Da li nam je Ukrajina prijatelj?

Lažni narativi o Ukrajini širili su se u srpskim medijima i na društvenim mrežama i pre nego što su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu, 24. februara prošle godine.

Od toga da je Ukrajina počinila genocid, do navoda da je u ukrajinskoj politici i društvu raširen nacizam koji podržavaju vlasti u Kijevu, sve u cilju glorifikacije Rusije i diskreditacije Ukrajine.

Propagandne tehnike koje imaju za cilj oblikovanje percepcije građana podrazumevaju i prikrivanje činjenica koje toj propagandi ne idu u prilog.

Tako se u Srbiji ne govori o važnim činjenicama koje se tiču odnosa Srba i Ukrajinaca, a koje je Demostat izneo u svom tekstu.

Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova

Ukrajina je jedna od retkih evropskih država koja nije priznala nezavisnost Kosova.

Ubrzo nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost, tadašnji ukrajinski predsednik Viktor Juščenko rekao je da Ukrajina ne priznaje Kosovo i da je taj stav zasnovan na nacionalnim interesima te zemlje i međunarodnom pravu.

Ukrajinska premijerka Julija Timošenko tada je rekla da Ukrajina u susedstvu ima nekoliko zemalja koje su suočavaju sa teritorijalnim problemima i da, pre nego što donese bilo kakvu odluku, želi da zna da li je Kosovo već postalo norma, uobičajena praksa ili jedinstveni događaj.

Ministar spoljnih poslova Volodimir Ohrizko je u decembru iste godine na sastanku OEBS-a rekao da Ukrajina nikada neće napraviti kompromis po pitanju teritorijalnog integriteta bilo koje države.

Dve godine kasnije, u junu 2010, tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič istakao je da nikada nije priznao nezavisnost Abhazije, Južne Osetije ili Kosova, jer je to kršenje međunarodnog prava.

Ukrajina, dakle, nije priznala Kosovo i pre nego što je i sama došla u sličnu situaciju, 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, a proruski separatisti preuzeli kontrolu nad Donbasom.

Nakon što je 2022. počeo rat u Ukrajini, pitanje priznanja Kosova od strane Ukrajine pominjalo se u više navrata.

Ukrajinski poslanik Oleksij Gončarenko podneo je parlamentu predlog zakona o priznavanju nezavisnosti Kosova i pokrenuo peticiju da ta zemlja prizna Kosovo.

Nakon što je Gončarenko, tokom posete Prištini, lobirao za istu stvar, ukrajinski parlament se ogradio od njegovih izjava i stavova.

I ambasada Ukrajine u Srbiji je, povodom sličnih zahteva prošle godine, u saopštenju navela da je dobro poznat principijelni stav Ukrajine o njenom odnosu prema teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije.

Ukrajina je među prvim zemljama osudila NATO bombardovanje SR Jugoslavije

Već 25. marta 1999. godine, Ukrajina je osudila NATO bombardovanje SR Jugoslavije, koje je počelo dan ranije.

Bombardovanje su osudili i tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma, premijer Valerij Pustoviotenko, kao i predsednik parlamenta.

Vrhovna rada Ukrajine zatražila je, između ostalog, da se odmah upotrebe sva sredstva političkog uticaja na NATO kako bi se stalo na kraj bombardovanju SR Jugoslavije.

Takođe, ministar spoljnih poslova Ukrajine i ministar odbrane došli su u Beograd već 27. marta 1999. godine, samo dva dana od početka bombardovanja.

Ukrajina je pokušavala i da posreduje u jugoslovenskoj krizi, ali nije imala dovoljan politički uticaj.

Ukrajinci su tokom NATO bombardovanja slali humanitarnu pomoć građanima Srbije i Crne Gore, kao i kosovskim izbelicama u Makedoniji.

Osim rukovodstva Ukrajine, i građani te zemlje su se solidarisali sa Jugoslavijom.

U velikim gradovima Ukrajine održane su demonstracije pritiv NATO, na kojima je osuđeno bombardovanje, a bilo je i protesta ispred ambasade SAD u Kijevu.

Predsednik Ukrajine Leonid Kučma podneo je Ujedinjenim nacijama predlog za rešenje kosovskog pitanja 20. aprila 1999. godine, u kojem je zatražio prekid vazdušnih udara, povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova, te zaustavljanje vojnih akcija kosovskih Albanaca.

Predvideo je i raspoređivanje mirovnih snaga UN, u kojima bi bili vojnici zemalja koje nisu učestvovale u NATO bombardovanju, a potom i međunarodnu mirovnu konferenciju na kojoj bi se razradilo političko rešenje pitanja Kosova na osnovu 10 tačaka Kontakt grupe i političkih sporazuma iz Rambujea.

Savezenice po gubitku teritorije

Ukrajina je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza 1991. godine.

U februaru 2014. godine, Rusija je anektirala Krim, oblast u kojoj većinu stanovništva čine Rusi. Na referendumu je 97 odsto izašlih glasalo za spajanje Krima sa Rusijom.

Veliki deo međunarodne zajednice nije prihvatio rezultate referenduma, a EU je 2014. godine uvela sankcije Rusiji. Iste godine, na jesen, Vladimir Putin dolazi u Beograd.

Proruski separatisti preuzeli su 2014. godine kontrolu nad Donbasom, teritorijom u kojoj takođe većinom žive Rusi. Od tada traje sukob između ukrajinske vojske i trupa koje podržava Rusija.

Srbija je dva puta glasala protiv rezolucija UN o Krimu, što je izazvalo razočaranje predstavnika Ukrajine u Beogradu.

Međutim, Srbija je 2014. godine izmenila Krivični zakonik i uvela zatvorske kazne do deset godina za državljane koji učestvuju u ratovima u inostranstvu.

Od tada je osuđeno više građana Srbije koji su u Donbasu učestvovali u sukobima na strani proruskih separatista.

Kada je Vladimir Putin u februaru 2021. godine priznao nezavisnost otcepljenih ukrajinskih teritorija Luganska i Donjecka, Srbija to nije osudila, što je izazvalo razočaranje tadašnjeg ukrajinskog ambasadora, koji je rekao da očekuje da Srbija osudi taj potez.

Vučić je, međutim, tada rekao da će Beograd osuditi rusko priznavanje nezavisnosti separatističkih regiona kada predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski osudi NATO bombardovanje na televiziji.

Nakon početka agresije Rusije na Ukrajinu, Vučić je rekao da Srbija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali da neće uvoditi sankcije.

Srbija je više puta glasala u korist Ukrajine u Ujedinjenim nacijama, ali i dalje ne uvodi sankcije.

U oslobađanju Beograda 1944. učestvovale i ukrajinske trupe

U operacijama oslobađanja Beograda i Srbije od nacističke Nemačke 1944. godine, učestvovale su i snage Trećeg i Drugog ukrajinskog fronta, koje su bile u Crvenoj armiji.

Tokom Beogradske ofanzive, jedinice Trećeg i Drugog ukrajinskog fronta, od kojih su 65 do 70 odsto bili Ukrajinci, izgubile su više od 18.000 ljudi.

General Vladimir Ždanov, koji je uz Peku Dapčevića i Fjodora Tolbuhina, predvodio jugoslovenske i sovjetske snage u oslobođenju Beograda od nacista, bio je Ukrajinac.

Rođen je u Kijevu i u Crvenu armiju je stupio kao dobrovoljac.