Parastosima, svečanim akademijama i izložbama u Srbiji će se 17. marta obeležiti 10. godišnjica martovskog pogroma nad kosovskim Srbima, koji se smatra najvećim etnički motivisanim nasiljem na KiM od uvođenja protektorata UN 1999. u južnoj srpskoj pokrajini. Prema informacijama Danasa, državne vlasti i SPC zajedno će obeležiti 17. mart u Gračanici i Beogradu gde će se posle pomena održati svečane akademije.
Parastos žrtvama u Gračanici trebalo bi da služi episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić), a na svečanoj akademiji očekuje se i šef vladine Kancelarije za KiM i ministar bez porfelja Aleksandar Vulin. Patrijarh srpski Irinej parastos žrtvama pogroma trebalo bi da služi u Beogradu, a juče se u Patrijaršiji još nije znalo tačno gde. Poglavar SPC trebalo bi da zajedno sa državnim zvaničnicima prisustvuje svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu.
Vladina Kancelarija za KiM u ponedeljak će u bivšem Evrosalonu u Ulici Kralja Milana 1 organizovati izložbu pod nazivom „Ukradeno detinjstvo“, na kojoj će biti izloženi radovi dece sa KiM. U ponedeljak uveče u Svetosavskom domu na Vračaru biće otvorena 10. tradicionalna izložba fresaka i ikona „Da se ne zaboravi“ Visoke škole – akademije SPC za umetnost i konzervaciju.
Pomeni će se u ponedeljak služiti i u svim katakombalnim crkvama Eparhije raško-prizrenske u egzilu. Društvo srpsko-sloveske solidarnosti 10. godišnjicu martovskog pogroma obeležiće u ponedeljak kod Spomenika Istina svim žrtvama NATO bombardovanja kod glavnog mosta na Ibru u severnom delu Kosovske Mitrovice.
U nasilju koje je trajalo od 17. do 19. marta 2004. stradalo je 19, a povređeno je 954 Srba i Albanaca. Među povređenima bilo je pripadnika međunarodnih misija, a 4.012 Srba proterano je u druge delove KiM i u centralnu Srbiju. Potpuno je uništeno sedam srpskih sela, zapaljeno je i uništeno 800 srpskih kuća i 35 pravoslavnih crkava i manastira, uključujući i srednjevekovne zadužbine Nemanjića. U protestima koji su zbog nasilja na KiM izbili u ostatku Srbije, zapaljene su beogradska Bajrakli i niška Islam-agina džamija, a u sukobima policije i demonstranata bilo je više desetina povređenih.
Posledice 17. marta bile su dalekosežne. U političkom smislu tadašnja međunarodna strategija rešavanja kosovskog pitanja „standardi pre statusa“ zamenjena je politikom „standardi i status“ koja je preko „statusa pre standarda“ 17. februara 2008. dovela do jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti, iako je taj deo Srbije faktički pod protektoratom UN i danas.
Stradanje SPC nije se završilo sa martovskim pogromom. Ubrzo je došlo do unutarcrkvenog neslaganja oko obnove srpskih bogomolja porušenih u martu 2004, koje se pokazalo kao „mina sa odloženim dejstvom“, jer je 2010. dovelo do potresa u Eparhiji raško-prizrenskoj, egzistencijalno najugroženijem delu SPC i dubokog rascepa u Crkvi.
Na dan 17. marta
U sukobima Srba i Unmik policije do kojih je 17. marta 2008, mesec dana posle jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti, došlo kada je Misija UN na Kosovu na silu pokušala da uđe u sud u severnom delu Kosovske Mitrovice, poginuo je jedan ukrajinski policajac. Kfor je 17. marta 2010. zvanično počeo prenos ovlašćenja za bezbednost srpskih crkvenih i kulturnih spomenika na KPS, koja je tada preuzela Gazimestan. Kfor sada čuva samo još manastir Visoke Dečane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.