Da li je ZSO na pomolu i kako će izgledati?

„Ne mogu da otkrivam na koji način će se obaviti implementacija sporazuma, to je korak za koji verujemo da će u određeno vreme biti sproveden”, naveo je Šole u Beogradu i dodao da se SAD zalažu da ZSO bude prioritet.

Međutim, još nema nagoveštaja kada će se to dogoditi i kako će ZSO, koja je predviđena Briselskim sporazumom iz 2013. godine, izgledati.

Bivša zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove i dugogodišnja poslanica u Skupštini Srbije Vesna Marković u izjavi za Demostat navodi da je očigledno da strpljenje i tolerisanje Kurtija od strane SAD ima svoju granicu, navodeći da su SAD upozorile da će tražiti alternativne partnere za fomiranje ZSO, što može da znači i mogućnost vanrednih izbora na KiM, piše Demostat.

Novinar Milivoje Mihajlović nije siguran da će Aljbin Kurti formirati ZSO i smatra da, ako i dođe po ponude iz Prištine, ona neće zadovoljavati kosovske Srbe.

Potpredsednik Stranke slobode i pravde i nekadašnji šef pregovaračkog tima Beograda Borko Stefanović smatra da je konačno došlo vreme da Priština uspostavi Zajednicu srpskih opština, koja će, prema njegovom mišljenju, biti nešto između Briselskog sporazuma i zahteva kosovskih Srba i Beograda.

Dugogodišnja poslanica, nekadašnja zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove i članica Odbora za evropske integracije Vesna Marković navodi da Priština već godinama opstruiše sprovođenje Briselskog sporazuma, kada je u pitanju formiranje ZSO, i ističe da veruje da je uključivanje SAD neophodno i da prestavlja jedini način da se ZSO konačno fomira.

„Kurtijeve izjave su se najpre odnosile na to da treba poništiti Briselski sporazum, zatim da ne želi dijalog, a ni ZSO u bilo kojoj formi. On je svojim neodgovornim ponašanjem više puta doveo do podizanja ozbilnih tenzija koje su mogle da dovedu do destabilizacije”, navodi Marković.

Kako kaže, angažovanje Evropske unije, koja je garant za sprovođenje potpisanog u Briselskom sporazumu, u ovom slučaju nije pomoglo, te je uključivanje SAD neophodno i jedini način da se nakon skoro deset godina konačno formira ZSO, odnosno da Priština ispuni svoje obaveze iz Briselskog sporazuma.

Napominje da su SAD i EU više puta jasno tražile od Kurtija da ispuni sve odredbe iz Briselskog sporazuma koje se odnose na formiranje ZSO.

„Da strpljenje i tolerisanje Kurtija, od strane SAD, ima svoju granicu, pokazalo je upozorenje da će SAD tražiti alternativne partnere za fomiranje ZSO, što može da znači i mogućnost vanrednih izbora na Kosovu i Metohiji”, ističe Marković.

Ona navodi da su poruke koje je poslao Derek Šole, i u Beogradu i u Prištini, veoma jasne i nedvosmislene kada je u pitanju formiranje ZSO, ali i po pitanju zajedničke ekonomske regionalne saradnje koja takođe može značajno da utiče na smirivanje tenzija i stabilizaciju u regionu.

Marković podseća da se od ukupno 15 tačaka Briselskog sporazuma šest veoma precizno definisanih tačaka odnosi na formiranje i nadležnosti ZSO.

Predsednik Stranke slobode i pravde i nekadašnji šef pregovaračkog tima Beograda u pregovorima sa Prištinom, Borko Stefanović, rekao je za Demostat da je očigledno da pregovarački proces i pronalaženje rešenja za kosovski problem ulazi u novu fazu.

On kaže da je jasno da će preduslov za pristupanje završnom sporazumu sa Prištinom biti implementacija Briselskog sporazuma u potpunosti, što znači da Priština mora da formira Zajednicu srpskih opština.

On kaže da je očekivano da Aljbin Kurti, kao i SAD, šalju poruke da ZSO mora da bude u skladu sa Ustavom Kosova, kao što je i za očekivati da srpska strana uvek tranzitira ka rešenju koje će biti maksimalističko.

