Dati svima nešto, ali nikome sve: Da li se Vučić može preigrati u balansiranju?

Na marginama ekonomskog foruma u Vladivostoku 4. septembra, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin jasno je stavio do znanja ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da je Beograd strateški partner i „saveznik Rusije“.

Putin je uzvratio pozdravom svom srpskom kolegi Aleksandru Vučiću koga je pozvao da prisustvuje predstojećem samitu BRIKS-a u ruskom gradu Kazanju, piše Radio Slobodna Evropa.

Ova slovenska solidarnost, međutim, nije naišla na odobravanje Evropske unije. Sutradan je portparol EU za spoljne poslove Peter Stano rekao da „održavanje ili čak intenziviranje veza sa Rusijom u vreme njene nezakonite agresije na ukrajinski narod nije u skladu sa vrednostima EU“.

Vulinovu posetu Rusiji je EU možda još teže prihvatila jer su se nedavno pojavili znaci da se Srbija približava evropskom bloku.

Srbija je krajem avgusta potpisala ugovor sa Francuskom o zameni starih ruskih MiG-ova avionima Rafal. Prethodno je sklopila sporazum sa EU o eksploataciji litijuma za proizvodnju baterija za električne automobile.

Međutim, protivrečne poruke su uobičajene za Srbiju pod Vučićem, koji je tokom svojih 12 godina na vlasti vodio multivektorsku spoljnu politiku, balansirajući odnose sa Zapadom, Rusijom i Kinom.

Oni koji se nadaju da su nedavni poslovni sporazumi Srbije bili znak njenog svesrdnog okretanja Zapadu možda su razočarani.

Ivan Krastev, koji predsedava Centrom za liberalne strategije u Sofiji i stalni je saradnik na Institutu za humanističke nauke u Beču, kaže za RSE da dogovor sa Francuskom nije čisto trgovinski ali „nije jednostavno ni priklanjanje jednoj strani jednom za svagda“.

To je bilo jasno kada je Vučić na konferenciji za novinare sa francuskim predsednikom 29. avgusta rekao: „Znam da bi Emanuel (Makron) želeo da uvedem sankcije Rusiji. Ali mi to nismo uradili i nije nas sramota naše odluke“.

Na prvi pogled, nedavni dogovori sa Nemačkom i Francuskom mogu izgledati kao neka vrsta „evropskog trenutka“ za Srbiju, rekla je za RSE Vesela Černeva (Vessela Tcherneva), zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne poslove.

„Ali ono što me čini pomalo skeptičnom je činjenica da znamo da pored čistog trgovinskog odnosa i bezbednosne dimenzije, postoji i dimenzija demokratije i proevropskih snaga u Srbiji. U kakvu situaciju ih to stavlja?“ upitala je.

Dati svima nešto, ali nikome sve

Vučić izvorno nema pedigre zapadnog demokrate. Krajem 1990-ih, bio je ministar informisanja u Vladi Srbije u poslednjim godinama režima Slobodana Miloševića. Bio je visoki funkcioner ultranacionalističke Srpske radikalne stranke od koje se distancirao 2008. godine.

Dok je Milošević bio doživljavan na međunarodnom planu kao „parija“ i „balkanski kasapin“ zbog svoje uloge u jugoslovenskim ratovima 1990-ih, Vučić je u velikoj meri kooperativan na svetskoj sceni, a EU i SAD ga tretiraju kao neophodnog i ključnog aktera za stabilnost na Balkanu.

„Treći put“ na međunarodnom planu oduvek je bio deo DNK Jugoslavije i Srbije.

Srpski zvaničnici i dalje vole da kažu da je Srbija „Istok Zapada“ i „Zapad Istoka“. Vučićev balansirajući pristup ima snažan presedan u politici dugogodišnjeg jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, koji je bio jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, saveza država koji je držao neutralnu poziciju između zapadnog i sovjetskog bloka.

Srbija, međutim, nije tako jaka kao što je nekada bila Jugoslavija – a to znači da Vučićeva politika zahteva veću fleksibilnost i stalno prilagođavanje.

Vučić je vešt u sklapanju aranžmana sa međunarodnim partnerima Srbije, starajući se da svim zainteresovanim stranama da nešto, ali, što je najvažnije, nikome ne da sve.

U tom pogledu, EU je najveći investitor u Srbiji, uključujući 96 miliona evra (106 miliona dolara) u 2024. za modernizaciju puteva i železnica, pored projekata za podršku tranzicije Srbije na zelenu energiju.

