Da li se Vučić uplašio protesta i kako će danas reagovati?

Snažan otpor građana da zaustavi suludu nameru vlasti i Srbiju pretvori u rudarsku koloniju i otrovnu deponiju jalovine stvara nemir Vučiću, i ostalim lobistima Rio Tinta jer nisu to očekivali. Režim je na korak od panike, kažu sagovornici Danasa komentarišući reakciju vlasti na talas protesta po Srbiji.

Pedsednik Srbije se više puta hvalio time da se ispred njegovog radnog mesta na Andrićevom vencu svakodnevno protestuje, kao i da nikad nije sprečavao mirne šetnje građana i opozicije, sve upoređujući brutalne reakcije policije na protestima u gradovima EU pokušavajući da svoj režim predstavi kao tolerantan.

Vučić se dobro snalazi samo u režiranim krizama i nameštenim utakmicama

Vučić je i za četvrtak popodne najavio obraćanje javnosti, ali nije poznato o čemu će govoriti, i hoće li se uopšte dotaći protesta, koji bi u perspektivi mogli da utiču na njegov rejting. Zato se postavlja pitanje kako će Vučić sada reagovati i pokušati da snizi intenzitet otpora građana iskopavanju litijuma, budući da se sve češće može čuti da i deo birača SNS nije oduševljen idejom trovanje živog sveta u ovoj zemlji.

Zdravko Ponoš, lider Srbija centra, procenjuje da je režim na korak do panike.

– Vučić se dobro snalazi samo u režiranim krizama i nameštenim utakmicama. S obzirom da je spržio sve oko sebe, nema on sada uglednog saradnika koga može da isturi ispred sebe. Mora sam. A jedino što zna su ona melodramska televizijska obraćanja u kojima nariče nad svojom ugroženošću dok narodu obećava platu 1.000 evra za dve godine, a on obučen u 5.000 evra – kaže on za Danas.

Brine da ovaj i ovakav režim ne posegne za opasnim stvarima kao što je izazivanje nasilja na protestima kako bi kompromitovao ovu mirnu pobunu.

– Organizovanje kontramitinga u Loznici ukazuje da im nije strano takvo razmišljanje. Mnogo je važno da učesnici protesta ne nasedaju na provokacije, da prepoznaju i izoluju provokatore, a posebno da ne dozvole da budu uvučeni u režiran sukob sa policijom – upozorava Ponoš.

Dodaje da se režim preračunao.

– Računali su da je dovoljno da sakriju to što rade na temu litijuma dok ne prodju izbori pa će posle lako. Nije to prošlo. Onda su pokušali sa obećavanjem blagostanja od rudarenja. Ta priča je argumentovano demontirana. Nije prošlo ni pokazivanje Šolca u Beogradu kao garancije da će sve biti u redu i da ništa neće da boli. Zatim je pokušano da se preti demokratskim mehanizmom – referendumom, ali tek krajem 2025. Ne rekoše da li su mislili da do tada obustave projekat i zamole Rio Tinto da skupi prnje i ode iz Srbije. Znajući kakve referendume organizuje i kako broji glasove vlast koja ima kontinuitet sa Miloševićem, narod je odgovorio svakodnevnim referendumima na otvorenom – u Šapcu, Bogatiću, Valjevu, Mladenovcu, Kraljevu, Kosjeriću i mnogim drugim mestuma – ukazuje.

Kada je vrag odneo šalu, kaže, režim je pokušao da uvuče opoziciju u priču i da je „mečkari“ po Nemačkoj i Norveškoj da vidi kako izgleda litijum kad se u nešto ugradi i kad se neko ugradi.

– Ni to nije prošlo. Izgleda na nikome ne pada na pamet da šuruje sa režimom na ovako grbavo rođenoj stvari pa čak ni oni koji imaju više sluha za stav ambasada. S obzirom da nisu uspeli da umotaju litijum u obećanje blagostanja i svetle budućnosti, sad pokušavaju da ga umotaju u priču o slavnoj i stradalničkoj prošlosti. Zakazali su obeležavanje progona srpskog naroda tokom Oluje u Loznici 3.avgusta. Prave kontramiting narodnoj buni protiv eksploatacije litijuma. Hoće da obeležavanjem stradanja jednog dela ovog naroda pokriju stradanje drugog dela istog tog naroda na kome predano rade. I da ponovo zlopotrebe te ljude koje će sprovesti autobusima u Loznicu, a kojima 1995. nisu dozvolili da traktorima zastanu u Beogradu nego su ih ekspresno sproveli na Kosovo u još jedno stradanje – konstatuje Ponoš.

