Dačić: BG izbori za budućnost Srbije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dacic koji nije adekvatno obrazovan i sposoban ne moze da tvrdi da je uspesno vodio ministarstvo inostranih poslova jer je svojim neodmerenim izjavama vise stetio nego koristio spoljnjoj politici Srbije.Covek je uglavnom vodio brigu o svom rejtingu, funkcijama za sebe i svoje verne poslusnike a nije ga bilo briga za rejting SPS-a koji je drasticno opao zahvaljujuci bas njemu.U svim zemljama kojima je stalo do spoljnje politike bira se za ministra spoljnjih poslova sposobna adekvatno obrazovana i temeljito pripremana osoba a ne kao u Srbiji gde je ministarstvo dobio Dacic po svojoj zelji posto nije dobio funkciju Premijera a covek cak ne govori Engleski jezik veoma vazan u spoljnjoj politici.Cudi, da ako je vec dobio ministarstvo inostranih poslova za SPS, ga nije ustupio nekom obrazovanijem i sposobnijem iz njegove stranke koji bar govori tecno Engleski jezik i koji bi daleko uspesnije vodio to ministarstvo.Nisam siguran da ce samostalno pojavljivanje SPS -a na izborima u nasem glavnom gradu biti uspesno.

2. za buducnost njihovih fotelja

3. Ovaj baš hoće da bude Suslov. Nije još provalio da je SSSR puk““o još onomad kad su oni, naravno udruženi još tada, uzjahali Srbiju. E, pa neće moći, prvo ćete s vlasti odleteli baš iz Beograda. Čuste li čoveka, ljudi, oni izgradili Beograd?. Pa oni s radikalima uništiše sve čega se dotakoše, uključujući barem 250 hiljada proizvodnih radnih mesta samo u tom Beogradu. Da, to je bilo samo do 2000. godine.

4. Slavni predsednik stranke (partije) je u dosadašnjem bavljenju politikom ima mnoštvo "bisera" – o ispadima, blamiranjima, kontroverzama, nanetoj šteti sebi, partiji i državi, nekom drugom prilikom. Ne razumem, naime, ovu njegovu najnoviju izjavu gde pominje D. M. Palmu i njegov, navodni, uslov za ulazak (opstanak) u koaliciji vezano za tzv "gej semafor". Ako je bio ozbiljan onda je to dosta zabrinjavajuća činjenica, a ako se, ustvari, sprda s nekim, postavlja se pitanje na koga se to odnosi? Možda se može samo naslutiti. Ne znam kako će ga razumeti njegovo članstvo glede predstojećih izbora i njihove uljuljkanosti? Ali,……dobro, njegov (njihov) problem. Nadam se da će, konačno, narod reći svoje.