Međutim, Rusija kontroliše Naftnu industriju Srbije (NIS), a Kina, preko Ziđin Majning Grup (Zijin Mining Group), poseduje 63 odsto RTB Bor, najveće rudarske kompanije u zemlji.

Vučić je otvorio i Srbiju za arapski svet. Ujedinjeni Arapski Emirati su uložili milione dolara u projekta Beograd na vodi, koji prate razne kontroverze – od optužbi za uzurpaciju zemlje do korupcije.

Ni SAD nisu ostavljene po strani. Srbija je u maju sklopila dogovor sa Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), zetom bivšeg predsednika SAD i republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, da izgradi poslovno-stambeni kompleks na ruševinama zgrade nekadašnjeg bivšeg Ministarstva odbrane Jugoslavije u centru Beograda uništenog tokom NATO kampanje 1999. koju su predvodile Sjedinjene Države.

Sa predsedničkim izborima u SAD u novembru, mnogi posmatrači su protumačili ovaj dogovor sa Kušnerom kao pripremu vlasti u Srbiji za mogući Trampov povratak u Belu kuću.

Međutim, u nedavnom intervjuu za britanski Fajnenšel tajms (Financial Times), Vučić je insistirao na tome da je reč o čisto „poslovnom poduhvatu“.

Kao i uvek, nastoji da se dobro pozicionira između različitih strana. „Moj prijatelj (mađarski premijer) Viktor (Orban) je 100 odsto na Trampovoj strani“, rekao je Vučić za Fajnenšel tajms (Financial Times).

„Moji prijatelji iz Brisela su 100 odsto na Bajdenovoj (Džo) strani. Ja nisam. Ja sam na srpskoj strani i čekam rezultate“, kazao je Vučić.

On je zauzeo sličan pristup Ukrajini, pokušavajući da diversifikuje rizike. Iako odbija da podrži zapadne sankcije Rusiji, Srbija istovremeno obezbeđuje granate Ukrajini preko trećih zemalja u vrednosti od 800 miliona evra od 2022. godine, ili jednu trećinu ukupnog evropskog kontigenta.

Srbija negira da je ruski ‘Trojanski konj’ u EU

Odnos Srbije sa Rusijom, iako složen i opterećen istorijom, prati sličnu Vučićevu politiku „pritisni i popusti“ i cik cak. Dva slovenska naroda su istorijski i duhovno bliska, a Srbija se diplomatski oslanja na Rusiju, na primer, u blokiranju prijema Kosova u UN.

Ipak, Vučić pokušava da u određenim situacijama zadrži distancu prema Rusiji.

Neposredno pre posete nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu 19. jula radi potpisivanja sporazuma o litijumu, u srpsku prestonicu je stigao zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

Jedan insajder je tvrdio za „Fajnenšel tajms“ da je sastanak bio „hladan“.

„Gruško je seo i počeo da čita spisak od 23 pritužbe, uključujući bes Kremlja zbog odluke Beograda da snabdeva Ukrajinu municijom“, rekao je ovaj izvor za britanski list. „Kada je Gruško prešao otprilike polovinu spiska, Vučić je ustao, objavio da je sastanak završen i izašao“, navodi „Fajnenšel tajms“.

Vučić je rezervisano odgovorio u četvrtak na poziv Putina da se pridruži samitu BRIKS-a u Rusiji u oktobru, rekavši da će Srbija u tom periodu imati važne goste.

Međutim, u petak je ublažio odgovor rekavši da će odluku o odlasku na samit doneti 10. ili 15. oktobra jer ne želi ništa da odbija, niti prihvata.

„Nema sumnje da je to važan poziv, kao što imamo i ranije zakazane važne posete“, rekao je Vučić.

Ivan Krastev kaže da se u to vreme očekuje poseta Beogradu poljskog premijera Donalda Tuska.

Govoreći na forumu Globsec u Pragu 31. avgusta, Vučić je odbacio ideju da je Beograd „Trojanski konj“ Kremlja, rekavši da nije imao lični kontakt sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom dve i po godine.

„Dok se Vučić u velikoj meri oslanja na Rusiju“, rekao je za RSE Kurt Volker, bivši američki ambasador u NATO-u i izaslanik za Ukrajinu, on „još uvek pokušava da zadrži izvesnu slobodu manevrisanja i nezavisnosti“.

‘Stabilitokratija’ nauštrb demokratije

Kritika koja se često upućuje EU je da je spremna zarad održavanja geopolitičke i etničke ravnoteže na nestabilnom Balkanu da zažmuri nad kršenjima demokratskih principa. Neki kritičari su ovo nazvali „stabilitokratskim pristupom“ EU.

