Da li je vreme za vladu u senci?

Članica SsS, profesorka Biljana Stojković za Danas pojašnjava da su ideju o vladi u senci izneli pojedini članovi SsS, ali da se o njoj nije šire diskutovalo.

– Zapravo se čitav rad SsS već bazira na stručnom radu naših resornih odbora koji imaju zadatak da napišu temeljna dokumenta iz svake oblasti i to za rad buduće Vlade, a nakon smene ovog režima.

Za svaku oblast mi imamo najistaknutije stručnjake, spremne da svoje znanje upotrebe za budućnost društva. Polazimo od potreba građana i svih problema sa kojima su suočeni, kako bi bila formulisana najbolja rešenja prilagođena građanstvu. To je temelj – dostojanstven život svakog pojedinca – a na to se postavlja zakonska nadogradnja – navela je Stojković.

Da li je ideja o vladi u senci dobra i treba li opozicija sad da razmisli o njoj pitali smo nekadašnjeg predsednika DS, sada profesora Univerziteta u Novom Sadu, Bojana Pajtića koji je u martu 2015. formirao vladu u senci i bio njen premijer.

– Formiranje vlade u senci je uvek dobra ideja, pogotovo kada su na vlasti priučene analfabete. Čudi me da opozicione stranke nisu preuzele tu ideju iz vremena kada sam je ja formirao u DS-u, jer ona omogućava da javnost uvidi kakvi diletanti vode državu, a vide i to da u Srbiji sa opozicione strane postoje mnogo bolji stručnjaci – kaže Pajtić.

Kako dodaje, vlada u senci omogućava da se pomno prati rad svakog resora u “zvaničnoj” Vladi i da se nude alternativna rešenja i programi.

– “Vlada u senci” je uvek pokazatelj da, nakon pada Vučićevog režima, neće biti nikakvog kolapsa, naprotiv, već da postoje ljudi itekako spremni i sposobno da preuzmu odgovornos u državi – smatra on.

Socilog Dario Hajrić ukazuje na to da ovaj koncept ima smila u Ujedinjenom kraljevstvu, kao i da je u Srbiji osuđen na propast jer ova vlast neće pasti zahvaljujući pisanju saopštenja.

– Vlada u senci je forma opozicione borbe nastala u Ujedinjenom kraljevstvu, i jedino u njemu ima smisla. Njihov izborni sistem favorizuje formiranje dve jake partije, tako da je najčešće jedna od njih vlast a druga je najveća opoziciona stranka, pa samim tim ima smisla i da nudi alternativna rešenja, kako u kadrovskom smislu, tako i u legislaturi. U parlamentarnim sistemima kakav je naš, nije jasno ko bi sve trebalo da čini tu vladu u senci. Samo najveća opoziciona stranka, samo nekoliko njih, čitava opozicija, kakav bi trebalo da bude odnos snaga i tako dalje. Ukratko otvara se čitav niz problema. Drugi deo problematike leži u tome što je u startu osuđen na neuspeh. Ova vlast neće pasti zahvaljujući pisanju saopštenja, bez obzira na to da li ih potpisuje grupa građana ili vlada u senci. Sve što bismo dobili bila bi iluzija opozicije da se time nešto postiže – zaključuje Hajrić.