Da li je Vučiću dve godine dovoljno da preoblikuje stavove građana o litijumu?

Ovo kažu sagovornici Danasa komentarišući da li će dve godine, koliko se, prema rečima predsednika države, Aleksndra Vučića, neće zabosti ni ašov za kopanje rudnika litijuma u dolini Jadra, biti dovoljno da Vučić lagano i suptilno preoblikuje i pridobije javno mnjenje u Srbiji.

Vučić i njegov tima, kojem se, na osnovu dosadašnje vladavine, ne mogu osporiti marketinški uspesi u oblikovanju volje naroda, kao da izjavama o dve godine tokom kojih će se debatovati o prednostima i manama projekta Jadar, kompanije Rio Tinto, daje sebi fore da većinski deo Srbije pridobije za taj projekat.

Ili ako ne baš u potpunosti pridobije, ono bar ublaži negativan stav. Isti period, treba reći, imaju i oni koji se protive projektu.

Zato se otvorilo pitanje da li je to dovoljno i hoće li uspeti.

Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, za Danas kaže da je situacija mnogo kompleksija i drugačija od onih koje smo imali do sada, te da se na javno mnjenje može uticati, ali da će ovog puta biti potrebno mnogo više rada i biće mnogo komplikovanije, jer je reč o strahu građana.

On objašnjava zašto je situacija kopleksna i konfuzna.

– Za razliku od dugih i sličnh situacija ovog puta dominira strah kod ljudi. Na želje i potrebe, pa i ideologiju ljudi, se lakše utiče. Ali kad je strah u pitanju, time je najteže upravljati. To je osetljiva stvar. Uz to, imamo situaciju gde nisam siguran da li iko želi da preoblikuje javno mnjenje, jer ni sam Vučić ne deluje da je 100 odsto siguran da želi da ide do kraja sa tom pričom. I ima rezerve prema svemu. Pritom, iako nisam siguran koliko je to tačno, imamo vesti o podelama u samoj vladi i vlasti. Naravno da je tu Vučićev stav dominantan, ali sigurno nije to bez osnova. Mnogi u vlasti ćute i pitanje je kako komentarišu u svom bližem okruženju. U krajnjoj liniji svi oni, pa i Vučić, žive ovde i svi brinu za svoju decu. Siguran sam da ima puno njih koji su u vlasti a ne podržavaju projekat. I treće, ta priča je čini mi se, agenda sa zapada. U krajnoj linije Rio Tinto je sa zapada. Čini mi se da sa zapada u dovoljnoj meri nema podške u oblikovanju javnog mnjenja, medijski i preko ljudi koji jesu za Srbiju na zapadu, u pravcu prihvatanja projekta. Imamo situaciju da su i ti ljudi za proteste i protiv litijuma – navodi Pejić.

Prema njegovim rečima, tokom te dve godine, ako dođe i do zatišja oko litijuma, to se neće tako lako zaboraviti, i neće ljudi više reći to nas ne zanima.

– Zanimaće ih svaki put kad ponov odođe na red priča o litijumu. To su stvari koje mogu da se fabrikuju, ali neće se tako lako zaboraviti. Kao sa Kosovom. Često u istraživanjima imamo nalaze da je Kosovo na 5. ili 6. mestu u prioritetma, a kad se nešto događa dole, ne mora nužno loše, Kosovo iskače na drugo mesto – objašnjava Pejić.

Kaže da se na javno mnjenje, kao svuda na svetu, može uticati, motivisati ga ili demotivisati, ali kad je strah u pitanju onda je to mnogo teže.

– Nisma siguran da može da se klasično problikuje. Moraće mnogo više od toga. Marketing je vrlo prisutan u željama i potrebama građana, ali kada je strah u pitanju tu sve pada u vodu – smatra on.

Upitan o situaciji tokom korone kada su ljudi takođe osećali strah, odgovara da tada nije bilo vremena da se nešto predupredi.

