Foto: Danas/Aleksandar RoknićMasovnost protesta plus poverenje su kriterijumi i za vlast i za opoziciju od kojih zavise njihovi rejtinzi u ovom trenutku. Možda i ima nekih promena, ali i dalje mislim da je rano za zaključke i da istraživanje javnog mnjenja posle 26. i 27. maja može biti neki prvi pregled stanja – kaže za Danas Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a.
Protest „Srbija protiv nasilja“, čije zahteve potpisuje proevropska opozicija, okupio je u tri navrata najveći broj građanki i građana na ulicama Beograda, u poslednjih dvadeset godina.
Povod je tragedija, dva masovna ubistva koji su odneli živote đaka i mladih ljudi.
Kao reakciju na masovnost ljudi okupljenih na tim protestima protiv sistema i vlasti, Aleksandar Vučić je nakon negiranja stvarnosti o masovnosti, i sam zakazao miting za 26. maj, u petak, u Beogradu.
Kako je najavio, biće to najveći miting ikad, a za dolazak u Beograd tog dana unajmljeni su brojni autobusi, dok se u javnosti pojavljuju, takođe, mnogobrojna svedočenja o ucenjivanju poslom i egzistencijom od strane naprednjaka za dolazak na to Vučićevo okupljanje.
Masovni skupovi povećavaju šanse za uspeh
O tome šta govori masovnost protesta „Srbija protiv nasilja“ kao i reakcija vlasti, kada je reč o rejtinzima vladajućih struktura i dela opozicije, koji potpisuje zahteve pobunjenih građanki i građana, Bojan Klačar kaže da masovnost svakog skupa i protesta jeste bitna i ko god kaže da nije važan broj, nije u pravu.
– Broj je važan jer masovni skupovi ili protesti povećavaju šanse za uspehom. U smislu odgovornosti, brojevi su manje važni jer svaki skup ili protest znači da postoje određeni građani čije zahteve ili potrebe je neophodno adresirati ili o njima razgovarati – smatra sagovornik Danasa.
Kako dodaje, protesti opozicije su masovni u kontektu koji je relevantan i važan a to je prethodnih 10 godina.
– Nepotrebno je porediti ga sa ranijim periodima. Na rejtinge vlasti ili opozicije, protesti mogu da utiču dvojako, najpre – što su protesti masovniji i istrajniji povećaju im se šanse za uspehom. A drugo, što je „veza“ između demonstranata i opozicije produktivnija i sa više poverenja, rastu i šanse za boljim rejtinzima opozicije. Ključna faza u svim protestima pa i ovim jeste politička artikulacija nezadovoljstva. Ona je na ranijim protestima uglavnom izostala. Sada je opozicija obazrivija i ne žuri, pa su protesti i dalje više građanski i organski, nego što su opozicioni organizovani – ističe Bojan Klačar.
Živimo u trenutku kada i vlast i opozicija „veruju“ ulici i javnim skupovima
Ako se razvije poverenje građana prema opoziciji, ističe, u smislu toga da opozicija može da politički artikuliše nezadovoljstvo, a tu se pre svega misli na parlament i na izbore, onda su šanse za uspeh veće i obrnuto.
– Nema uspešnih protesta bez artikulacije nezadovoljstva u političkoj i stranačkoj areni. Po svemu sudeći, skup vlasti može imati dobre efekte na masovnost protesta u subotu „Srbija protiv nasilja“, jer ga demonstranti vide kao neku vrstu dodatne motivacije. Vrlo verovatno je i obrnut slučaj: skup SNS će isto biti veoma masovan u petak delom i kao odgovor protestima. Živimo u trenutku kada i vlast i opozicija „veruju“ ulici i javnim skupovima. Atmosfera je polarizovana i emotivna i dok je tako postojaće dovoljno energije za razne mitinge, skupove i proteste – zaključuje Bojan Klačar.
Podsetimo, organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ zakazali su protest dan nakon mitinga SNS, dakle – u subotu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
