Barikade su oprobani model ponašanja Beograda koji je u funkciji izazivanja Prištine i međunarodne zajednice, mišljenja je Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
To je i jedan vid destabilizacije regiona, dodaje ona, kao i stalno nastojanje da se pitanje Kosova reši njegovom podelom.
Komentarišući izjavu premijerke Ane Brnabić da “međunarodna zajednica čuje Srbe samo kada su na barikadama”, a u kontekstu najnovijih blokada na severu Kosova, Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno, kaže za Danas da je Brnabić “najbolji vojnik svoje partije sa zadatkom da širi mržnju i strah i da sve nas uverava u realnost uloge svetske žrtve”.
– Ideja je da se ubacimo u film neprepoznatih boraca za svetsku pravdu, zbog čega plaćamo veliku cenu, kao što pravednici i sveci uvek plaćaju – kaže Stojković za Danas.
Umesto što se preko Tvitera svađa sa međunarodnom zajednicom, kaže za Danas Robert Kozma, poslanik Skupštine Srbije iz Ne davimo Beograd, Brnabić bi trebalo da preuzme odgovornost i da se posveti na “realističan način rešavanju svakodnevnih problema naših građana na Kosovu”.
– Svađe i međusobna optuživanja na relaciji Beograd-Priština-međunarodna zajednica ne doprinose preko potrebnom smirivanju tenzija, nego isključivo potpiruje postojeću atmosferu straha, neizvesnosti i iščekivanja šta donosi sutra za naše građane koji žive na Kosovu – smatra on.
Podsetimo, predsednica Vlade Srbije rekla je da Srbe međunarodna zajednica čuje samo kada su na barikadama,
Brnabić je istakla da za njih nema apel, jer joj je teško da im se obraća iz udobne pozicije u Beogradu. Ipak, naglasila je da zbog aktuelne krize na Kosovu, Srbija može mnogo toga da izgubi.
Kosovo ima čvrste bezbednosne garancije SAD
– Treba imati u vidu brojne aktivnosti EU, NATO i SAD koje imaju za cilj potiskivanje ruskog malignog uticaja na Balkanu i rešavanje kosovskog pitanja – kaže Sonja Biserko.
Kako dodaje, francusko-nemački predlog koji podržava Evropska komisija i SAD je polazni dokument koji treba da dovede do potpisivanja sporazuma o normalizaciji između Kosova i Srbije.
– Time bi se stvorile pretpostavke za otvaranje evropske perspektive za ovaj deo Balkana. Amerika, kao i NATO, uputili su ozbiljno upozorenje Beogradu u vezi sa zahtevom da se srpska vojska vrati na Kosovo. Gabrijel Eskobar je izričito rekao da Kosovo ima čvrste bezbednosne garancije SAD – podseća sagovornica Danasa.
Ako Beograd ovako nastavi, slede sankcije
Međutim, napominje, treba imati u vidu i širi kontekst i interes Rusije da se zadrži status quo na Kosovu, odnosno zamrznuti konflikt.
– Kada je počela agresija Rusije na Ukrajinu u februaru Beograd je računao da su stvorene okolnosti za proglašenje nezavisnosti RS (o tome je doneta odluka 2019), koju bi odmah priznala Rusija. Na sreću, njihov scenario je propao i od tada Srbija nije uspela da sagleda novu realnost i shodno tome donese odluku gde pripada. Činjenica je i da je infiltracija Rusije veoma duboka ali i to da je aktuelna vlast to dopustila – ističe sagovornica Danasa.
Prema njenim rečima, rusifikacija javnog i medijskog prostora Srbije doprinela je širokoj podršci i simpatijama za Rusiju i njeno zločinačko ponašanje u Ukrajini.