Iako su iz Evropske unije u početku upućivali kritike na regularnost poslednjih parlamentarnih izbora u Srbiji u decembru 2023. godine, te pritužbe su ubrzo gurnute pod tepih nakon poslovnih aranžmana o litijumu i francuskim borbenim avionima.

„Ako Makron može da proda avione, on se neće mnogo zalagati za druga pitanja“, rekao je Volker.

Ovi dogovori otežavaju proevropskim snagama u Srbiji da poveruju da će Evropa biti kritična prema domaćim vlastima, kao što se neki od njih nadaju, kaže Vesela Černeva.

„Drugim rečima, geopolitika dobija primat na račun proevropskih snaga i demokratije u Srbiji. Naravno da je mnogo bolje da Srbija poseduje francuske avione nego ruske, da izvozi litijum u Evropu a ne u Kinu ili negde drugde, ali po koju cenu?“ pita se Černeva.

Međunarodni grupe za ljudska prava godinama upozoravaju na loše stanje u Srbiji u pogledu slobode medija, vladavine prava te raširenu korupciju. U poslednjem izveštaju Fridom hausa (Freedom House) Srbija je svrstana u kategoriju „delimično slobodnih“ zemalja dobivši 18 poena na skali do 40. Ocenjuje se da je to najveći pad u poslednjih deset godina.

Dok vlasti u Srbiji predstavljaju zemlju kao „ekonomskog tigra“ sa jednom od najvećih stopa rasta u Evropi, zemlja se i dalje suočava sa brojnim preprekama.

Prema julskoj proceni Američke uprave za međunarodnu trgovinu, „ovi izazovi uključuju slabu vladavinu prava; političko mešanje u ekonomiju; spori pravosudni sistem koji je podložan političkom pritisku; i stvarna i uočena pitanja korupcije; suviše složena i ponekad netransparentna birokratija (i) neproziran tenderski proces.“

Jači od Miloševića

Vučićeva pozicija je, po nekim merilima, jača nego Miloševićeva, koji je preminuo 2006. u zatvoru u Hagu, gde mu je suđeno za ratne zločine. Tako je Vučićeva stranka uspela da osvoji vlast u centralnim beogradskim opštinama u kojima Milošević to nije mogao ni na vrhuncu svoje moći.

„Pod Vučićem vidimo jačanje srpskog nacionalizma, napore da se potkopa Crna Gora. Videli smo napore da se podrži (lider bosanskih Srba) Milorad Dodik i podriva Bosna i Hercegovina“, rekao je Volker.

S obzirom da skoro 70 odsto trgovine Srbije otpada na Evropsku uniju, mnogi u njoj se pitaju da li je Vučić zaista privržen principima EU, ili je ambicija Srbije da joj se pridruži isključivo motivisana ekonomskom nužnošću.

‘Obuhvatiti sve’

Vučić vodi politiku gotovo kao stalnu predizbornu kampanju: držeći svoje protivnike – pa čak i partnere – u defanzivnoj poziciji i u iščekivanju oko njegovog sledećeg poteza.

Iako je Vučić bio taj koji je sklopio dogovor sa zapadnim zemljama o eksploataciji litijuma, istovremeno optužuje pojedine zapadne bezbednosne službe da podstiču proteste protiv ovog projekta i „revoluciju u boji“ u cilju njegovog rušenja.

„Vučić vodi politiku ‘obuhvatiti sve'“ (catch-all policy), kazao je za Fajnenšel tajms Ivan Vejvoda, saradnik na Institutu za humanističke nauke u Beču. „U jednom trenutku imate u poseti Sija (Đinpinga, kineskog predsjednika). Zatim… nekoliko dana kasnije dolaze (prva dama Ukrajine, Olena) Zelenska i (ukrajinski šef diplomatije) Dmitro Kuleba. Zatim (Vučić) odlazi u Ruski kulturni centar i drži revizionistički govor. A onda, dva dana kasnije, sa EU razgovara o planovima rasta“, ističe Vejvoda.

Iako Vučićeva politika deluje pragmatično, rizikuje da na kraju međunarodni partneri Srbije izgube poverenje u njega.

„Balansiranje, ići po ivici, nije lako“, ističe Ivan Krastev. „Na izvestan način postajete previše ranjivi.“

Volker, s druge strane, ne misli nužno da Vučić ima na umu krajnji cilj.

„Za nekoga u njegovoj poziciji, to je kao vožnja bicikla“, rekao je. „Morate tako da nastavite undeogled, da žonglirate sa svim loptama. I to je sam po sebi cilj, samo da budete na vlasti i da idete dalje,“ smatra Volker.