– Sada u očima građana imamo situaciu da može nešto da se predupredi. Vrlo često pitaju zašto se ne kopa u Namačkoj ili Francuskoj i kažu da njihove vlasti to ne dozvoljavaju, a naše dozvoljavaju. Onda se budi sumnja i nepoverenje u krajnjoj liniji. Ali opet kažem, da ni predstavnici vlasti ne deluju rešeni da projekat bude realizovan – navodi Pejić.

Stručnjak za marketing Igor Avžener ima nešto drugačije viđenje. Kaže da period od dve godine treba sagledavati potpuno različito u odnosu na problematiku rudarenja, Rio Tinta, SNS i Vučića sa jedne strane i naroda Srbije sa druge strane.

– Dok narodu to vreme protiče neverovatno sporo, očekujuci zabranu iskopavanja i uništavanja prirode i života u Srbiji, za drugu stranu “vreme leti” i sat otkucava sve brže. Svedoci smo “odlaska u narod”, nameštenih razgovora, “slučajnih” prolaznika koji nisu ni naučnici, a još manje Aborodžini, znaju da je rudarenje litijuma za Srbiju veoma dobra stvar. Ovi ishitreni, loše režirani igrokazi sa jožš gorim statistima, upravo potvrđuju nedostatak vremena. Neko, iz nekih razloga, očekuje akciju. U ovom slučaju to ne treba da bude zelena agenda, vec želeno svetlo za otvaranje rudarskog okna. I to ne jednog – kaže Avžner za Danas.

Prema njegovim rečima, medijskim manipulacijama, ubacivanjem svojih “stručnjaka”, organizatora raznih “protesta”, “opozicije” i “nezadovoljnika” koji će vrlo verovatno u nekom trenutku morati da dožive “otkrovenje” i preobrate se, Vučić će svakako pokušati po ko zna koji put da okrene javno mnjenje na svoju stranu.

– I to će mu sigurno uspeti u jednom delu biračkog tela. I sigurno mu neće uspeti u onom drugom delu. Ipak, deo koji se zove “nešto između”, kao i potencijalni “prebezi” je ono što može da ga brine. Na dugi rok za građane, i prilično kratak rok za vlast naprednjaka, Vučića i Rio Tinto, svašta mora da se desi i “desi”, da bi kopanje moglo da započne – ukazuje on.

A od onoga što bi moglo da se desi, navodi da su, svakako nova „kupovanja“ najšire populacije po osnovu raznih socijalnih i drugih davanja, iz kredita kojima su već preopteretili i generacije naših praunuka, a da bi se sadašnjim “zajmoprimcima” malo zamazale oči i poboljšalo raspoloženje.

– Od onoga što bi moglo da se “desi”, vredi izdvojiti, pod velikim navodnicima: svetsku krizu, pokušaj destabilizacije Srbije, napade na Predsednika i njegovu porodicu, stalno kreiranje nesigurnosti, uz dodatno “drmanje čamca” signalima iz Evropske unije, Velike Britanije i SAD. Od Kosova i Republike Srpske, pa do unutrašnje političkih prilika. Već će smisliti zbog čega – najavljuje Avžner.

I kaže da sat otkucava sezdeset sekundi u minuti, a naš licni osećaj ne menja realnu situaciju.

– A realno je, da je jedini put do sada, Vučić popustio kada su bili protesti protiv Rio Tinta pre par godina. Pokušao je ponovo da aktualizuje kopanje, odgovor je isti. Radeći sve isto očekujuci različit rezultat nije pametno, a za izlaznu strategiju sve je manje i vremena i prostora i za Vučića i za Rio Tinto. Za drugu stranu, izlazna strategija je već oprobana. Izlazak na Horgoš, Batrovce, Surčin… a i rezultat često i nije za potcenjivanje – zaključuje Avžner.

Podsetimo, nakon mnogih protesta širom Srbije, Vučić je najavio obilazak Zapadne Srbije, gde kako je rekao, ljudi najviše strahuju od projekta Jadar. Prva stanica mu je bio Mali Zvornik.