Foto: EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFIZahtev za sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN podnosi se aktuelnom predsedavajućem ovim telom. Predsedavajuća u julu je Velika Britanija. Kada primi zahtev, UK sprovodi konsultacije sa ostalim članicama SB – kaže za Danas Branka Latinović, bivša diplomatkinja, odgovarajući na pitanje o proceduri za ostvarenje najave predsednika Srbije da će tražiti hitnu sednicu o Kosovu.
On je takav korak najavio govoreći o eskalaciji sukoba na Kosovu.
Objašnjavajući moguće ishode ovog zahteva, ukoliko se Aleksandar Vučić zaista opredeli na taj korak, Branka Latinović kaže da nije uobičajna praksa da se zahtev za sazivanje sednice SB UN odbije, ali i da država koja sprovodi konsultacije može da odugovlači sa donošenjem konačne odluke.
– Kao razloge, Srbija bi mogla da navede tekuće pregovore koje vode EU, redovne sednice SB UN na kojima se razmatra izveštaj UNMIK, i tome slično… – kaže naša sagovornica.
Ipak, ona napominje da nije uobičajno u diplomatskoj praksi da se zahtev za sednicu objavljuje puno pre nego što je zahtev podnet, te pre dobijanja saglasnosti predsedavajućeg, osim u slučajevima kao što je, recimo, rat u Ukrajini.
Aktivnost koja se sprovodi u tesnoj saradnji sa ruskom stranom
– To se uglavnom objavljuje kada se dobije datum održavanja sednice ili postoje saznanja da će ta sednica biti sazvana – kaže naša sagovornica, Branka Latinović.
Kako naznačava, u svakom slučaju, podnošenje zahteva sa sazivanje hitne sednice Saveta bezbednosti UN, može se tumačiti kao snažna manifestacija nezadovoljstva Srbije tokom pregovora, kao i aktuelnih mera za deeskalaciju situacije, a koje preduzima EU.
– S obzirom da je ovaj zahtev, podržao ruski ambasador u Beogradu, za predpostaviti je da se ova aktivnost sprovodi u tesnoj saradnji sa ruskom stranom – zaključuje Branka Latinović.
Teško da će se sve stalne članice SB UN složiti da se zakaže sednica o Kosovu
Prema rečima potpredsednika Stranke slobode i pravde, Borka Stefanovića, KiM kao tema posebne sednice SB UN je moguća ukoliko se sve stalne članice SB UN slože sa tom idejom.
– Nisam siguran da je to moguće i ovom trenutku, najviše zbog suštinske blokade rada ovog tela zbog ruske agresije na Ukrajinu. Ono što uvek postoji kao mogućnost su sednice sa izveštajima šefa UNMIK-a kvartalno, što je između ostalog i dokaz sa se pitanje statusa nije izmestilo van UN i da rezolucija 1244 i dalje važi – napominje naš sagovornik.
Berlinske šnicle, hoklice u Vašingtonu…
Kasno Vučić sa Kosovom u UN stiže, komentar je Zdravka Ponoša, lidera pokreta SRCE.
– Kasno se setio Rezolucije 1244 i Saveta bezbednosti UN. Naknadna je to pamet. Ne ide to tako sa vraćanjem vremena unazad nakon raznih vašingtonskih, briselskih i ohridskih sporazuma, nakon hoklice u Vašingtonu, klauza od Bele kuće, berlinske šnicle, povlačenja institucija Republike Srbija sa severa, davanja pozivnog broja i svega što mu je traženo. Nema više šta da se da. Sada on od Kurtija traži. A Kurti ništa ne da. Sve se izokrenulo – kaže Ponoš za Danas.
I sad bi Vučić da se žali Savetu bezbednosti što je dao sve što u 1244 ne piše, a, dodaje naš sagovornik – što Kurti ne da ni ono što u briselskim papirima piše.
– Zna to i Vučić. Pokušaj otvaranja teme na Savetu bezbednosti je namenjen za unutrašnju upotrebu. Po sistemu – evo sve sam pokušao. Naravno ne treba isključiti mogućnost da Kosovo na dnevni red SB UN stigne na drugi način, pre svega opasnim narušavanjem bezbednosne situacije. Kurti daje nesebičan doprinos toj mogućnosti. Nadam se da su međunarodni akteri svesni i takve mogućnosti i svoje odgovornosti – zaključuje Zdravko Ponoš.
Izbeći narativ da smo ruski pion na Balkanu
Prema rečima Nikole Jovanovića, direktora Centra za lokalnu samoupravu, Savet bezbednosti se može sastati na zahtev bilo koje njegove članice, stalne ili nestalne.
– Znači, da bi predlog predsednika Vučića da se raspravlja o situaciji na Kosovu bio predmet Saveta bezbednosti, mora da ga podrži i predloži bar jedna njegova članica. Najrealnije bi bilo da to urade Kina ili Rusija, a u ovom sastavu jesu Brazil i UAE, sa kojima Srbija ima dobre odnose. Zbog aktuelne geopolitičke situacije, bilo bi dobro da Srbije za ovu inicijativu nađe više saveznika, jer treba izbeći narativ da smo ruski pion na Balkanu, što proturaju neki albanski lobisti – kaže Jovanović.
Podsetimo, SB ima 15 članica, od kojih su pet stalne – SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija. Među deset nestalnih članica trenutno su Albanija, Brazil, Ekvador, Gabon, Gana, Japan, Malta, Mozambik, Švajcarska i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Od njih, deset je priznalo Kosovo (SAD, Velika Britanija, Francuska, Albanija, Gabon, Japan, Malta, Švajcarska, UAE i Gana iz koje je doduše bilo izjava da su povukli priznanje), dok Kosovo ne priznaje pet država članica SB (Rusija, Kina, Brazil, Ekvador i Mozambik).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
