Da li je Vučić olako zaboravio „pomoć prijatelja“?

Iako se u izbornoj noći Aleksandar Vučić predstavio javnosti kao „pobednik koji uzima sve“, evidentno je da bez podrške i pomoći „političkih prijatelja“ on ne bi uspeo da iznova trijumfuje u prvom krugu predsedničke trke, ocenjuje se u najnovijoj analizi Demostata.

Na listi saveznika kojima se lider naprednjaka tom prilikom nije poklonio nalaze se, pre svega, lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, nekadašnji Vučićev „mentor“ i vođa radikala Vojislav Šešelj, kao i naslednik Muamera Zukorlića, Usame, koji je odnedavno lider Stranke pravde i pomirenja, te Savez vojvođanskih Mađara, čiji predsednik je Ištvan Pastor.

Računica koju Vučić izbegava da pomene je jasna – on ne bi dobio znatno više glasova na predsedničkim izborima (oko 59 odsto) nego što je SNS osvojio na glasanju za novi saziv Narodne skupštine (oko 43 odsto) da većina glasača navedenih političkih opcija nije zaokružila njegovo ime na glasačkom listiću kandidata za predsednika države. Naime,  liste SPS, SRS, SVM i SPP dobile su ukupno oko 16 odsto glasova, što je jednako razlici između Vučićevog rezultata i „skora“ naprednjaka na izborima za Republički parlament.

U sagledavanju postizbornog bilansa ne treba smetnuti s uma ni opštepoznatu činjenicu da lista naprednjaka za parlamentarne izbore nije „sto odsto“ SNS, već da od 120 osvojenih mandata naprednjacima pripada oko 98, a ostatak nizu manjih savezničkih partija, kao što su Socijaldemokratska partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Pokret socijalista, Srpska narodna partija, Pokret snaga Srbije,SPO…

DIPLOMATE: RUSI ĆE LOBIRATI ZA SPS 

Prema nezvaničnim saznanjima Demostata, veliki uticaj na Vučića prilikom „sastavljanja“  nove parlamentarne većine, odnosno novog saziva Vlade, imaće spoljni faktor. Procenjuje se, takođe, da će odluka o „podeli karata“ u vlasti biti doneta „na samom kraju zakonskog roka“, odnosno tri meseca od formiranja novog saziva Republičkog parlamenta.

Kako se tvrdi u diplomatskim kuloarima „Rusija će tražiti da SPS ostane u Vladi“ (podsetimo, visoka funkcionerka SNS Zorana Mihajlović već se javno usprotivila ideji da Dačićevi socijalisti ponovo budu deo izvršne vlasti), dok će Zapad „sada odlučnije insistirati na tome da Srbija otvoreno osudi agresiju Rusije na Ukrajinu, što podrazumeva i uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji“.

Učestalo se spekuliše da će vodeći „igrači“ Zapada narednih meseci još više „pritiskati“ Vučića da „intenzivnije radi na smirivanju“ srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, „u cilju stabilizacije situacije u BiH“, te da „postigne konačno rešenje za Kosovo“.

Što se „faktora Dačić“ tiče, postoji  i široko rasprostanjen stav među višedecenijskim poznavaocima prilika na političkoj sceni Srbije da je Vučić u izbornoj noći aludirao na SPS kada je rekao da su neki bežali od odgovornosti i konfrontacije sa opozicijom, i ponašali se komforno. Kako se objašnjava: „Vučiću sigurno nije pravo što je SPS uzeo 100.000 novih glasova na parlamentarnim izborima, među kojima ima i nekadašnjih birača naprednjaka, ali svestan je i  da bez saveza sa socijalistima SNS neće ponovo formirati vlast u Beogradu“.

Pojedine diplomate tvrde i da učešće Dačićevih socijalista u novom sazivu Vlade zavisi od spremnosti ili nespremnosti Aleksandra Vučića da nastavi politiku balansiranja, odnosno famozna „četiri stuba“ spoljnopolitičkog kursa i vojne neutralnosti. „Ako Vučić ipak odluči da odlučnije krene ka EU, što se i dalje ne čini verovatnim, onda neće biti mesta za rusofila Ivicu Dačića u novoj Vladi.. To bi, takođe, značilo da se Vučić distancira i od zagovaranja stvaranja takozvanog srpskog sveta, koji propagira njegov čovek od poverenja Aleksandar Vulin, jer Zapad to smatra pandanom projektu Putinovog ruskog sveta“, objašnjava izvor Demostata.

SPOLJNOPOLITIČKA KLACKALICA (NI)JE ODRŽIVA 

Komentarišući javno ispoljeni trijumfalizam Aleksandra Vučića, koji, možda, najbolje pokazuje njegova opaska da je posle Nikole Pašića, političar koji je proveo najduže vremena na vlasti u Srbiji, izvor Demostata iz zapadnih diplomatskih krugova kaže: „Mene Vučićeva pobeda nije iznenadila, ali, makar nije dobio više od 60 odsto glasova, kako se nadao… Suviše je očigledno da on kontroliše većinu medija u Srbiji, a rat u Ukrajini mu je zgodno  poslužio u kampanji da se predstavi narodu kao garant mira i stabilnosti, pa je i to doprinelo njegovoj pobedi u prvom krugu predsedničkih izbora“.

Prema mišljenju našeg sagovornika, Vučić će nastojati da što je duže moguće ostane na „klackalici“ sa svoja četiri spoljnopolitička „partnera“ – Evropskom unijom, Rusijom, Kinom i Amerikom, ali je pitanje koliko će takav kurs biti održiv, imajući u vidu izmenjene okolnosti na međunarodnoj sceni.

„Vučić od Evropske unije želi novac – u tom smislu, ugleda se na susednu članicu EU Bugarsku koja je u proteklih sedam godina dobila osam puta više novca iz kohezionih fondova Brisela nego što je Srbija posredstvom pretpristupne pomoći. Istovremeno, svestan je da dve trećine izvoza Srbije odlazi u države Unije, što znači da su umnogome besmislene njegove tvrdnje o ekonomskom značaju Kine i Rusije za Srbiju.

Dakle, on će nastaviti da tvrdi da teži punopravnom članstvu Srbije u EU, ali mu je, potrebna i Rusija za podršku oko pitanja Kosova u Savetu bezbednosti UN, kao i Kina, odakle dobija kredite pod mnogo povoljnijim uslovima nego što bi na Zapadu. Što se tiče SAD, Amerikanci  su mu potrebni, između ostalog, kao žrtveni jarac kada nešto ne krene kako je zamislio jer Vučić voli da okrivljuje druge za svoje loše poteze“, precizira izvor Demostata.