Prema njegovim rečima, narodu je dosta priče da treba da bude spreman na stradanje jer je nebeski pa da odozgo, kao njihovi preci, gleda kako ovi koji su im to propovedali lepo žive život ovozemaljski.

– Sad ih još teraju da batale svoj skroman, ali dostojan život na svojoj zemlji, na svojim imanjima i da siđu pod zemlju da rudare. Da žrtvuju svoj život u čistom, zdravom, zelenom ambijentu da bi neko drugi u Nemačkoj imao zelenu tranziciju. Neće ovaj narod na nebo, ali ni pod zemlju. Hoće da živi na zemlji. Svojoj. Narod je brzo prešao put od podozrenja do pobune. Nema tu više ko da posreduje između vlasti i naroda. Nekada je to mogla crkva, ovu i ovakavu pod Porfirijem ne slušaju više ni popovi. Skupo koštaju ona ordenja koja je delio Vulinu, Šešelju i statiranja uz Vučićeve skute – smatra Ponoš.

Vučić koristi šibicarske metode

Dok Miroslav Aleksić, lider Narodnog pokreta Srbije, navodi za Danas da će Vučić šibicarskim metodama pokupati da izmanipuliše građane.

– Snažan otpor građana da zaustavi suludu nameru vlasti i Srbiju pretvori u rudarsku koloniju i otrovnu deponiju jalovine stvara nemir Aleksandru Vučiću i ostalim lobistima Rio Tinta jer nisu to očekivali. Otvaranje rudnika je trenutno najveća tema u Srbiji i on će pokušavati svojim šibicarskim metodama da izmanipuliše građane, ali lično mislim da je to nemoguće i da svaki dalji pokušaj nasilnog guranja projekta Jadar samo može izazvati još veći gnev i nezadovoljsvo. S obzirom na to da je obećao strancima litijum, moraće da bira ili da ispoštuje volju svog naroda ili zahteve stranaca a to u ovom trenutku za njega nije ni malo lak izbor – kaže Aleksić.

Politički analitičat Dragomir Anđelković za Danas kaže da je Vučić svestan da se njegova vlast pretvorila u faktor unutrašnje okupacije.

– Veliki deo naroda smatra ga uzurpatorom svih institucija ove zemlje. Nemalo građana u strahu ćuti i trpi ali mu ne veruje, dok i među njegovim pristalicama značajnu komponentu čini interesna zajednica koja dnevno računa da li joj se isplati da ostane uz njega. Nadalje, nemalo njegovih (polu)pristalica razočarano je ali i dalje ga ne napušta jer se plaše da ono što je loše može da potone u potpuni haos ili da na vlast dođu oni koji su im još manje po meri. U takvim okolnostima Vučić je jako uplašen od ozbiljnih i kontinuiranih protesta – opisuje on.

Vučić promišljeno definiše svoje crno-propagandne pristupe

Kako dodaje, protesti rađaju nadu da su promene realne i da postoje oni koji mogu da iz iznesu, a to je onda činilac koji jako ugrožava njegovu autoritarnu ali poroznu samodržačku kombinaciju.

– Svaki put kada dođe do ozbiljnih protesta dok god se ne uveri da više ne idu uzlaznom linijom, on je u paničnom strahu. To ne znači da je i paralisan, već sve što može radi da dovede do slabljenja protesne energije. U tom kontekstu sada će medijski delovati višeslojno: predstavljaće lažno građanima da samo što nisu ušli u zlatno doba te ako bude imao vremena da još malo vodi Srbiju mogu da očekuju raj na zemlji; optuživaće organizatore protesta na sto najpodlijih načina; generalno će blatiti opoziciju; uprkos tome što je on multi-kvisling tj. radi za sve moguće svetske moćnike, izmišljaće da ga ruše strane sile. Opet, ne znači da će sve to činiti u isto vreme i direktno on – objašnjava Anđelković.

Zaključuje da Vučić promišljeno definiše svoje crno-propagandne pristupe i deli zadatke podređenim medijima i društveno-političkim izvršiocima, dok se lično angažuje na poljima gde procenjuje da mu je to u određenim okolnostima najkorisnije.

Nedeljnik Vreme je objavio da se vlast sprema da pod plaštom obeležavanja godišnjice „Oluje, u Loznici za 3. avgust na stadionu „Lagator“, održi „kontramiting“ ne bi li građanima koji protestuju zbog rudarenja litijuma pokazao svoju nadmoć, što bi mogao da bude način na koji Vučić mobiliše one koji njemu veruju. U Loznici je 26. juna održan prvi u nizu protest akada je dat rok od 40 dana da vlast zaustavi projekat Rio Tinta. U suprotnom se najavljuju radikalne mere.