Da li je Vučić najavom izbora iskočio iz šina francusko-nemačke pruge i kako će na to Zapad reagovati?

Mediji bliski vlasti preneli su u ponedeljak uveče da je Vučić na stranačkom sastanku rekao da je spreman da ide na izbore i bude kandidat za premijera jer je nezadovoljna ponašanjem SPS.

Vrlo brzo mediji su došli i do termina za izbore a to jesen ove godine, odnosno druga polovina 2023.

Za kada je Vučić nedavno najavio i teške trenutke u kontekstu pregovora oko francusko-nemačkog plana pa se dalo zaključiti da će on i premijer Kosova, Aljbin Kurti, ovaj okvirni sporazum potpisati do kraja ove godine.

Održavanje izbora bi ovo potpisivanje moglo da odloži, pa se otvorilo pitanje kako će reagovati sapcijalni izaslanici SAD, EU, Nemačke, Francuske i Italije ako odluka o izborima zaista bude doneta.

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, za Danas kaže da Vučićeva najava izbora nije iskakanje iz šina procesa potpisivanaj fracusko-nemačkog plana, nego variranje teme koje ima vrlo praktične efekte.

Prema njegovom sudu, niko od stranaca neće da reaguje na nešto što je najavljeno kao deo taktike kupovine vremena.

– Pretpostavljam da je to pre svega za unutrašnje disciplinovanje SNS i SPS, odnosno vladajuće koalicije. Jer, objektivno je teško obezebediti većinu, a većina od dve trećine je potrebna u parlamentu. Pretpostavljam da će u vladajućoj koaliciji imati najveće otpore – kaže on.

Kako dodaje, ono što naprednjaci zameraju Dačiću je na neki način tačno, mada nije Dačić svojom inicijativom vodio otpriznavanje Kosova, ali je tačno da je to korišećeno za ličnu i partijski propagandu.

On kaže da ako bude izbora, biće zakazani za kraj ove godine ili početkom sledeće.

– Prvo, parlametrani izbori su već bili planirani. Drugo, odavno se očekivalo da Vučić kao politički glavni garant sporazuma to može da uradi samo sa pozicije premijera. Sa pozicije predsednika radi to što radi, i što dobija elemente lične autokratske vlasti, ali Kvinti odgovara, ako obezbedi šta joj je potrebno – ukazuje on.

Kako zaključuje, sada je jasno da pregovori na osnovu francusko-nemačkog okvira ne mogu početi pre aprila ili maja, možda čak i juna, dok se ne završi unurašnja stabilizacija.

Janjić smatra da će na izborima Vučić, ukoliko bude učestvovao u stvaranju uslova za dijalog po ovom predlogu, biti viđeni kandidat za premijera.

Prema njegovim rečima, osim što su izbori ozbiljan vid disciplinovanja ljudi unutar vladajuće koalicije i SNS, oni su i lek za opozicju koja je hrabra dok ne dođu izbori.

– Da vas podsetim nije prvi put. Tako je bilo sa Vensom i Ovenom 1997. kada je opozicija mislila da je Milošević gotov. Nismo računali na efekat njegovoog uticaja u efekat Dejtona. I dok smo mi iz opozicje govorili da je on čovek rata, neuobičajeno se dogodilo da su Oven i Vens dali zajednički intervju za pPlitiku sa tezom da je Milošević čovek mira i to je bukvalno razbilo kampanju opozicje. Ovde je slična situacija. Deo opozicije tvrdi da je Vučić izdao Kosovo a drugi da je proruski čovek i autoritarac. Mislim da će na tim platfomama doživeti šok. Zapad neće taj rizik i nestabilnost. A vidimo da je Vučić odlučio da započne pregovore – objašnjava Janjić.

Slično misli i Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta, koji za Danas navodi da veruje da se specijalni izaslanici iz EU i SAD neće osvrtati na ovakav potez.

– Pretnje raspisivanjem izbora su postale standardno političko oruđe u Srbiji, i verujem da je svrha takve pretnje pokušaj da se stabilizuju redovi unutar vladajuće koalicije. Nije neuobičajeno da politički lideri raspišu izbore sa ciljem traženja podrške od strane elektorata, pre sprovođenja nekih nepopularnih ili polarizujućih politika. U tom slučaju izbori predstavljaju neku vrstu referenduma – kaže Rašeta.

Kako zaključuje, Zapad će, naročito posle uspeha postignutih na sastanku u Prištini u ponedeljak, želeti da obe strane drži fokusirane na pregovore, i neće dozvoliti nekakve političke digresije ovog tipa da utiču na postizanje sporazuma.