Da li se odugovlači sa formiranjem nove Vlade i ko će biti u njoj: Iznenađenja na pomolu?

Odugovlačenje, licitiranje imenima potencijalnih kandidata, stvarni ili fingirani medijski sukobi unutar buduće koalicije i trapavi pokušaji predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se predstavi kao neko ko ne odlučuje o personalnim rešenjima u narednoj vladi… Formiranje nove vlade Srbije odvija se po već ustaljenom receptu.

Zvanični rok od 90 dana počeo je da teče od 1. avgusta i, ako je suditi prema dosadašnjem iskustvu, moguće je očekivati da će se čekati sam finiš za konačnu odluku. Tom utisku doprinose i izjave Vučića koji je najpre najavio formiranje vlade do sredine avgusta, ali je u najnovijim izjavama taj rok već pomerio za kraj ovog meseca.

Zadovoljavanje raznih interesa

Jasno je, naravno, da o svemu odlučuje Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka (SNS) se time čak i ponosi, komentariše za DW proces formiranja nove vlade novinar Nedim Sejdinović: „Taj proces je u svakom slučaju komplikovan, jer Vučić pokušava da zadovolji razne interese – od međunarodnog faktora, pa do unutrašnjih interesnih grupa – tako da je taj proces usporen prosto jer je to tako kada o tome odlučuje samo jedan čovek, ali i zbog složene međunarodne i unutrašnje situacije.“

Nije baš sigurno da će se čitav proces završiti do kraja avgusta, dodaje Sejdinović, jer je taktika SNS upravo kupovina vremena. „Mislim da na brzinu formiranja vlade može uticati jedino neki ozbiljniji spoljašnji pritisak, ali bar za sada deluje da Vučić ne reaguje na taj pritisak, tako da ćemo do kraja roka verovatno gledati taj neki rijaliti šou baveći se kadrovskim rešenjima, iako će se sve odluke i dalje donositi u kabinetu predsednika Srbije.“

Brže od očekivanog?

Moje su procene, kaže izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar, da SNS nema previše razloga da prolongira formiranje izvršne vlasti. „Više ne mogu da pronađem nijedan veliki razlog zbog čega bi SNS svesno odlagao formiranje vlasti, kao što je to ranije bilo pitanje sankcija Rusiji. Sada je već jasno da se rat u Ukrajini na žalost neće skoro završiti pa mi se čini da taj razlog trenutno nema previše smisla.“

Klačar takođe primećuje da se od 2016. formiranje vlasti odugovlači više nego što je potrebno. „Razlika je danas u tome što se formiranje izvršne vlasti prolongira zbog produženog izbornog ciklusa. U svakom slučaju, ne vidim neke političke razloga da se to odugovlači i čak mislim da SNS ima više razloga da taj proces ubrza. Prevashodno zbog toga što bi za Srbiju bilo bolje da probleme koji je očekuju, kao i dobar deo Evrope i sveta, dočeka sa vladom u punom mandatu.“

SNS i SPS – očekivana saradnja

Očekuje se da će SNS nastaviti koalicionu saradnju sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), iako je ta saradnja već dugo obeležena međusobnom netrpeljivošću. SPS se kao mlađi koalicioni partner uglavnom ponašao uzdržano, što se ne bi moglo reći za funkcionere SNS koji su otvoreno izjavljivali da socijalistima nije mesto u vladajućoj koaliciji.

Nedim Sejdinović smatra da trenutno ne postoji alternativa koaliciji SNS-SPS. „Srpska napredna stranka može sama da formira koaliciju s manjinskim strankama, ali oni nisu navikli da vladaju s tankom većinom. Ono što se pojavljuje u medijima, vidim kao pozicioniranje u pregovorima, jer su biznis ulozi očigledno veliki. Drugi razlog ne vidim, jer su te dve stranke ideološki i na svaki drugi način bliske.“

Saradnja tih stranka je veoma dobra, a posebno bih, kaže Bojan Klašar, istakao da je dobra saradnja dvojice lidera, Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. „Politički je ta saradnja stabilna, na obostranu korist, i bilo bi iznenađenje da se u tom smislu nešto promeni.“

Ništa ja tu ne bih menjao

Prateći deo formiranja vlade su i brojne medijske spekulacije oko kadrovskih rešenja buduće vlade. Licitira se tako sa imenima ministara koji neće zadržati svoje funkcije, ali i sa nekim novim imenima koja figuriraju kao kandidati za ministre.

Kada je reč o mestu premijera, za sada je glavni favorit dosadašnja predsednica vlade Ana Brnabić. Kao moguće rešenje pojavljuje se i ime Marka Đurića, aktuelnog ambasadora Srbije u SAD. Kao objašnjenje, nudi se činjenica da je uspeo da ugovori kratak susret s Džozefom Bajdenom i da bi to možda bio signal za čvršće veze sa Vašingtonom, ali naši sagovornici smatraju da je Đurić u SAD kratko i da njegov uticaj na srpsko-američke odnose nije veliki.

„Očigledno je da se Ana Brnabić pokazala kao kooperativna. Spremna je da ispuni sve što glavni šef kaže i ona je uostalom bila prvi političar koji je Aleksandra Vučića oslovljavao sa ’šefe’“, ističe Nedim Sejdinović.

Bojan Klačar skreće pažnju da „Ana Brnabić sada već ima ozbiljno političko iskustvo i da uživa veliko lično poverenje Aleksandra Vučića. S druge strane, čini se da bi eksperimentisanje s nekim novim imenima u ovom trenutku bilo manje korisno vladajućoj stranci, imajući u vidu sve izazove s kojima će se Srbija suočiti.“

„Konfuzna vlada“

Politika „balansiranja“ se može očekivati i u novoj vladi. To bi u praksi značilo da bi Srbija u novoj vladi ponovo imala „ruske ljude“, „američke ljude“, „antievropske“ ili „proevropske“ političare.

„Takva konfuzna vlada i konfuzna politika je nešto što Vučiću potpuno odgovara“, ocenjuje Sejdinović i dodaje da se „u ovom trenutku ta smišljeno konfuzna politika isplatila – koja je malo proevropska, malo proruska ili prokineska, ponekad i proarapska, a malo i antievropska. Svima u svetu oni pomalo trebaju i oni to apsolutno dobro naplaćuju.“

Bojan Klačar je optimista da će se nova vlada mnogo više baviti spoljnom politikom i evropskim integracijama i da će „stoga doći do velikog broja personalnih promena u novoj vladi, kao i da će biti promenjen Zakon o vladi. Vrlo je verovatno i da će SNS, u skladu sa svojom ranijom politikom, ponuditi barem jedno ili dva imena koja su na neki način iznenađenje.“