Da li je Vučićeva „trgovina s Rio Tintom“ njegova politička karta opstanka na vlasti?

Režim u Srbiji pokušava pričama o velikom razvoju i novcu koji bi se iskopavanjima slio u Srbiju, da slomi otpor javnosti koja ima prirodan strah od zagađanja životne sredine, bez obzira na sva uveravanja da EU ima najbolje standarde očuvanja životne sredine.

Pitanje je koji je interes vlasti, a posebno njenog najvidljivijeg eksponenta, predsednika države Aleksandra Vučića, da uprkos stavovima građana gura Srbiju u ruke Rio Tinta? Da li on u razgovorima sa EU i pregovorima oko ovog pitanja, u stvari sebi ojačava poziciju na vlasti, kao što to već godinama čini „držeći situaciju na severu Kosova i dijalog pod kontolom“?

Evropa i Rio Tinto očigledno znaju da on ima mehanizme i zna kako na dugi rok da „upravlja svojim biračima“ i vojskom onih koji na ovaj ili onaj način zavise od SNS, a koji bi kada „stignu obećane velike investicije i plate“ mogli da sumnje i strah od posledica otvaranja rudnika litijuma promene mišljenje, što bi bio najgori scenario za Srbiju.

Čini se da je iskopavanje litijuma karta na koju igraju i Vučić i EU u međusobnim pregovorima i uslovljavanjima.

– Naravo da kupuje naklonost EU. Suštinsko je pitanje da li je vlada potpisala neki ugovor sa Rio Tintom, jer mi se čini da je Vučić par puta o tome govorio, i da li Vlada ima neke zakonske obavete u odosu na Rio Tinto, odnosno da li ti ugovori mogu da dovedu do arbitraže koju bi Srbija izgubila, pita u izjavi za Danas psiholog Žarko Korać.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić za Danas kaže da je sada je za njih pravo vreme da najave projekat.

– Svima je bilo jasno da Rio Tinto nije otišao i da se neće tek tako odreći svoje velike investicije. Tome govori u prilog i činjenica da je navodno izgubljeno preko trideset hiljada potpisa Narodne inicijative za zabranu iskopavanja litijuma. Opozicija je razvalila samu sebe i otvorila im put za delovanje. Kada nema opozicije, nema ni artikulisanog političkog otpora tako da opozicija snosi veliki deo odgovornosti za sve štetne projekte koji nam se približavaju – od Ekspa, Nacionalnog stadiona i Generalštaba do rušenja Sajma i Savskog mosta – opisuje on stanje u Srbiji.

Kako dodaje da je takođe u pitanju i kupovina podrške Zapada koji je, kako se ispostavilo, samo periferno obratio pažnju na pokradene izbore.

– Za svakog po malo – litijum za Rio Tinto, brojne nekretnine za Orbanovog zeta, Generalštab za Trampovog zeta, dalje nadiranje kroz Savsku obalu za Beograd na vodi itd. Koliko će se tek inostranih firmi ovajditi od Ekspa ostaje da se vidi. Takođe, korisno je sada dići buru da se po strani ostave, s obzirom na okolnosti, izuzetno dobri rezultati opozicije u Nišu, Starom gradu, Novom Beogradu i grupa građana u Čačku, Užicu, Gornjem Milanovcu, Sremskim Karlovcima, Vrbasu itd. Stoga, tu smo gde smo i sve što nam se dešava nije iznenađenje. Rastakanje će se nastaviti do daljnjeg i bez nove političke opcije koja će zadobiti poverenje građana šanse za otpor su mršave – ukazuje Radonjić.

A politikolog Mladen Mradalj dodatno dočarava šta bi mogla biti budućnost Srbije.

– Za vlast evri i dolari u džepovima, zapadnjacima litijumske baterije u automobilima, a srpskom narodu ruska muzika u ušima i srpske zastave preko očiju. Uzeće pare od litijuma za sebe, od tih para će da plaćaju vojsku i policiju i članove partije. Ko se pobuni ima da nagrabusi. A Evropi treba litijum, pa će sve da mu aminuje. To je recept prema kome su se formirale i afričke i južnoameričke diktature: elita izvozi prirodna bogatstva, zarađuje grdne pare od kojih plaća sistem, pa sistem radi za elitu, a ne za narod, jer sistemu ne treba porez od naroda kad pare stižu od izvoza sirovine. I to je to, ćuti i slušaj, jer su svi ovi odozgo, domaći i strani, u talu – navodi Mrdalj za Danas.

I Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, ukazuje na to da je nesporan interes EU za litijumom u okviru ogromne transformacije svetske autoindustrije na električne automobile, ali se nada da će u EU postojati sluh za stav naše javnosti.

– U tom okviru ova vlast čija je ekonomska politika zasnovana na bezobzirnoj rasprodaji nacionalnih resursa, pokušaće da pokaže svoju navodnu „proevropsku“ orijentaciju predajući Rio Tintu Jadarsku dolinu i druge na sličan način kako je predala borski bazen u ruke Kineza ili kako je nekad naftna industrija predata Rusima – kaže on za Danas.

Prema njegovim rečima, umesto razvoja poljoprivrede i proizvodnje hrane, imaćemo uništavanje plodne zemlje i zagađivanje zemlje i vode koje bi trebalo da „nadziru“ vlasti kojima je jedini cilj lični profit i kojima se ne može verovati ni kada se bave mnogo jednostavnijim temama.

– Ako je nešto nacionalni i patriotski interes, onda je to pitanje čiste vode zemlje i vazduha, što važi i u zemljama EU pa stoga smatram da će postojati sluh u Evropi za suprostavljanje naše javnosti planiranim ekološkim nepočinstvima od strane režima SNS – smatra Lopandić.

Programski direktor Novog trećeg puta Dimitrije Milić za Danas kaže da litijum u strateškom smislu prevazilazi nivo bilo koje domaće vlade, jer je neizbežan u globalnoj zelenoj tranziciji, naročito u kontekstu sadašnjeg carinskog rata SAD i EU sa Kinom vezano za rastuće tržište električnih vozila i baterija.

– On jeste EU izrazito bitan u nadmetanju sa Kinom, ali u Evropi postoji još skoro 20 litijumskih projekata u različitim fazama implementacije. Zato ne bi trebalo gledati na to kao spoljnu ucenu, nego pitanje unutrašnje debate i strateške odluke u Srbiji – zaključuje on.

Podsetimo, predsednik Srbije je nedavno za Fajnenšel tajms rekao da deluje da su „nove garancije“ kompanije Rio Tinto i Evropske unije odgovor na zabrinutost Srbije da li će projekat iskopavanja litijuma zadovoljiti neophodne ekološke standarde, izrazivši očekivanje da će on biti zvanično predstavljen u Beogradu sledećeg meseca.

On je rekao da zahteva da „ceo lanac vrednosti prati savršena zaštita životne sredine“, i da očekuje da poslovni i politički lideri dođu u Beograd sledećeg meseca na zvanično predstavljanje projekta „Jadar“.

„Ako sve ispunimo, (rudnik) bi mogao da bude otvoren 2028. godine“, kazao je Vučić.

Ova njegova izjava uznemirila je deo javnosti koji se protivi otvaranju rudnika litijuma u Srbiji.