Da parafraziram Reganove reči Gorbačovu: Gospodine Kurti, srušite ovu bazu, pa onda da pričamo

U Zubinom Potoku danas je održana javna rasprava o eksproprijaciji zemljišta u selima ove opštine, druga u roku od sedam dana na Severu, a nakon one od prošle nedelje u Leposaviću.

Preko 138 ha zemlje eksproprisano je na Severu u poslednjih nekoliko meseci uz veliko nezadovoljstvo meštana, koji se žale da nisu obavešteni, ukazujući na to da je izostala javna rasprava, te da se na ovoj zemlji grade baze specijalne policije i vrši „militarizacija i okupacija“ Severa, kako bi se „rasparčao“.

Da se rasprava ipak održi, uticala je reakcija Evropske unije u kojoj je pozvala Prištinu da poštuje sve zakonske procedure, naročito kada je u pitanju vlasnička imovina.

Naspram srpske strane, osnosno meštana, advokata, pravnih zastupnika, predstavnika lokalne samouprave, političkih i civilnih aktivista, kao i u Leposaviću, i danas su bili direktor Odeljenja za eksproprijaciju, Afrim Murati, Samir Brući takođe iz ovog sektora, kao i Dorontina Demaj – ekspert za geodeziju.

„Znate kako gospodine Murati, vi ste meni za ovo kratko vreme postali veoma dragi, ali mi je istina draža“, kazao je na početku svog obraćanja Dragutin Nenezić.

On u Zubinom Potoku sada zastupa Svetomira Aksentijevića iz katastarske opštine Brnjak.

Uz podsećanje na to da su Kolašinci i te kako dobro upoznati sa značenjem reči ‘eksproprijacija’, s obzirom na izgradnju Gazivoda, kazao je da su hiljade njegovih stanovnika teška srca prihvatili odluku tadašnje socijalističke države 70-ih godina prošlog veka ostavljajući svoja imanja, ali da su odluku ipak prihvatili, jer je tada prepoznat javni interes.

„Ta brana i jezero postoje i danas i ljudima i danas služe. Međutim, ovo što se dešava danas je potpuno suprotno od toga“, kazao je Nenezić. Prvo, moramo da konstatujemo i to da je ova rasprava potpuno bespredmetna“, dodao je.

Vi ste nešto već uradili i sada naknadno, kako su kolege već i rekle, sprovodite raspravu kako bi se stvorio neki privid zakonitosti. Sve što je izgrađeno bez postupka eksproprijacije sprovedenog u skladu sa zakonom predstavlja bespravnu gradnju i to nikakva javna rasprava ne može naknadno da legalizuje.

Nenezić je danas izlistao dve odluke evropskog suda za ljudska prava ukazujući na sličnosti sa načinom na koji se sprovodi eksproprijacija na Severu.

„Skrenuo bih pažnju na dve odluke, jedna je odluka Sarika Idila protiv Turske koja se tiče upravo bespravne gradnje od strane bezbednosnih organa. Druga odluka je Papamihalopulos protiv Grčke, još zanimljivija. Isto se radi o bespravnoj izgradnji bezbednosnih organa koja je otpočela u vreme vojne diktature u Grčkoj“, poručio je.

Posebno grčki slučaj je spomenuo zbog, kako je objasnio, jakih sličnosti koje vidi u vezi sa pitanjem eksproprijacije na Severu – „ne samo u bezakonju koje se sprovodi, nego i u karakteru režima koji ga sprovodi“.

„Da pričamo otvoreno, ovo što se dešava ovde danas i što se dešava nekoliko meseci unazad na teritorji opštine Zubin Potok – to je primer jednonacionalne policijske diktature za koju ne postoji zakon, za koju postoji samo nacionalni interes i zakon se primenjuje isključivo u funkciji tog javnog interesa i to kao jedan privid ili fasada, a ono što je iza te fasade, vi ne želite da nam otkrijete“

Nenezić je ukazao upravo na ono što se desilo tokom prethodne rasprave u Leposaviću, ograđujući se ipak da je možda i bila „(ne)namerna greška“ u prevodu kada se u jednom trenutku, umesto „javnog“, govorilo o „nacionalnom interesu“:

„Ja mislim da je to jako dobar termin. Ovde postoji nacionalni interes, ali to nije interes nacije čiji predstavnici sede danas ovde. To je interes jedne druge nacije“.

„Opet se vraćam na vladavinu prava. Ukoliko vas zanima vladavina prava, ovi objekti treba da se sruše. Ljudi na čijoj zemlji su sagrađeni treba da se obeštete, ne za eksproprijaciju, nego za uzurpaciju njihove zemlje tokom tog perioda, ili okupaciju, kako god hoćete i ovaj postupak treba da se obustavi“.

Nenezić je predstavnicima vlasti u Prištini izneo i opasku da mu je sa jedne strane dobro poznato da se upravo Kosovo i kosovske vlasti veoma ugledaju na Sjedinjene Američke Države, ali da sa druge strane, „ovako nešto u Sjedinjenim Američkim Državamo ne bi moglo da se desi“.

„A ako već pričamo o SAD voleo bih da parafraziram predsednika Ronalda Regana koji je pokušao jedan veliki sukob da okonča tako što je rekao – gospodine Gorbačov, srušite ovaj zid! Ukoliko želite da neki sukob okončate, nećete ga okončati tako što ćete da gradite baze, nećete ga okončati tako što ćete zamajavati ljude. Okončaćete ga tako što ćete im reći za početak o čemu se radi, a onda sve to obustaviti. Dakle, da parafraziram predsednika Regana ako mogu da se obratim u tom svojstvu predsedniku vlade u Prištini: Gospodine Kurti, srušite ovu bazu, pa onda da pričamo“, zaključio je pravni ekspert.