„Teško naći logično objašnjenje“: Da li je zabrana Evroprajd šetnje neuspeh države?

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić najavljuje podršku LGBT zajednici u vidu šetnje u subotu, čak i ako definitivno bude zabranjena, navodeći da je zabrana pokazala slom policije i povlačenje države pred huliganima, dok članica Glavnog odbora SNS Vesna Marković smatra da je porodična šetnja ove godine zloupotrebljena kako bi se manipulisalo emocijama građana i dodatno destabilizovao ionako krhki region.

MUP je u utorak saopštio da su, nakon bezbednosne procene kojom je utvrđen visok rizik od sukoba, nasilja, uništavanja imovine i remećenja javnog reda i mira, zabranjene šetnja u okviru Evroprajda, ali i porodična šetnja u organizaciji „antiglobalista“, koje su planirane za subotu, 17. septembra. Odluka je doneta na osnovu Zakona o javnom okupljanju. Organizatori Beograd prajda odmah su se na tu odluku žalili MUP-u, ali je u sredu popodne žalba odbijena, piše Demostat.

Sledeća žalba upućena je Upravnom sudu, koji treba da donese svoju odluku pre održavanja planirane šetnje u subotu. Osim što smatraju da je zabrana protivustavna, aktivisti veruju i da je udarac na temelje demokratskog uređenja, kao i da država nije dovoljno jaka da odoli pritiscima ekstremista, koji, kako ocenjuju, pod parolama hrišćanskih vrednosti pozivaju na diskriminaciju, netoleranciju i mržnju. Osim žalbi, aktivisti najavljuju i da će policiji predložiti novu rutu za šetnju i nadaju se da će kompromis biti postignut.

Šta se promenilo ove godine?

Ovo ne bi bio prvi put da država zabrani Paradu ponosa pod pritiscima desničara. Parada je bila zabranjena 2009, 2011, 2012. i 2013. godine, uvek uz obrazloženje da postoji bezbednosni rizik. Tokom Parade ponosa 2010. godine, i pored velikog prisustva policije, izbili su neredi u kojima su povređeni i civili i policajci, demolirane zgrade i pokradene prodavnice u centru grada.

Međutim, od 2014. godine šetnje pripadnika LGBT zajednice su se nesmetano odvijale uz obezbeđenje policije, ali su ih pratili i skupovi u organizaciji desno orijentisanih grupa i stranaka i predstavnika SPC.

Novinar i filolog Milan Nikolić kaže da su ove godine otpori održavanju šetnje u okviru Prajda bilo najmasovniji u prethodnoj deceniji zbog prefiksa „evro“ i činjenice da u Beograd treba da dođu stranci iz cele Evrope. Dodaje da je zbog toga i mogućnost sukoba na ovogodišnjem Prajdu mnogo veća nego prethodnih godina.

„Verujem da je bio potreban čvršći stav države jer se na ovaj način povlađuje retrogradnim snagama ovog društva. To nije dobro i nije ohrabrujuće za budućnost ovog društva“, kazao je Nikolić.

Govoreći o činjenici da je država dozvolila održavanje porodičnih litija tri puta do sada, a da učesnicima Evroprajda šetnja nije dozvoljena, Nikolić primećuje da postoji značajna podrška Rusije u organizovanju litija i ocenjuje da je državi teško da se suprotstavi toj interesnoj grupi.

Dodaje i da država ne zabranjuje litije jer one odražavaju većinsko mišljenje društva, te bi im zabrana donela negativne poene.

„Razlog zbog kojeg oni mogu da šetaju, a mi ne možemo je i to što mi nikada ne napadamo, LGBT zajednica ničiji stav ne osuđuje, mi prihvatamo različitosti i izražavanje stavova, čak i kad su potpuno suprotni našim. Oni mogu da šetaju bez obezbeđenja policije jer niko od nas neće da ih spreči“, navodi on.

Nikolić veruje da pregovori nevladinih organizacija koje se bave organizacijom Prajda i države nisu još završeni i da će se do subote situacija promeniti.

„Ne bi smelo da se poklekne pred ljudima čiji skupovi, koje smo već videli, najmanje imaju veze sa porodičnim vrednostima i Evroprajdom. To su protesti protiv evropskih vrednosti“, kazao je Nikolić.

