Da li Srbija krši Ohridski sporazum najavom pokušaja sprečavanja članstva Kosova u SE?

Ipak, Dačić može lobirati protiv članstva Kosova kod zemalja članica što bi bilo direktno kršenje člana 4. stava 2. Sporazuma o putu normalizacije odnosa Beograda i Prioštine potpisanog 27. februara ove godine, u Ohridu, u kome eksplicitno stoji: „Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“ – kaže za Danas Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove.

Ministar spoljnih poslova izjavio je najpre da danas neće otići u Strazbur, povodom 20. godišnjice prijema Srbije u članstvo SE, jer su postojale naznake da će Kosovo sutra biti primljeno u Savet Evrope.

Međutim, on je tu odluku promenio potom izjavom da ide u Strazbur i da će pokušati da spreči takav ishod.

Na kraju je otputovao i u Strazburu izjavio da je trenutno izvesno da prijem Kosova u Savet Evrope neće biti na dnevnom redu sutrašnje sednice Komiteta ministara u Strazburu.

– Ostaje jedino da Dačić pompezno najavljuje sprečavanje članstva Kosova u Savetu Evrope zarad unutrašnje propagande. Građani bi trebalo da znaju da skoro tri četvrtine posla ljudi zaposlenih u ministarstvu spoljnih poslova ide na neku vrstu borbe protiv kosovske nezavisnosti. Ovakvo enormno trošenje resursa protiv Kosova u koliziji je sa pregovaračkim procesom i potpisanim dokumentima s prištinskom stranom. Kakofonija koju vlast u Srbji pravi na relaciji unutrašnja i spoljna politika najviše šteti upravo Srbima koji žive na Kosovu jer ih sprečava da imaju zaštitu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu i samog Saveta Evrope – smatra Naim Leo Beširi.

Kako podseća, Kosovo je izrazilo svoju nameru da postane član Saveta Evrope i podnelo je zahtev za članstvo 2015.

– Prijem Kosova podleže istim procedurama i kriterijumima kao i za sve druge države, a njegovo članstvo zavisi od ispunjavanja standarda i usvajanja vrednosti organizacije koja broji 46 zemalja članica, uključujući poštovanje ljudskih prava, vladavinu prava i demokratiju. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 2018. godine izveštaj kojim se podržava članstvo Kosova i poziva države članice da priznaju njegovu nezavisnost. Međutim, za prijem novih članica u Savet Evrope potrebna je dvotrećinska većina postojećih država članica, a deset od 46 država članica nisu priznale nezavisnost Kosova – objašnjava Bešri.

Procedura glasanja za prijem nove države članice u Savet Evrope podrazumeva nekoliko koraka.

Procedura glasanja 

– Komitet ministara razmatra zahtev države za članstvo i odlučuje da li da ga odobri ili odbije. Odluka se donosi dvotrećinskom većinom glasova predstavnika država članica. Ukoliko Komitet ministara odobri aplikaciju države, poziva državu da potpiše i ratifikuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i njene protokole, što je preduslov za članstvo. Kada država potpiše i ratifikuje konvenciju i njene protokole, Komitet ministara razmatra usklađenost države sa standardima i vrednostima organizacije, uključujući poštovanje ljudskih prava, vladavinu prava i demokratiju. Komitet zatim podnosi preporuku za prijem Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, koja je savetodavno telo organizacije sastavljeno od predstavnika nacionalnih parlamenata. Skupština zatim ispituje usklađenost države sa standardima i vrednostima organizacije i odlučuje da li da odobri ili odbije preporuku za prijem – kaže sagovornik Danasa.

Odluka se donosi dvotrećinskom većinom.

– Ukoliko skupština odobri preporuku za prijem, podnosi nacrt rezolucije Komitetu ministara, koji mora usvojiti rezoluciju dvotrećinskom većinom glasova. Konačno, država je zvanično primljena u članstvo Saveta Evrope nakon što deponuje svoj instrument pristupanja kod generalnog sekretara organizacije u Strazburu – zaključuje Naim Leo Beširi.