Da li su šetnje postale monotone – treba li organizatori da zauzmu drugačiji pristup?

Iako zahtevi nisu ispunjeni, protesti su pokazali najvažnije: da onih koji su na ulici ima više od onih koji podržavaju vlast, poručuju sagovornici Danasa, koji odgovaraju na pitanje da li su protesti postali monotoni, te da li organizatori trebaju da zauzmu drugačiji pristup.

Sociolog, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i aktivni učesnik protesta Čedomir Čupić ističe kako su protesti u svakom gradu drugačiji, jer su i potrebe građana drugačije. Kao neko ko se obraćao okupljenima u više gradova, kaže da ljudi hoće da čuju nekoga, različita mišljenja i argumentacije, te zato smatra da je to jedna vrsta povezivanja ljudi.

„Zavisi od toga šta se govori, na koji način se govori i ko su ljudi koji govore. Vidim da su u Valjevu zadovoljni i sa glumcima koji su prethodno nastupali. Beograd je verovatno nešto drugo, jer su u njemu očekivanja mnogo veća: ogroman je grad, različita su mišljenja i pozicije. Treba smišljati sve ono što pripada građanskoj neposlušnosti, da se čuje šta građani misle o ovoj vlasti i onome što se kod nas dešava. A to na kakav način će to biti, za mene nije mnogo važno“, poručuje Čupić.

On smatra da je bitno da se žar ili vatra protesta ne ugasi, a čak i da se ugasi zbog vremenskih prilika i odmora, kako kaže, protesti će se nastaviti na jesen: „Ne treba veštački stvarati situacije i praviti performanse po svaku cenu. Ljudi vole i da čuju neke za koje smatraju da imaju šta da kažu, da su to moralne osobe i ljudi koji su se u svojim profesijama dokazali. Onda ljudi razmišljaju o onome što čuju. Protesti nisu zabava, to su ozbiljne stvari.“

Čupić naglašava da na protest ne treba gledati kao na cirkus, jer je to ozbiljna stvar.

Politikolog i politički analitičar Boban Stojanović smatra da je prošao „momentum“ išta god sada da se uradi nemoguće je povratiti ljude iz prvog meseca protesta. On ne misli da je to zato što su učesnike protesta „odbili govorancijama“, već zbog osećaja da se posle tri ili četiri masovna protesta ništa nije desilo, a konkretno: oni nisu rezultirali time da predsednik ispuni zahteve.

„Određeni broj ljudi ima želju da prošeta, ali dobar deo onih koji su bili na prvih nekoliko protesta, sada ne vide poentu u tome. Znači, nije ostvarena pobeda u smislu ostvarenja zahteva, a sa druge strane, liče na proteste ‚Jedan od pet miliona’ na kojima se dugoročno šetalo bez ispunjenja zahteva. Prošlo je dva i po meseca od onoga što se desilo i koliko god se opozicija i organizatori trudili da to održe kao fokus, ljudi su se prešaltali na neke druge stvari: odmore, nevreme, vrućine… Teško da se tu može osmisliti bilo šta što bi povratilo ljude“, navodi Stojanović.

Na pitanje može li na jesen da se povrati masovnost građana na ulicama, on kaže da bez nekog novog „okidača“, protesti jedino mogu da se nastave u ovakvom formatu.

„Sada to vlasti ne smeta. Ljudi se manje – više razočaravaju zato što još jedna serija protesta nije ništa donela. Jedino ako se pojavi nešto novo, kao ozbiljan okidač, onda to ponovo može da se vrati na one brojke i eventualno da sama pretnja protesta bude veća, pa da se Vučić natera na ispunjenje nekakvih novih zahteva – obrazlaže Stojanović.

On brine da bi protest mogao da iscrpe i ljude, kao i opoziciju, te da može da im postane jedna vrsta balasta: „Opoziciji da ne zna kako da izađe iz toga, to jest da ne bude optužena kako je ona zaustavila proteste, a sa druge strane, verujem da ih to umara.“

Ipak, Stojanović misli da su ovi protesti uradili veoma važnu stvar, te da je ona dovoljna da za njih možemo da kažemo da su bili uspešni.

– To je da se videlo da na ulici spremnih ljudi da pokažu ono što misle, ima više protiv vlasti nego onih koji su za vlast. Treći i četvrti protest i kontramiting, to je ljudima pokazalo ‚nas ima više’. I to će u budućnosti za neki novi ‚okidač’, izbornu utakmicu ili bilo šta što ima veze sa politikom, biti snažan motivacioni faktor – ističe Stojanović.