Da li je usklađivanje Srbije sa sankcijama Janukoviču kraj Vučićeve politike „sedenja na dve stolice“?

Srbija je po prvi put donela odluku da se pridruži restriktivnim merama EU usaglasivši se sa Odlukom Saveta EU da se produže sankcije Janukoviču, što je objavljeno na sajtu Saveta EU ali predstavnici vlasti o tome nisu glasno govorili.

Vrlo je zanimljivo, ali nije iznenađujuće da je odluku o usaglašavanju sa jednim delom restriktivnih mera Evropske unije, Vlada Srbije donela tajno, kaže Natan Albahari, međunarodni sekretar Pokreta slobodnih građana.

– SNS i SPS, a pre svega Vučić su sada u problemu jer su prethodnih deset godina gradili mit o velikom prijateljstvu Rusije i Srbije, a sada moraju da odaberu stranu, gde bi izbor Putinove strane značio potpuni kolaps države i prekid integracija u EU – naveo je Albahari.

On ističe i da je agresijom Rusije na Ukrajinu završen period spoljne politike Srbije koja se bazira na sedenju na dve stolice, te da aktuelna vlast sada samo pokušava da odloži jasnije svrstavanje zbog izbora na svim nivoima koji su zakazani za 3. april.

– Aleksandar Vučić je stavljen pred jasan izbor – ili si sa demokratskom Evropom ili nema saradnje. Vučić je molio da se od Srbije ne traži da pre izbora uvede bilo koji oblik sankcija Rusiji, ali očigledno to nije održivo, i prvi znak popuštanja bilo je glasanje u UN, a nakon posete Analene Berbok, ministarke spoljnih poslova Nemačke, jasno je da se od nas očekuje da usaglasimo spoljnu politiku – navodi on podsećajući na nedavne poruke nemačke šefice diplomatije i tumačenja njene posete u kontekstu pridruživanja EU.

Berbok je, naime, prilikom prve posete Srbiji u svojstvu ministarke spoljnih poslova, naglasila da Nemačka želi da Srbija bude punopravan član EU, kao i da je u EU „dobro primećeno“ to što je Srbija podržala rezoluciju UN kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu.

Ipak, nedugo nakon njene posete u domaćoj javnosti pojavile su se spekulacije da „neki u Briselu“ žele hitan prekid pregovora o pristupanju između Srbije i EU, upravo zbog „nedovoljnog usklađivanja“ Srbije sa sankcijama Rusiji.

Par dana posle tih navoda, vlasti u Srbiji donose odluku da podrže sankcije EU protiv Janukoviča, što se može posmatrati kao indirektni i po odnose Srbije i Rusije „najbezbolniji“ način za približavanje poziciji Unije.

Albahari ističe da je izabrana mera koja zapravo ne spominje Rusiju kao metu sankcija, već pojedinca, i samim tim nešto što može lakše da se „brani“ u, tabloidima oblikovanoj, domaćoj proruskoj javnosti.

A ta javnost posebno je bitna za dolazeće izbore na svim nivoima u Srbiji, zakazane za 3. april.

Prema tumačenju Albaharija, vlast u Srbiji pokušala je da odloži bilo kakvo svrstavanje uz neku od strana u sukobu upravo zbog izbora.

– Ne očekujem da će Srbija pre izbora uvoditi nove sankcije ali pitanje nije više da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, nego u kom vremenskom okviru, ko god bude bio na vlasti posle 3. aprila – naveo je Albahari.

Evropska unija uvela je sankcije Janukoviču i ostalima po prvi put još 2014. godine, kada je i počela ukrajinska kriza koja je dovela do proglašenja nezavisnosti Donjecka i Luganska, što je bio povod za aktuelnu eskalaciju sukoba između Rusije i Ukrajine.

Janukovič je pre toga bio predsednik Ukrajine, od 2010. do 2014. kada je u prevratu zbačen sa vlasti nakon čega je izbegao u Rusiju i veruje se da danas ima rusko državljanstvo.

Januković je u Ukrajini izgubio vlast usled niza događaja – odbijanja sporazuma o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji i previše bliskih veza sa Rusijom. Sankcije EU protiv njega su uvedene zbog „zloupotrebe državnih resursa i kršenja ljudskih prava“. Optuživan je za izbornu krađu u više izbornih ciklusa. Pre mesta predsednika, Janukovič je bio i guverner Donjecke oblasti.

Zanimljivo je i da je Januković dobitnik Ordena Republike Srbije na lenti za zasluge u razvoju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i Ukrajine za 2013. godinu.

Dačić sa Bocan-Harčenkom: Neće biti sankcija

Umesto jasnog stava o prihvatanju spoljne politike EU, vlast u Srbiji nastavlja sa pokušajima da održi dobre odnose sa svim stranama, te se predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sastao sa ruskim ambasadorom u Beogradu i poručio mu da Srbija ostaje pri stavu da ne uvodi sankcije Rusiji. „Srbija se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i uvek će biti posvećena miru“, kazao je Dačić na sastanku sa ambasadorom, ističući da se Srbija rukovodi svojim nacionalnim interesima.