Da li opozicija kalkuliše ili štiti kandidata od medijskog pritiska?

Oni su komentarisali izjavu Sande Rašković Ivić, potpredsednice Narodne stranke, da ime kandidata opozicije na predsedničkim izborima neće biti saopšteno sredinom januara, kako je bilo najavljeno, nego sredinom februara, oko Sretenja.

Saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać ističe da je ovde upitno na koju opoziciju je Sanda Rašković Ivić mislila – da li na kandidata ove centralne opozione kolone, gde su SSP, DS i NS i za koju se očekuje da bude najjača, ili misli na zajedničkog kandidata cele opozicije.

– Verovatno na ovo prvo, jer oni sebe pokušavaju da brendiraju kao glavnu opozicionu struju – zaključuje Bursać i ističe da je zanimljivo primetiti da će postojati i borba unutar opozicije za glasove.

– Kada je reč o februaru, to je razumljvo jer opozicione grupe pokušavaju da zaštite svoje kandidate od medijskog pritiska. Ako objave njegovo ime ranije on će biti izložen vrlo dugom pritisku od strane provladinih medija. S druge strane, to odlaganje zaista može da stvori percepciju kalkulanstva kod glasača da oni ne mogu da se dogovore o kandidatu. Glasine oko toga su već krenule u novembru i decembru oko Ponoša. Sreća u nesreći za tu opozicionu listu je što su došli protesti, pa praznici pa se priča o referendumu i tema kandidata je skrajnuta. Očekujem čim prođe referendum da će doći do pritiska da se objavi kandidat i da neće dugo moći da izvrdavaju ime – navodi Bursać.

Politkolog Mladen Mrdalj kaže da on lično razmišlja da li je opozicija nakon neuspelog pokušaja kandidature generala Zdravka Ponoša počela više da taktizira, pa u skladu sa tim i sada odlaže objavljivanje kandidata.

– Opozicija oko Đilasa je možda postala pametnija pa sad izbacuje razna imena kako bi držala Vučića u stalnom šahu: da li će Šoškić, da li će Janković, da li će Škoro, pa će do sredine februara izbaciti još neka imena i tako razvlačiti medijsku artiljeriju SNS sve dok se ne isturi jedan kandidat koji će izdržati tih mesec dana pred izbore – navodi Mrdalj.

Glavni zadatak za opozciju jeste, po oceni Mrdalja, da definiše šta smatra pobedom na izborima, što zavisi od konteksta i trendova, kako on dodaje.

– Recimo, sam odlazak u drugi krug bi bio dramatičan poraz za Vučića, jer bi to nalagalo organizovanje TV duela koji bi ga teško oštetio ukoliko prihvati i ukoliko ne prihvati. Da li se do drugog kruga stiže sa što više ili sa što manje kandidata je ključno pitanje opozicije i nadam se da će do sredine februara koalicija oko Đilasa uspeti da donese najbolji odgovor – naveo je Mrdalj.

Politikolog Nikola Parun smatra da opozicija i dalje testira i u medijima licitira imenima, da bi čula „odjek naroda“.

– To je u redu, ali sredina februara je veliki cajtnot. Osim ako je u planu promocija nekog zaista velikog imena, nema razloga za čekanjem, ali ima mnogo razloga za obilaženje Srbije, pre svega njenih gorućih sociopolitičkih tačaka.

Nikola Jovanović, osnivač Centra za lokalnu samoupravu, kaže da je odlaganje predstavljanja kandidata „čudno“.

– Meni je iskreno žao što neka vrsta kampanje nije počela odmah nakon uspelog bojkota izbora 2020. godine. Nadam se da ovaj najnoviji rok neće biti prekratak za dobar rezultat – naveo je Jovanović.