Da li su se američki i ruski interesi poklopili pa Hil i Bocan Harčenko podržavaju Vučića, ili se samo tako čini?

Najupečatljivija poruka američkog ambasadora Hila u njegovom prvom obraćnju posle održanih izbora 17. decembra i okolnostima postizborne krize bila je da se raduje saradnji sa novom vladom, dok je posle pokušaja ulaska opozicije u Stari dvor i intervencije policije, opet iznenadio opoziciono nastrojenu javnost rekavši, između ostalog, da nasilnim protestima nije mesto u demokratskim društvima.

Ruski ambasador Bocan Harčenko takođe se raduje saradnji s Vučičem i otkriva da mu je on prilikom susreta posle nereda ispred Starog dvora rekao da zapad stoji iza njih.

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da ako se oslonimo na utisak javnosti u Srbiji onda bi se mogla potvrditi hipoteza u pitanju.

– Međutim, imamo razlike u nijansama. Stejt department je, pogotovo nakon sukoba sa policijom, koji je po svoj prilici insceniran od strane policije ispred gradske skupštine, dao oštro saopštenje. Mnogo oštrije od onog kako se o izborima izjasnio ambasador Hil.Traži se da se analiziraju sve primedbe i zaključci OEBS ili njegove izborne posmatračke misjije. Da se brojni nedostaci, kao što su napadi na javne službenike, zloupotreba javnih resursa, ubacivanje nepravilnih listića, dovođenje fantomskih glasača da glasaju, lažne prijave boravka, analiziraju i po njima postupi. Nasilje prema novinarima, izbornim organima i akreditovanim psmatračima Stejt department smatra neprihavljivim – navodi Minić.

Ali dodaje da možemo naći i intervju sa bivšim amaričkim ambasadorom Majkl Kirbijem koji pravi opštriju analizu.

– Gospodin Kirbi je rekao nešto što održava opšti dosadašnji stav tzv. Zapada, a to je da on procenjuje da ne postoji dovoljna masa građana u Srbiji koja je spremna da praktično sruši vlast Aleksandra Vučića i da je, uprkos svemu što se desilo, njegova stranka najpopularnija. To su sad bitne razlike u odnosu na to kako mi gledamo na situaciju u kojoj se nalazimo i kako je gledaju oni sa strane. Ali procena je da u Srbiji još nema dovoljno jake opozicije, pa se ta opozicija suštinski ne pomaže i ne podržava. Prosto, Zapad izgleda kao da bira da Vučić ostane pouzdan partner – ukazuje ona.

Rusija preti opoziciji

Međutim, prema njenim rečima, ima različitih stavova iz Evrope gde možemo da vidimo razlike između demokrata, socijalista, zelenih ili liberala i tu se može videti mnogo ozbiljnije razmatranje problema izbornih nepravilnosti u Srbiju i osuda tih nepravilnosti.

Kada je reč o ruskim stavovima, ona kaže da je Rusija bila jedna od prvih koja je čestitala predsedniku Vučiću uspeh na izborima i koja odbacuje sve nepravilnostu. Rusija, kaže, identifikuje situaciju u Srbiji, sa situacijama koje u Ukrajini, Gruziji, Kirgistanu, da opozicija pokušava nasilnim putem da smeni vlast, da pokušava majdanizaciju koja vodi Srbiju u katastrofu.

– Dakle, Rusija na neki obilazni način zapravo preti opoziciji u Srbiji. Međutim, možemo opet da vidimo da svi računaju na nekoga ko im je do sada bio siguran partner. Pri tome Rusija ima jedne interese, a Amerika druge. Njihovi interesi nisu identični, ali se čini da interesi dominiraju nad principima – zaključuje ona.

Upitana koji su ti interesi, odgovara da je ruski interes da Srbija trenutno bude remetilački faktor na Balakanu jer se time odvaraća pažnja od Ukrajine.

Kao da se loši koraci ignorišu

– Kada je reč o Americi uključivanje Srbije u EU i NATO bi bilo idealno, ali dok to ne bude realnost, Vučič i dalje igra važnu ulogu jer se preko njega zapravo na Kosovu postižu rešenja predviđena poslednjim sporazumima. Hvali se vlast jer su prihavćene kosovske tablice i loklani izbori. Sve ono zbog čega umalo rat nije izbio. Nađeno je rešenje za distribuciju i naplaćivanje korišćenja električne energije. Srbija je, koliko se može saznati iz tih krugova, bila pozitivna oko predočenog nacrta statuta ZSO. Ponašanje Srbije se sad, posle Banjske, opet ocenjuje kao prihvatljivo iako nema konsekvenci posle tog događaja. Ali kao da se svi loši koraci prosto ignorišu – konstatuje Minić.

I Branka Latinović, bivša ambasadorka pri OEBS, za Danas kaže da je podrška očigledna i da interesi postoje ali da oni nisu istog geostrateškog cilja.

– Više nego ranije različite poruke koje one sadrže, to potvrđuju. Izjava ruskog ambasadora je, pre svega, zaštitničke prirode s ciljem da se Srbija zaštiti od opasnosti da se „desi novi Majden“. Upotreba tog termina i konteksta u kom se pominje, ima destabilizirajući potencijal u predstojećoj fazi odnosa sa Zapadom. Izjava ambasadora Harčenka, data za ruske medije, je neprimerena, neubičajena za jednog akreditovanog ambasadora. I to višeslojno, jer on otvoreno kritikuje, diskredituje one političke partije a time i deo glasačkog tela ove zemlje koje je svoj glas dalo nekom ko nije deo političke partije koja je osvojila najviše glasova. Drugim rečima, iskazao je svoju pristranost – navodi Latinović.

Dok, kako dodaje, izjavu ambasadora Hila treba sagledavati u kontekstu njegovih napora koje je definisao kao strateški cilj od početka preuzumanja funkcije – jače i svestranije približavanje Srbije SAD ali bez većih „lomova“, ostvariti taj cilj korak po korak, postepeno ali pouzdano i trajno.

– U trenutku kada se okončava proces zamene registarskih tablica na Kosovu, Hil ne želi da se taj njegov cilj dovede u pitanje. Otuda i izjava koju je dao, svestan činjenice da to može da ostvari samo uz nastavak pune, neupitne saradnje sa predsednikom Vučićem – objašnjava Latinović.

SAD ne žele iznenađenja

Prema njenim rečima, SAD, odnosno Zapad, ne želi iznenađenja na ovom prostoru već održavanje mira, bezbednosti i stabilnosti, koje vrlo lako može postati krhko.

– Izjava State departmenta s druge strane, naglasak stavlja na potrebu da se sve konstatovane neregularnosti razjasne u saradnji sa Posmatračkom misijom ODIHR/OEBS. To nije slučajno jer su SAD, od Atlanske povelje 1941. poseban značaj davale izborima, dok je s druge strane sam ODIHR /Ofis za slobodne izbore i ljudska prava, kao posebna institucija OEBS, američko čedo jer je to bio njihov predlog na Pariskom samitu OEBS 1990. – podseća Latinović.

Kako zaključuje, od osnivanja, SAD pridaju poseban značaj radu i integritetu ove institucije OEBS.