađenih strana na Kosovu traje već više od jedne decenije, i to uz posredovanje EU, a u skladu sa rezolucijom koju je svojevremeno usvojio isti taj Savet bezbednosti. Nije jasno zašto bi upotreba dinara na Kosovu bila teži i ‘nerešiviji’ problem od mnogih drugih koji su, pretežno u okviru Briselskig sporazuma, bili na dnevnom redu i oko kojih je postignut dogovor. Za većinu međunarodnih faktora srpsko-kosovsko sporazumevanje o „normalizaciji“ traje predugo, često na čistu štetu involviranih strana“, kaže Božinović.
Dodaje da to ipak nije proces bez konkretnih, opipljivih rezultata i bez oprobanog pregovaračkog formata koji i slučaj sa dinarom može da reši.
„Plašim se da će ukidanje dinara na Kosovu biti suviše tanak povod za vanrednu sednicu Saveta bezbednosti, pogotovo ako se razmotri u kontekstu nekoliko poslednjih sednica posvećenih Gazi, ratu u Ukrajini i tragedijama sasvim drugog formata. Postoji još jedan rizik koji bi trebalo blagovremeno proceniti. Iako ukidanje dinara, koliko god bilo još jedan bolan udarac srpskoj zajednici, objektivno nema značaj nekakvog potresa dovoljnog da pokrene vanrednu sednicu SB, on bi ipak mogao da se nađe na dnevnom redu kao tema od interesa za teško zavađene stalne članice zainteresovane za još jedno međusobno prepucavanje“, ocenjuje sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima Savet bezbednosti danas deluje kao da je na izdisaju, a da se stalne članice kroz pravo veta međusobno blokiraju, da se rezolucije ne poštuju, ili se do besmisla relativizuju. Dakle, kako kaže, naš istinski veliki problem – kako da se srpska zajednica zaštiti od hirova evidentno nacionalističke kosovske vlasti – ne svede na nivo monete za potkusurivanje velikih sila.
„Iza nas je najvažnije elementarno pitanje – da li je zamislivo da tokom decenije dijaloga sa kosovskim vlastima, i na ekspertskom i na najvišem političkom nivou, uz posredovanje EU i njenih stručnih službi – pitanje upotrebe novca baš nikad nije došlo na red, da bismo danas bili iznenađeni i uznemireni da nam je ništa manje nego vanredna sednica Saveta bezbednosti adekvatan odgovor. Sva je prilika da smo o toku i sadržaju dogovora u okviru Briselskog sporazuma selektivno i parcijalno obaveštavani. Pa mi suštinski ne znamo šta je tačno dogovarano, a da ćemo istinu saznati kad srpsko društvo, na premisama jedne sasvim drugačije političke kulture, smogne snage da se sa istinom suoči“, zaključuje Božilović.
Lopandić: Sazivanje sednice SB bio bi diplomatski uspeh Srbije
Njegov kolega karijerni diplomata Duško Lopandić smatra da bi samo sazivanje sednice po inicijativi Srbije bio diplomatski uspeh kao i upozorenje prištinskoj strani oko neprihvativosti njihovog ponašanja.
Ocenjuje da nastavak jednostranih aktivnosti Prištine kojim se suštinski ugrožavaju briselski i ohridski, kao i prethodni sporazumi predstavljaju i svojevrsno poniženje posrednika iz EU, a suštinski ugrožavaju ljudska prava Srba na Kosmetu, pa bi to trebalo da se odrazi i u debati.
„Sazivanjem sednice SB UN, Srbija bi donekle vratila diplomatsku inicijativu izgubljenu nakon Banjske. S druge strane unutrašnja kriza izazvana nameštanjem izbora komplikuje međunarodni nastup režima u Beogradu“, zaključuje Duško Lopandić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
