Da smo se odrekli Rezolucije 1244 Srbija bi dobila status kandidata

Tadić je u Dečanima rekao da je moguće da se za Kosovo pronađe „rešenje koje uzima u obzir ne samo naše interese, već i albanske nacionalne interese“.

Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova, niti će. To se bazira na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i na Ustavu Srbije, ali prihvatamo stav velikih sila da je nemoguća podela Kosova, izjavio je Tadić.

On je rekao da Beograd neće prihvatiti ukidanje srpskih institucija na severu Kosova.

Kada bismo prihvatili takav zahtev, to bi dugoročno značilo iseljavanje srpskog stanovništva sa Kosova i da nije obezbeđeno školstvo, zdravstvo, socijalna zaštita, kao i

druge društvene delatnosti, izjavio je Tadić.

On je ocenio da najavljeni srpski referendum na severu Kosova predstavlja „narodni refleks, prirodnu potrebu građana da još jednom kažu da ne prihvataju takozvane

kosovske instititucije“, ali i da „to može dovesti u pitanje državne interese“.

Naš manevarski prostor na Kosovu je veoma sužen. U tim okolnostima sve institucije i svaka opština ne samo na severu Kosova, već u celoj Srbiji, moraju da usaglašavaju

svoju politiku sa onom koju vode centralne državne institucije prema svetu. Ovaj problem se može rešiti na tom nivou, da ne mogu opštine da rešavaju problem Kosova, rekao

je Tadić.

Na pitanje zašto Srbija nije dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, Tadić je odgovorio: „Da sam pristao da se Srbija odrekne Rezolucije 1244 u regionalnom predstavljanju institucija takozvane nezavisne države Kosovo, Srbija bi sigurno dobila status kandidata“.

Niko nema pravo da pristane na odricanje od Rezolucije 1244, jer taj akt je pravni osnov iz koga možemo pronaći rešenje za Kosovo. Poruka Srbima, Albancima i međunarodnoj

zajednici je da niko ne može da dobije sve i da je rešenje u kompromisu i mora biti zasnovano na dugoročnom miru, izjavio je Tadić.

Inače, Boris Tadić se nalazi u poseti Kosovu i Metohiji.

Došao sam na Kosovo i Metohiju da uputim poruku mira, rekao predsednik Srbije Tadić, sinoć po dolasku u manastir Visoki Dečani.<BR>

Predsednik Srbije Boris Tadić stigao je u manastir Visoki Dečani, gde su ga dočekali vladika raško-prizrenski Teodosije i iguman manastira arhimandrit Sava Janjić. Predsednik Boris Tadić će sa bratstvom manastira i vernicima provesti Badnje veče i Božić, prenosi RTS.

Prilikom prolaska kroz Dečane pristalice Pokreta „Vetevendosje“ zasule su kamenicama kolonu vozila u kojoj je Tadić došao u Visoke Dečane. Jedna kamenica pogodila je vozilo u kom se nalazio predsednik Srbije.

Tadić je rekao da je došao na Kosovo i Metohiju s namerom da uputi „poruku mira i Srbima i Albancima“.

„Želim da poručim da naš narod, gde god da se nalazi, uživa u miru, i to je ono što nam je trebalo u svim ovim vremenima“, rekao je Tadić.

„Došao sam da pokažem, i u Pećkoj patrijaršiji, i u Dečanima, i u Prizrenu i u Zočištu, da mislimo na sve na

Kosovu i Metohiji u vrlo teškim i kompleksnim okolnostima i zato nam nijedan napor nije težak da budemo ovde sa našim ljudima i našim narodom“, rekao je Tadić.

„Upućujem poruku mira i ljudima drugih vera želeći im da se povežemo, ne odustajući od našeg identiteta, vrednosti, naše crkve i verovanja, upravo verujući u mir. To je moja ključna

poruka u osvit Božića pored svetog kralja Stefana Dečanskog i Visokih Dečana“, poručio je Tadić.

Po dolasku u manastir Dečani, predsednik se poklonio moštima svetog Stefana Dečanskog, srednjovekovnog srpskog monarha, pod čijim je ktitorstvom manastir građen između

1327. i 1335. godine.

Predsednik Srbije je i prošle godine proveo božićne praznike u Dečanima. Manastir Visoki Dečani nalazi se u Metohiji, i danas je najveći i najbolje očuvani srednjovekovni manastir u Srbiji, slavan, između ostalog, i

po svojim freskama iz 14. veka.

U manastiru su, pored moštiju Stefana Dečanskog, pohranjene mošti još nekoliko svetaca, između ostalog i ruka svetog velikomučenika Nikite i vilica svetog Grigorija Niskog.

Naselja koja danas okružuju manastir naseljena su danas gotovo isključivo albanskim življem, a manastir, njegovo bratstvo i ekonomiju obezbeđuju pripadnici italijanskog kontingenta Kfor.