„To je i poruka Kurtiju da SAD smatraju da formiranje ZSO nije u suprotnosti sa kosovskim ustavom”, navodi Stefanović.

Kad je reč o ZSO, Stefanović je naveo da su obe strane podigle očekivanja u javnostima.

„Tako da ja ne verujem da će to biti Republika Srspka ni nevladina organizacija. Mislim da će rešenje biti između NVO i robusnijih ovlašćenja koje zahteva Beograd, kao što ne verujem da je to nešto kapitalno veliko, što će zaštititi Srbe, njihove interese”, naveo je on.

Ali, kako ističe, jasno je da Priština najzad mora da uspostavi ZSO.

„To je jasna poruka iz Vašingtona. Oni (Priština) mogu verbalno da izvode egzibicije, ali na kraju će morati to da urade”, naveo je Stefanović i dodao da bez ZSO nema povratka Srba u institucije i nema zaključenja sporazuma.

On kaže da ne bi isključio ubrzanje celog procesa pregovora ove godine zbog međunarodne situacije, rata u Ukrajini, ruske agresije, te da Zapadni Balkan ne sme ostati područje nestabilnosti, sukoba i nerešenih pitanja.

Kako navodi, u našem interesu je da Srbija dobije sporazum koji će garantovati da ne priznaje nezavisnost Kosova i da ne omogući članstvo Kosova u UN.

„To su crvene linije koje su apsolutni prioritet, to je najbolje što Srbija može da dobije, ne ulazeći u druge stvari koje bi mogle biti, poput ubrzanja evropskog puta i finansijske pomoći”, naveo je on.

On je naveo da postoji opšti konsenzus da Beograd neće priznati nezavisnost Kosova i da je najviše što mi možemo da damo stvaranje stabilnosti na Balkanu i regulisanje odnosa dva naroda.

„Prištinski zahtev je uvek bio da Srbija prizna nezavisnost Kosova i naš jasan odgovor je da je to nemoguće. To nema veze sa ideologijom ili partijom. Prema tome, Priština će morati da se vrati u realne okvire i zato je od ključnog značaja uticaj međunarodne zajednice na dijalog Beograda i Prištine”, naveo je on.

Novinar Milivoje Mihajlović, međutim, nije siguran da će do formiranja Zajednice srpskih opština doći. Očigledno je, navodi Mihajlović, da Kurti ne želi to da uradi, dok se cela albanska zajednica tome protivi i ne žele čak ni to da ZSO bude neformalni oblik udruženja.

„Čak i ako bude formirana ZSO, ponuda koja bude stigla iz Prištine u formi i formatu neće zadovoljavati kosovske Srbe niti će imati veze sa Briselskim sporazumom”, smatra Mihajlović.

Mihajlović navodi da je Hašim Tači odlagao formiranje Zajednice srpskih opština tako što je govorio da nije u skladu sa Ustavom Kosova, dok je Kurtijev stav i da „ne može makijato bez šolijce za kafu”, odnosno da ne može ZSO bez države Kosovo, te da zajednica srpskih opština može da bude formirana tek onda kada Srbija prizna Kosovo.

On ocenjuje da su u toku predizborne igre i sa jedne i sa druge strane, jer Kurtija najverovatnije čekaju izbori na proleće, pristao na ZSO ili ne.

„Doživeo je fijasko na loklanim izborima, izgubio je mnoge opštine u kojima je ranije imao vlast, dok je bio u opoziciji. On je dobro naučio lekciju od Vučića i Tačija, konsolidovao biračko telo na nacionalnoj osnovi i on, kao Albanac koga najviše napadaju u Beogradu, može slobodno na izbore”, rekao je Mihajlović.

Kako navodi, Amerikancima se ne dopada u potpunosti Kurtijeva politika, ali ona odgovara Velikoj Britaniji i Nemačkoj. SAD će, međutim, veruje Mihajlović, naći model za ovo „remećenje igre” od strane Kurtija jer ima poluge kojima može da ucenjuje lidere na Balkanu.

Izvor: Demostat