foto EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆOdržavanje novih parlamentarnih izbora u Srbiji ponovo je postala tema javnog diskursa nakon pada Vlade i sve učestalijih poruka o osnivanju narodnog pokreta od strane vladajuće koalicije. Iako je opozicija ujedinjena u stavu da na izborima ne treba učestvovati, postavlja se pitanje da li je od prethodnih izbora na polju normalizacije izbornog procesa napravljen bilo kakav pomak.
Ostavkom premijera Miloša Vučevića raspisivanje novih izbora postala je realnija opcija kojoj bi predsednik Vučić mogao da pribegne u cilju rešavanja krize u kojoj se Srbija trenutno nalazi.
Prema proceduri, ukoliko se nakon konstatovanja ostavke premijera na prvoj narednoj sednici Narode skupštine u roku od 30 dana ne izabere novi mandatar za sastav Vlade, predsednik je dužan da raspiše nove parlamentarne izbore. Aktuelni sastav parlamenta mandat je otpočeo nakon decembarskih izbora 2023. godine koji su bili ispraćeni brojnim nepravilnostima i navodima o izbornom inđenjeringu od strane vladajuće koalicije.
Navodi o prekrajanju izborne volje građana rezultirali su protestima i ponavljanjem lokalnih izbora u junu koje je opozicija delimično bojkotovala upravo zbog nepromenjenih izornih uslova.
Nakon decembarskih izbora, aktuelni režim dobio je kritike i međunarodne javnosti kao i stranih posmatrača, nakon čega se zvanični Beograd zavetovao na unapređenje izbornog procesa u okviru Radne grupe koji će se voditi preporikama kancelarije ODIHR, uz učestvovanje opozicije i civilnog sektora. Među kritičarima aktuelnog režima postoji konsenzus da je nedostatak političke volje vladajuće garniture glavna prepreka za ostvarnje ciljeva koje ima Radna grupa, a formiranje ovog tela bio je jedan od glavnih zahteva opozicije od samog početka.
Međutim, ova Radna grupa se za godinu dana svog postojanja sastala tek pet puta, a prethodne nedelje, 25. januara, opozicija je objavila da u radu Radne grupe više neće učestvovati usled blokade parlamenta koju su pkrenuli u znak solidarnosti sa studentskim blokadama fakulteta.
Iako je iz opozicije stigla jasna poruka da izbori nisu opcija, postavlja se pitanje da li su uopšte stvoreni uslovi da se izborni proces održi bar na nivou minimalnih demokratskih procedura i da li je radna grupa za godinu dana rešila i jedan problem u izbornom procesu na koji ukazuju međunarodna zajednica, opozicija i nevladin sektor.
Pavle Dimitrijević, predsavnik nevladine organizacije CRTA u Radnoj grupi za unapređenej izbornih uslova, kaže za Danas da uprkos nominalnom opredeljenju vlasti, iskazanom pre svega pred međunarodnom zajednicm, da se posveti primeni preporuka ODIHR i stvaranju uslova za održavanje demokratskih izbora, konkretnih pomaka nema ni na jednom planu.
– Pitanje revizije biračkog spiska je i dalje na dugom štapu, mediji su i dalje više posvećeni agitaciji za vlast nego objektivnom informisanju javnosti, građani i dalje trpe političke pritiske, institucije inercijom omogućavaju da vinovnici izborne korupcije i počinioci krivičnih dela u vezi s izborima budu zaštićeni nekažnjivošću. Takvi problemi ne mogu da se reše u mesec ili dva uoči izbora – ocenjuje.
Dimitrijević poručuje da je Radna grupa u svom dosadašnjem radu raspravljala o izmenama i dopunama zakona o jedinstveniom biračkom spisku i zakonu o sprečavanju korupcije, ali da do danas nijedan konkretan rezultat nije postignut, odnosno da do promene propisa nije došlo.
Danijela Nestorović, predsavnica poslaničke grupe Ekološkog ustanka u okviru Radne grupe, ocenjuje da je ova radna grupa imala dobar potencijal, pre svega zbog njenog sastava, odnosno učešća opozcije, CRTE i Transparentnosti u njenom radu, da zapravo reši probelme izbornog sistema.
– Predsedavajući radne grupe Nemaja Nenadić je zaista izlazio u susret sa predlozima. Predlozi opozicionih kolega i CRTE kao organizacije civilnog sektora su bili i više nego dobri u pravcu izmene izbornih zakona, pre svega Zakona o jedinstvenom biračkom spisku – kaže naša sagovornica.
Međutim, ona dodaje da je problem upravo nastao baš oko zakona o jedinstvenom biračkom spisku, tačnije oko predloga za sastav Komisije koja bi vršila uvid i reviziju biračkog spiska.
– Do poslednjeg trenutka je predlog Uglješe Mrdića dopunjavan, navodno na sugestije opoziicije i CRTE, te je zapravo i bojkot javnog slušanja tog predloga kao i predlog opozcije pre toga da izađe iz sastava radne grupe bio takav jer je sasvim bilo jasno da SNS ne želi da izmeni zakon i postupi po preporukama ODHIR – objašnjava.
Nestorović zaključuje da ukoliko do izbora dođe, i ako ona sama smatra da to neće biti slučaj, izlaz bi se mogao tražiti u formiranju radne grupe u koju bi bile pozvane još neke organizacije civilnog sektora, mozda i predstavnici studenata političkih nauka ili pravnog fakultet kako bi “svi zajedno, odgovorno došli do konačnog cilja – stvaranje uslova za demokratske izbore”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