Marković: Zloupotreba porodične šetnje

Članica Glavnog odbora SNS Vesna Marković navodi da bi nemiri koji su se dogodili 2010. godine tokom Parade ponosa bili veliki poraz za srpsko društvo i da niko ne želi da se to ponovi. U isto vreme ističe da je porazno i to da se se nakon osam godina održavanja mirnih šetnji ponovo vraćamo na stanje za koje je verovala da je srpsko društvo odavno prevazišlo.

„Ovde se ne radi o tome da li je neko većina ili manjina, već o stepenu zrelosti jednog društva”, ocenjuje Marković.

Ona ne može da komentariše zabranu okupljanja jer nema uvid u bezbednosne procene, ali ističe da je sigurna da je većina naših građana tolerantna i da osuđuje svaki poziv na mržnju i nasilje.

Navodi da je teško naći logično objašnjenje za to što su do sada tri puta održavani protesti i litije sa kojih se pozivalo na otkazivanje šetnje u okviru Prajda, dok je ta šetnja zabranjena.

Podsetivši da su se prethodnih godina održavale i Prajd šetnje i porodična šetnja, Marković kaže da i jedni i drugi imaju pravo na okupljanje i slobodno izražavanje svojih stavova, ali da se ove godine nešto promenilo.

„Mislim da je došlo do zloupotrebe porodične šetnje, ove godine je prvi put nazvana litijom, jer nekome očigledno odgovara da na ovaj način manipuliše emocijama građana i time dodatno destabilizuje ionako krhki region. Nisam sigurna da je primereno održavanje skupova na kojima se poziva na mržnju i koji kao posledica mogu da imaju nasilje. Naravno, svako ima pravo da iskaže svoj stav protestom, ali ne treba uzimati u obzir samo mirno hodanje, već i odgovrnost za izgovorenu reč”, kaže Marković.

Ona dodaje da se nada da će se naći rešenje.

„Tačno je su članom 54 Ustava Republike Srbije garantovana mirna okupljanja građana, ali se u istom članu navodi: sloboda okupljanja može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije”, podseća Marković.

Međutim, da su zabrane održavanja šetnja neustavne, Ustavni sud Srbije je već potvrdio 2013. godine, kada je zaključio da je zabrana Parade ponosa 2011. godine u Beogradu bila neustavna, i da je njom bio povređen član 54, koji propisuje slobodu okupljanja.

Marković, koja je ranije učestvovala u Prajd šetnji, navodi da je šetnja bila mirna, nenasilna, usmerena na skretanje pažnje na položaj LGBT zajednice u Srbiji, ali i na donošenje Zakona o istopolnim zajednicama.

Zabranu Evroprajda od vlasti su tražile su desničarske stranke i grupe, kao i pojedinci iz Srpske pravoslavne crkve. U Beogradu su održana tri protestna skupa i litije sa kojih su stigli pozivi da se Evroprajd zabrani. U nedelju 11. septembra održana je treća porodična šetnja, posle koje je ispred Hrama Svetog Save patrijarh Porfirije služio moleban za svetinju braka i porodice.

Tepić: Država priznala da su huligani jači

Država je priznala da su huligani jači od nje i pred njima se povukla, smatra šefica poslaničke grupe Ujedinjeni i potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić. Ona je osudila odluku MUP-a, ocenjujući je kao slom policije.

Tepić veruje da je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin odlukom da šetnja u okviru Prajda bude zabranjena pokazao da srpska policija nije jaka i da nije sposobna da brani javni red i mir. „Da vlada nije u ostavci, ministar Vulin bi morao biti momentalno smenjen“, ocenjuje Tepić.

Ona navodi da mirna šetnja Evroprajda ne sme da bude zabranjena jer svi građani Srbije imaju pravo na slobodno izražavanje i okupljanje.

Predstavnici Stranke slobode i pravde najavili su da će u subotu biti podrška LGBT+ građanima koji se bore za svoja prava kroz mirnu šetnju tako što će prošetati sa njima, bez obzira na odluku da se šetnja zabrani.

I Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana oštro su reagovali na odluku MUP-a da zabrani održavanje šetnje i najavili da će njihovi predstavnici učestovati na okupljanju 17. septembra.

Predstavnici Evropske unije, Saveta Evrope, Ujedinjenih nacija, kao i ambasadori zapadnih zemalja u Srbiji razočarani su zabranom, ali su izrazili nadu da će Evroprajd šetnja biti održana.

I dok se čeka konačna odluka o održavanju Evroprajd šetnje, lider Dveri Boško Obradović poziva građane da budu na oprezu, spremni da brane porodičnu Srbiju i ponovo izađu na litije.

Izvor: Demostat.