„Vraćanje KiM u pravni okvir Srbije fantazmagorija“: Da li je Vučić mogao bolje da ispregovara u Ohridu u postojećim okolnostima?

On ipak kaže da neće implementirati deo Sporazuma koji se odnosi na neometanje članstva Kosova u međunarodnim institucijama, tačnije UN, kao i da je zadovoljan time što će ZSO biti formirana na osnovu već postignutih dogovora. Pitali smo naše sagovornike da li je Vučić u zadatim okolnostim i okviru mogao bolje da ispregovara i koji deo Aneksa smatraju najvažnijim.

Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka, za Danas kaže da je reč o dokumentima čiji je sadržaj već u značajnoj meri bio pripremljen, a stranama u dijalogu je ostavljena mogućnost da se bave pojedinostima.

– Svakako je bilo za očekivati da će evropski predlog biti integrisan u pregovarački okvir i poglavlje 35. Najznačajnija tačka aneksa je ona koja se odnosi na član 7. usaglašenog sporazuma koja eksplicitno ne pominje ZSO ali se odnosi na određeni oblik samoupravljanja za srpsku zajednicu. Priština se ovim obavezala da će morati da uzme u obzir prethodno postignute dogovore u okviru dijaloga, sa naznakom „koje je odredio posrednik EU“ – objašnjava on.

Kako dodaje, ukoliko Priština započne proces dijaloga oko izgleda buduće zajednice, izvesno je da će međunarodni akteri insisitirati na povratku Srba u institucije Kosova.

Upitan o tome što je Vučić opet ponovio stav da neće implementirati deo sporazuma koji se odnosi na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, odnosno UN, odgovara da misli da to pitanje tek dolazi na red u nekom budućem ankesu, ali pretpostavlja da će se zahtev za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama razmatrati od organizacije do organizacije i da će to ostaviti prostora za dodatno političko manevrisanje.

– Ipak izvesno je da će pojedine zemlje EU insistirati do kraja procesa na punoj međunarodnoj predstavlejnosti Kosova – ukazuje Surlić.

Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta, za Danas kaže da nema previše manevarskog prostora kada nemate kontrolu na terenu na Kosovu, što je de facto situacija od 1999.

– Sa postepenom uklanjanjem recidiva institucija SRJ od tada do danas, kontrola je još manja. Na drugoj strani, blok koji vam nudi predlog je blok država sa kojim obavljate preko dve trećine svoje ekonomske razmene i preko čije teritorije obavljate ekonomsku razmenu i sa ostalim državama. Bez odobrenja EU Srbija ne može da uvozi rusku naftu, beloruske delove za avione ili da izvozi čelik iz Železare u kineskom vlasništvu. To je i blok država čije trupe garantuju i bezbednost Srba na Kosovu. U datim okolnostima možete da se konfrontirate i odmah izgubite i ekonomske i političke interese ili da učestvujete u pregovorima i poboljšate ekonomske interese i sačuvate deo političkih – navodi Milić.

Prema njegovim rečima, najbitnija stavka je svakako pitanje samouprave Srba na Kosovu i to što je EU sa aneksom iz Ohrida više institucionalno investirana u realizaciju pomenutih pitanja.

– Kalkulacija je svakako vrlo jasna. Bez učestvovanja u pregovorima Srbija može jedino da očekuje da bude evropska Venecuela i ujedno izgubi sve na Kosovu, a kroz pregovore može da dobije nešto za Srbe na Kosovu i ekonomske povoljnosti od Zapada – kaže on.

Na pitanje da li je dobro što je Vučić insistirao na ZSO po ranijim sporazumima ili je mogao još nešto da ispregovara oko nje, kaže da pozivanje na ranije sporazume ujedno i šalje poruku ka EU da Priština nije ispunila preuzete obaveze iz njih, a sebe postavljate kao konstruktivnog aktera.

– Kada tražite novi okvir, implicitno pristajete da se ne sprovede već dogovoreno i abolirate različite vlade Kosova za to što nisu sprovele ZSO, iako su se obavezale na to – jasan je Milić.

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, ukazuje za Danas na to da ukoliko želimo evaluirati tekst Implementacionog aneksa sporazuma, trebamo se prvo osvrnuti na pregovaračku poziciju Beograda.

– U nepredvidivim geopolitičkim okolnostima, opterećenih ratom i globalnom isključivošću, Srbija nažalost nije još uvek harmonizovala svoju politiku sa EU, niti je izabrala posvećenost konceptu kolektivne bezbednosti. Ipak, uočavaju se sve bliži odnosi sa SAD koji imaju potencijal nerecipročnog strateškog savezništva. U takvim okolnostima, kada sve članice EU podržavaju proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Srbija je definitivno postigla maksimum u pregovaračkom procesu – smatra Lunić.

Kako dodaje, utopijske ideje dela opozicije često znaju da nas ljuljuškaju u kolevci iluzija i tako sprečavaju suočavanje sa realnošću, ali javnost treba biti svesna posledica.

– Vraćanje KiM u državno pravni okvir Srbije predstavlja samo jednu fantazmagoriju koju je nemoguće ostvariti bez rata koji bi bez ikakve sumnje izgubili. Alternativa procesu normalizacije predstavlja projekt osvojenog teritorija na kojem verovatno niko ne bi ni živeo, a posebno ne oni koji to zdušno zagovaraju. Takav projekat je predstavljen u ideji zamrznutog konflikta koji je samo priprema društva za neizbežni rat sa spiralom incidenata i trkom u naoružavanju. Zato se na ovakvim istorijskim raskršćima moramo zapitati da li smo spremni budućnost dece žrvovati za utopijske ideje etičkih nihilista i lukrativnih srebroljubaca – objašnjava on.

Naš sagovornik se nada da nesavesnost mnogih pseudo-patriota i kvazi-analitičara koji minimizuju posledice odbijanja Sporazuma o putu normalizacije odnosa neće dovesti do destabilizacije zemlje i da neće uspeti u svojoj nameri da nadoknade svoj politički deficit uvlačenjem SPC u političku arenu.

– Ipak, i potencijalno zaustavljanje pristupnih pregovora sa EU i povlačenje investicija bi imale manje posledice za Srbiju od suočavanja sa „drugim merama kojima bi se pokazalo kako oni koji nisu u saglasju sa EU moraju da prođu“. Srbija je strateški zavisna od svog okruženja, a igre sa strpljenjem Zapada nam nisu potrebne. Naučili smo nažalost da kad jednom polete avioni iz Avijana, kasno je za menjanje spoljne politike – navodi on.

Vrednosno, bez ikakve sumnje, najbitniji deo Aneksa, prema njegovom sudu je insistiranje na promptnom uspostavljanju ZSO koja bi trebala postati nepovratna konekcija srpsko-albanskih odnosa u regionu.

– Ukoliko Sporazum uspe da normalizuje odnose, unapredi bezbednost svih na KiM i time pruži perspektivu mladima, onda smo svi pobedili – zaključuje Lunić.