Da li su u kosovskom dijalogu SAD iskoračile ispred EU? 1Lajčak, Vučić i Palmer prilikom ranijih susreta u Briselu Foto: Screenshot Instagram @buducnostsrbijeav

U Briselu juče održan sastanak Miroslava Lajčaka sa predsednikom Srbije i pomoćnikom državnog sekretara SAD i specijalnim predstavnikom za Zapadni Balkan Metjuom Palmerom, tehnički i diplomatski se može razumeti kao pripremni sastanak pred današnje (ponedeljak) pregovore pod okriljem EU.

Pregovori se vode uz posredovanje Lajčaka kao specijalnog evropskog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, a u planu je i razgovor sa komesarom Žozepom Boreljom.

Međutim, u novonastalim postvašingtonskim okolnostima postavlja se pitanje da li je reč zapravo o svojevrsnom „peglanju“ ili čak i „ufleka“ od istorijskog potpisivanja „pisma o namerama“ za veoma šaroliku saradnju Kosova (Priština) i Srbije (Beograd).

Ovo pogotovo što su se pokazale opravdanim bojazni da Trampov Vašington bar predizborno i promotivno hoće da pretekne EU u ovom procesu.

Iz Brisela, pa i naši izvori, su nevoljnost prigušivali obrazloženjem da su dva koloseka koordinirana sa Stejt departmentom, pa iz tog ugla treba tumačiti i činjenicu da u „peglanju“ učestvuje upravo Palmer, a ne i nestašni i nepredvidljivi Trampovi misionari.

Iz tog razloga EU možda i neće glasnije negodovati zbog „preklapanja“ i preuzimanja rešenja, ali svakako neće time biti oduševljena.

Kako stvari iznutra izgledaju može se videti na važnoj, ali ne baš kapitalnoj temi iz agende – Izrael i Hezbolah kao frapantni ekskurs i da ne pominjemo. Još pre briselske runde od 27. avgusta, dok se u javnosti kao tema za razgovor još pominjao problem nestalih, iz redova posrednika imali smo tvrdnju da je ta tema okončana i da su na redu raseljeni i ekonomija.

Sada vidimo da se u vašingtonskim papirima „nestali vraćaju“, verovatno zato što humani i pijetetni aspekt rešenja ovog problema dobro zvuči za javnost, pogotovo glasačku. Koja i ne mora da zna da je ta tema u Ovalnoj sobi „duplirana“, ako nije i puko kićenje tuđim perjem.

Kad se tako nešto ima u vidu, tek koliko merilo, makar i neiskazanog nezadovoljstva Brisela mogu biti pristanci Vučića i Hotija da američke institucije pa i pravosudni mehanizmi imaju presudni značaj u deljenju hektolitara i kilovata iz Gazivoda ili budu konačni pravni arbitri u pitanjima (crkvene) imovine i sudskih presuda o njima.

Drastično postavljen problem jučerašnjeg sastanka može da glasi i da li su i koliko Tramp i Grenel ostavili Lajčaka „bez posla“ i koliko i kako nešto i šta od toga Palmer može da mu „vrati“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari