Da li Vučić zaista koristi EU kao bankomat, kako tvrdi evroposlanik, ili je više kasica-prasica?

Kako dodaje Beširi, među političkom elitom u Srbiji, nije stara ideja o Evropskoj uniji koja služi kao kasica-prasica.

Rojten je zatražio od Komisije da odgovori šta će preduzeti da ohrabri Srbiju da potpiše predlog EU i da li će obustaviti isplate Srbiji u okviru Ekonomskog i investicionog plana dok njen predsednik ne potpiše i ne pokaže kredibilnu posvećenost implementaciji predloga EU.

– Vučič koristi EU kao svoj bankomat a zatim se okrene i odbija da potpiše sporazm uz posredovanje EU sa Kosovom – napisao je Rojten na Tviteru gde je objavio i tekst svog pitanja Evropskoj komisiji na koje traži pisani odgovor.

Prema rečima Beširija, jasno je da se, od ubistva premijera Đinđića, a svakako od vlasti koju vodi koalicija oko predsednika Vučića, reforme u Srbiji sprovode stidljivo, pod pritiskom i s odobrovoljavanjem u vidu novčanica.

– Refome nisu ni u skladu s pokvarenim Ustavom iz 2006. koji je usvojen na pokradenom referendumu, pa se tako ni prvi član „Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima“, ne poštuje do kraja – ističe sagovornik Danasa.

Kako dodaje, holandski evroposlanik Tejs Rojten slobodan je da oceni da izvršna vlast EU, a pre svega komesar za proširenje Oliver Verhelji zatvaraju oči pred svime što se dešava unutar Srbije, a da se autokratska vlast nagrađuje milijardama evra što donacija to i povoljnih kredita.

– Na kraju će građani i privreda možda i benefitirati brzim vozom do Niša, ali je pitanje po koju cenu. Pored velike cene koja je i u interesu građana da bude plaćena, a to je rešavanje pitanja odnosa sa Prištinom, ostali delovi prvog člana ustava gotovo da ne postoje. Pod geopolitičkim plaštom rešavanja decenijskog problema između Srba i Albanaca, EU i njena izvršna vlast takođe dele odgovornost za propadanje institucija u Srbiji. Međutim, najveću odgovornost nosi politička elita koja je na vlasti od smene Miloševića do danas i njihovi birači – kaže Naim Leo Beširi.

Od prvog člana iz najvišeg pravnog akta naše zemlje, napominje, jedino fercera da je Srbija država srpskog naroda i delimično svih građana koji u njoj žive.

– Podsticanje nacionalizma, histerično zagovaranje ćirilice, prežvrljani natpisi gradova i ulica na latinici, murali ratnih zločinaca, negiranje zločina postali su svakodnevnica koju hrani nacionalistička ideja o velikoj Srbiji. Netolerancija prema nacionalnim i seksualnim manjinama, drugačijem razmišljanju i ograničavanje slobode medija, govora i okupljanja praksa je koja se osamostalila – opisuje Naim Leo Beširi.

Prema njegovim rečima, podaci iz 2019. ukazuju da se pola miliona naših sugrađana snalazi ispod linije siromaštva, četiri stotine hiljada ljudi prima minimalac, trideset hiljada ljudi svakog dana dobije obrok u narodnoj kuhinji Crvenog krsta, a svaki treći korisnik je dete.

– Pristup pravdi onemogućen je gotovo svima, a posebno Romima, ljudima sa slabijim primanjima i pripadnicima manjina tako da o vladavini prava i socijalnoj pravdi u zemlji koja nema srednju klasu teško da se može govoriti. Srbija je ekonomski gledano na trećini proseka Evropske unije, a siromašnija je i od najsiromašnije članice EU – Bugarske. Postavlja se pitanje zašto? – kaže sagovornik Danasa.

Tri faktora su ključna, dodaje, zavisno i kontrolisano od političara sudstvo i policija, izrazito visoka korupcija i politički organizovan kriminal i način upravljanja.

– Za sudstvo je jasno, u prilog nam govore sva ćutanja Zagorke Dolovac i njenih poslušnika na temu Savamale, Krušika, Jovanjice, naplatne rampe Doljevac, helikoptera, protesta ispred skupštine kao i onih u Šapcu. Govore nam slučajevi izostanka svake istrage o najavljenom ubistvu predsednika, ličnoj karti brata Andreja i fantomskoj firmi, zloupotrebama u EPS-u i smeni tužiteljki Savović i Paunović – ističe Beširi.

Prema njegovim rečima, zbog ogromne količine pranja novca Srbija je od 2018. do 2019. bila na sivoj listi Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF).

– Istovremeno, prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije Srbija godišnje izgubi 500 kilometara autoputa samo zbog korupcije. Tako će Srbija platiti verovatno najskuplji kilometar puta na fruškogorskom koridoru od Novog Sada do Rume za šta će građani Srbije platiti najmanje 700 miliona evra – smatra on.

Potom napominje da se Vlada Srbije zadužila kod kineske Export-import banke za izgradnju Fruškogorskog koridora, odnosno brzu soabraćajicu Novi Sad-Ruma više od 600 miliona dolara.

– Tom računicom će građani platiti nešto manje od 15 miliona evra po kilometru puta dugog 47,7km plus bankarske troškove i kamate – što može biti crvena lampica svakom tužiocu, ali ne i u Srbiji. Na kraju, gde je pranje novca, korupcija, tu je i organizovani kriminal. Kokain, herion, kanabis, sintetičke droge, šverc cigareta, oružja i sve što predstavlja izvor prihoda kriminalu i delom političara prolazi ili mu je izvor Srbija i okolne zemlje. Na kraju krajeva, nije mogla da se u Jovanjici proizvodi marihuana koju okopava ministar Vulin, a da se ne zna na višem nivou o čemu se tu radi – kaže naš sagovornik.

Treći razlog je upravljanje, kaže.

– U poslednjih deset godina vlasti dužoj nego što je nama upravljao Milošević, SNS i ostala kamarila zaposlila je na ključnim mestima odlučivanja na gotovo svim nivoima najčešće ljude koji ne ispunjavaju ni osnovne zakonske uslove, nevaspitane neznalice i bahate pojedince, a svima su zajedničke dve stvari, da su poslušnici i u statusu vršioca dužnosti. Tako se drže na uzici dok sistem negativne selekcije tera častan i obazovan kadar iz državnih institucija pa se ozbiljno postavlja pitanje da čak i kad bi vlast htela da sprovede reforme za članstvo u EU da li bi imao ko da reforme zaista i iznese – napominje Naim Leo Beširi.

Poslednji deo prvog člana ustava sugeriše da bi u Srbiji trebalo vladati demokratijom, ističe, a znamo da parlament služi za lajanje poslušnih vlastodržaca, manje za debatu dok su fer izbori trenutno izgubljena bitka.

– Zabranom Evroprajda koju Holandija itekako prima k srcu gej premijerka Brnabić pokazala je da je autohomofobična ili bar tužna slika i prilika koju svedočimo tako da se ni u zaštiti ljudskih i manjinskih prava ne ističemo preterano. Kaže na kraju član ustava da je Srbija privržena „evropskim principima vrednostima“. Kako su evropske zvezde vodilje ljudsko dostojanstvo, sloboda, demokratija, jednakost, vladavina prava i ljduska prava deluje mi da Srbija ima previše kamena spoticanja u držanju do ovih vrednosti – dodaje sagovrnik Danasa.

Nema dostojanstva u rasprostranjenom siromaštvu, zaključuje, niskom standardu života, malim platama, nehumanim uslovima u bolnicama i neretko lošim dijagnozama što nas često stavljaju na vrh liste po smrtnosti dok domovi za stare deluju kao kafilerije.

– Sloboda medija, govora i okupljanja sužava se svake godine, a vlast postaje sve bezobzirnija, brutalno se obračunava s neistomišljenicima dok veći deo zemlje monopolom drži u mraku od istine. Nema ni demokratije kada se sve rešava na Andrićevom vencu, a institucije glume ikebane. Vučić je demokratiju suspendovao kada je stavio pod kontrolu sve grane vlasti koristeći od rata nereformisane službe bezbednosti kao ucenjivače. Istovremeno, praznik demokratije – izbore na svim nivoima, doveo je do apsurda, a u tome mu pomaže i lažna opozicija. Umesto jednakosti imamo jednakije, one na vlasti koji mogu sve i nejednake koji su ućutkani na svakom nivou, od ustavnog suda do predsednika sindikata u nekoj školi i javnog komunalnog preduzeća gradska groblja u Kragujevcu – objašnjava Beširi.

Neprivrženost evrospkim vrednostima se vidi i kada se na svaki zahtev za poštovanje ljudskih prava gleda kao na strano telo dok decenije razvlačenja po sudovima ne daje rezultat. Holandski evroposlanik Tejs Rojten je u pravu kada pita dokle će se Srbiji tolerisati da EU koristi kao bankomat birajući šta će ispuniti na putu ka članstvu, a šta ne. Jasno je da zemlja, koja dvedeset i četiri godine ne može da osudi ubice novinara Slavka Ćuruvije i dve decenije ne želi da otkrije ko je naručio ubistvo premijera Zorana Đinđića, možda i ne zaslužuje da se nađe u klubu najrazvijenijih, najbogatiji i pre svega zemalja kojima jesu zvezda vodilja evropske vrednosti.