„Vučić danju crta murale sa likom Putina, a noću ih precrtava ukrajinskim parolama“: Da li se Srbija zaista udaljava od Rusije?

Tako je hrvatski predsednik Zoran Milanović pozdravio  taj intervjuu i ocenio da se Vučić  u njemu „odmakao od Rusije“. To je, za sagovornike Danasa, veoma interesantan i značajan komentar, jer predstavlja izraz podrške i ohrabrenja jednog od najbližih suseda Srbije.

Pojedini sagovornici Danasa, ipak, tvrde da znake koje stranci vide u politici Vučića prema Rusiji, Srbija ne primećuje, jer svi mostovi sa Rusijom funkcionišu u najboljem redu.

„Vučićev intervju Blumbergu jeste značajan, a rekla bih i jedan od najznačajnijih, jer predstavlja nagoveštaj značajnih promena u našoj spoljnoj politici. Može se reći da je on najava našeg dinamičnijeg prilagođavanja novim evropskim realnostima u Evropi, nakon Ruske agresije na Ukrajinu. Po prvi put je predsednik Srbije izjavio da je za nas „Krim Ukrajina, da je Donbas Ukrajina i tako će ostati“. To je velika razlika u odnosu na dosadašnje izjave, koje su se svodile na rečenicu – Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine. Ovakvu izjavu smo dugo čekali i Vučić se na ovaj način pridružio evropskom rečniku za Ukrajinu“, objašnjava za Danas Branka Latinović, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta o ambasador u penziji.

Prema njenim rečima, činjenica je da ta izjava data za američke medije ukazuje, ono što je već neko vreme očito, a to je značajnije oslanjanje na SAD i očekivanje da će SAD biti strana na koju se možemo više oslanjati u vezi složenih i delikatnih razgovora koji predstoje u vezi sa KiM.

„Istovremeno, intervju je najava sporih, ali značajnih pomaka u predstojećim pregovorima Beograda i Prištine, time što promoviše step by step aproach. Pitanje je, međutim, koliko je takav pristup prihvatljiv za međunarodne partnere koji se sve većom dinamikom uključuju u ove razgovore, s ciljem da se oni intenziviraju i postignu održivi rezultati u bliskoj budućnosti“, kaže Latinović.

Dodaje da je Vučić nesporno potvrdio da evropski put Srbije nema alternativu. To je dobra poruka, nesto što ohrabruje, ali mora biti oročeno nizom drugih, konkretnih mera na unutrašnjem planu.

Na pitanje šta je razlog nagoveštaja našeg mogućeg većeg prilagođavanja, sagovornica Danasa odgovara da su to svakako konkretni koraci ruske strane prema Srbiji.

„U više navrata, svojim izjavama, ruski predsednik Putin potvrdio je da je podršku našem stavu o KiM, iskoristio kao pretekst za ruske interese u vezi Luganska i Donjecka. Sve vreme, ruska podrška je istovremeno i vid ucene u vezi sa našim evropskim putem. Uz to, epizoda sa Wagner je dodatno pokazala kuda ta podrška može da vodi“, zaključuje sagovornica Danasa.

Njen kolega, bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić smatra da znaci koje stranci vide u politici Vučića prema Rusiji, u Srbiji se ne vide.

„Za njih je to nešto „novo“, za nas ništa neuobičajeno – to je njegova prava politika. To što se nije odavno čuo sa Putinom ne znači ništa, jer se sa Zelenskim uopšte nije ni čuo. Svi mostovi sa Rusijim funkcionišu i ništa nije porušeno, niti pak ima pretnji u njegovom vokabularu“, objašnjava Đukić.

Na konstataciju Blumberga da se Srbija zapravo „odmiče“ i iz ekonomske sfere Rusije, Đukić napominje da ekonomski odnosi nikada između dve strane nisu bili presudni, već stoprocentna energetska zavisnost Srbije.

„Dokazati postojanje Vagnera nije baš jednostavno. Prema tome zašto bi davao Rusiju za ništa. Ako se bude okretao od Rusije, onda će to pokušati da nečim kapitalizuje, mada je priroda proradikalske i takozvane socijalističke vlasti jasna, a to je sa Rusijom doveka“, zaključuje Đukić.

Mlađan Đorđević, lider pokreta Oslobođenje, međutim, smatra da je razlaz Vučića i Rusije odavno počeo i to je jasno i Rusima i zato više ne kriju svoju razočaranost takvim Vučićevim stavovima.

„Zašto im je trebalo toliko vremena da to shvate, to je pitanje za Rusku ambasadu u Beogradu, za Ruski Dom, Sputnjik , Raša Tudej i za gospodina Babakova i neke ljude u vrhu administracije predsednika Putina. Vučić ne priznaje referendum na Krimu i u četiri oblasti pripojene Rusuji. On šalje ekonomsku pomoć Ukrajini, a sada i u oblasti energetike. On širi agresivnu rusofobiju preko svojih Šormaza, Dragišića, advokata Stojkovića, on je pet puta glasao za antiruske deklaracuje, izmišlja priču o Vagner grupi i njenom delovanju u Srbiji, što je laž i glupost, a sa druge strane na Hepiju pušta Aktuelnosti, kotroliše razne Miše Vaciće i tako stvara privid lažne rusofilije“, obajašnjava Đorđević.

Dodaje da ne preteruje kada kaže da Vučić crta mural sa Putinovim likom danju, a onda noću isti uništava proukrajinskim parolama.

„On bi svakako želeo da isprovocira Rusiju i da ona sama odustane od Rezolucije 1244 i da onda on njih optuži za izdaju i da tako završi posao zbog čega je i doveden. Ali ima problem sa svojim glasačima i srpskim narodom i naravno sa istorijom koja će ga pamtiti, ne kao Acom Srbinom, već kao izdajnikom. Ova će godina svakako biti prelomna i za odnose sa Rusijom i za pitanje KiM i svako onaj u Srbiji koji se bavi politikom, analitikom ili medijima i napada na Vučića sa pozicije da je on ruski čovek i igrač, čini mu uslugu i diže rejting kod njegovih glasača, što je njemu najvažnije“, zaključuje Mlađan Đorđević.