– Manipulativni prostor Aleksandra Vučića je sve manji i zato njegova propaganda služi kao pokriće ali istovremeno nosi i opasnost manjeg sukoba na severu Kosova. Toga je svestan i Zapad i otuda sva upozorenja. Premijerka Ana Brnabić je dobila zadatak da se obračunava sa zapadnim predstavnicima posebno Gabrielom Eskobarom koji danas dolazi u Beograd. Ako Beograd nastavi sa ovakvim ponašanjem slede mu ne samo upozorenja nego i konkretnije sankcije kao što su vize, obustava predpristupnim fondovima, ali i lične sankcije za one koji su nosioci korupcije poput onih koje su već na snazi u Bosni i na severu Kosova – smatra Biserko.
Sva ta kuknjava koju od nas SNS traži
Dodaje potom da je dosadašnja politika zapada bila usmerena na pridobijanje predsednika za evrointegracije, ali i da će se ona sigurno menjati ukoliko ne bude pozitivnih odgovora.
– Mada Srbija načelno ostaje opredeljena za članstvo u EU njena realna politika je suprotna tom opredeljenju – zaključuje Sonja Biserko.
Meni neverovatno puno ide na živce, kaže Biljana Stojković, nametanje uloge žrtve i sva ta kuknjava koju od nas SNS traži.
– Razumem da to rade da bi širili ksenofobiju i orijentisanost na vođu, ali je već svima preko glave cviljenja koje gledamo. Ako vam je teško, ako se mučite, pa sklonite se. Nemojte nas više praviti bednicima – zaključuje Biljana Stojković.
Robert Kozma kaže da svađe i međusobna optuživanja na relaciji Beograd-Priština-međunarodna zajednica ne doprinose preko potrebnom smirivanju tenzija, nego isključivo potpiruje postojeću atmosferu straha, neizvesnosti i iščekivanja šta donosi sutra za naše građane koji žive na Kosovu.
– Nasuprot ovakvom ponašanju, odgovorno bi bilo da se smire tenzije, pokrene razgovor i krene sa rešavanjem nagomilanih svakodnevnih problema naših građana koji žive na Kosovu. To podrazumeva da naša strana na prvim sledećim razgovorima pod okriljem međunarodne zajednice, predloži statut zajednice srpskih opština, umesto da kuka kako druga strana to neće da uradi sama. Moraju nametnuti to kao temu razgovora – smatra Kozma.
Kako dodaje, „naši građani su gurnuti u procep između, sa jedne strane, Kurtijeve izrazito problematične politike kojim se ne mogu integrisati Srbi u društvo, i neodgovornog režima Aleksandra Vučića i Ane Brnabić koji sebe stavljaju u poziciju takozvanog jedinog zaštitnika, a deluju veoma ishitreno i netaktički“.
Kurti ne shvata da se silom ne mogu privoleti građani da se identifikuju sa institucijama
– Pozvali su predstavnike Srba da izađu iz kosovskih institucija, iz zakonodavne i izvršne vlasti, policije i pravosuđa, a da nisu osmislili šta su sledeći koraci i kako će takva situacija doprineti boljitku naših građana na Kosovu. Istovremeno imamo Kurtija koji ne shvata da se silom i pretnjama ne mogu privoleti građani da se identifikuju sa institucijama. To donekle podseća na ponašanje Miloševićevog režima prema Albancima na Kosovu tokom devedesetih godina prošlog veka. Sa druge strane, imamo vladajući naprednjački režim koji se utrkuje u neodgovornosti i stvaranju tenzija – kaže Kozma.
Takvo ponašenje, napominje, samo dodatno produbljuje svakodnevne probleme naših građana i omogućava Kurtijevom režimu da kriminalizuje Srbe na Severu Kosova, kada odlaze u Rašku i Novi Pazar po lekove na recept, jer naše apoteke nemaju licencu za rad na Kosovu, što je neuspeh pregovora koji vladajući režim sprovodi poslednjih deset godina.
– Na to dodajmo da nemamo uspostavljen dogovor oko fitosanitarnih standarda, pa kada nabavljaju ili kupuju naši građani našu robu široke potrošnje, opet mogu biti optuženi da su šverceri i krijumčari. I razni drugi aspekti nisu uređeni, kao što je verifikacija diploma, itd – zaključuje Robert Kozma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.