5. Koliko da porućim Dačiću da ima ljudi koji nisu mentalna jada, te zanju kakvi ste vi koji sada jašete Srbe u Beogradu i Srbiji za svoje ćefove i veselo pevanje čak i Turskom predseniku, poznatom diktatoru.
   Neka od stranaka koja sebe smatra ozbiljnom političkom, domaćinskom, a ne samo da želi da se dokopa vlasti radi svojih potreba, nađe snimatelja da snimi divlje naselje Mirijevo, podignuto u nekada lepim baštama i rodnim oranicama. Evo neka počne da snima od prvog autobuskog stajališta kada se dođe putem sada nosi ime čuvenog akademika Dragoslava Srejovića, proćiće pored nekada Omladinskog, a sada Pustog nogometnog stadijona, koji je otkrivao tu blizu praistoriska naselja, a za to vreme pristojno uređena. Stajilšte na nepostojećem trotoaru imenovano po obližnjem seoskom sokaku koji nosi ime etnografa Sime Trojanovića. Tim sokakom nekada su prolazili seljani, a prema potrebi samo jedna zaprežna kola, jer nisu mogla da se mimoiđu sa drugom zapregom, sada tim nekada asvaltiranim a sada rupatim sokakom prolaze automobili no i kamioni svakog momenta, zašto vlasnici preostalih seoskih kuća po dužini sokaka od oko 150. m. nazivaju sarkastično “Ibarska magistrala”. Putnici koji prolaze tim sokakom, a ima ih mnogo, jer na kraju sokaka počinju novoizgrađene stambene zgrade, koja nemaju parkig prostor, moraju da se sakriju u živu ogradu dok prođe auto. Vlasnici novih zgrada, i ovaj od koga sam kupio stan želeo je da bude pošten, ali mu se nije isplatilo, pa je umesto garaža u prizemlju sa jedne strane ukopane u zemlju, što je arhitekta predvideo, opremio je prostorije za stanovanje. Dok to malo prostora od tri-četri metara ispred zgrade stanari ili ko stigne parkiraju svoje automobile tik do prozora vlasnika stanova koji su uspeli da prikupe para da kupe u prizemlje. Red zgrada od jedne u kojoj stanujem, je na rastojanju zgrada naselje Karaburma, koje su podignute kada smo imali državu koju nisu vodili lopova i lažovi, a udaljene na četrdesetak metara, odvojen nećijom njivom. Kada sam kupovao stan ubeđivali su me da neće ništa da se zida u toj njivi. Sada čujem da je vlasnik prodao njivu nekome koji zna da nemamo valjanu niti džavnu niti gradsku vlast, ili još verovatnije poznanik je sa onima koji vladaju Beogradom ili je član vladajuće stranke. I tako imamo kobajagi grad za koga je rekao istinu, iako čuveni arhitekta i po zlu, i u ovom gradu, Švajcarac. Le Korbizje, da je Beograd najružniji grad na najlepšem mestu. A sada možemo reći i najneruređeniji i najprljaviji u Evropi. Iz svoje zastaklene lođe na kojoj i sada cveta cveće, zašto noću palim svetlo da gleda Srbadija, mogu da gledam ružno naselje Mirijevo, a na svega trista metara vidim zgrade čije terase su na rastojanju od samo jednog metra, a što će uskro biti moja terasa kada bude podignuta zgrada u nekada lepom kukruzištu. Sa severne strane je bagremar na čijim granama lepršaju kese koje je vetar podigao kada su se kese sa đubretom otvorile, jer stanari iz naselja Karaburma prolazeći tu rano idući na posao, pa pre nego uđu u Simino sokače gde na samom stajištu ima tri otvrena kontejnera, bace kese sa smećem u bagremar. Na oko hiljadu metara pogledom iz moje sobe pratim brzu gradnju montažnih četvorokatnica u obliku vojnih kasarni ili stabenih zgrada u SSSR za vreme Stalijana. Dve su već useljenje a na rastojanju jedna od druge oko pet metara, dok treća je kao da je spojena sa drugom. Sa leve strane ulice odeći prema raskrsnici, čuj ovo, “Vitezi Karađorđeve zvezde”- srpski valstodršce najradije slave poginule koje su oni podmetnuli da ginu – polazeći sa pomenutog stajlište u prometnoj ulici, bez uređenog trotoara, revolucionarke Darinke Radaković, su većina nove kuće podignute bez dozvole u vreme ratničkog ludovanja Srba devedesetih. Itd. i tome slično, ili još gore od napisanog.

6. Koliko da porućim Dačiću da ima ljudi koji nisu mentalna jada, te zanju kakvi ste vi koji sada jašete Srbe u Beogradu i Srbiji za svoje ćefove i veselo pevanje čak i Turskom predseniku, poznatom diktatoru. Bio si neobično radostan jer te potseća na tvog političkog oca Slobodana Miloševića.
   Neka od stranaka koja sebe smatra ozbiljnom političkom, domaćinskom, a ne samo da želi da se dokopa vlasti radi svojih potreba, nađe snimatelja da snimi divlje naselje Mirijevo, podignuto u nekada lepim baštama i rodnim oranicama. Evo neka počne da snima od prvog autobuskog stajališta kada se dođe putem sada nosi ime čuvenog akademika Dragoslava Srejovića, proćiće pored nekada Omladinskog, a sada Pustog nogometnog stadijona, koji je otkrivao tu blizu praistoriska naselja, a za to vreme pristojno uređena. Stajilšte na nepostojećem trotoaru imenovano po obližnjem seoskom sokaku koji nosi ime etnografa Sime Trojanovića. Tim sokakom nekada su prolazili seljani, a prema potrebi samo jedna zaprežna kola, jer nisu mogla da se mimoiđu sa drugom zapregom, sada tim nekada asvaltiranim a sada rupatim sokakom prolaze automobili no i kamioni svakog momenta, zašto vlasnici preostalih seoskih kuća po dužini sokaka od oko 150. m. nazivaju sarkastično “Ibarska magistrala”. Putnici koji prolaze tim sokakom, a ima ih mnogo, jer na kraju sokaka počinju novoizgrađene stambene zgrade, koja nemaju parkig prostor, moraju da se sakriju u živu ogradu dok prođe auto. Vlasnici novih zgrada, i ovaj od koga sam kupio stan želeo je da bude pošten, ali mu se nije isplatilo, pa je umesto garaža u prizemlju sa jedne strane ukopane u zemlju, što je arhitekta predvideo, opremio je prostorije za stanovanje. Dok to malo prostora od tri-četri metara ispred zgrade stanari ili ko stigne parkiraju svoje automobile tik do prozora vlasnika stanova koji su uspeli da prikupe para da kupe u prizemlje. Red zgrada od jedne u kojoj stanujem, je na rastojanju zgrada naselje Karaburma, koje su podignute kada smo imali državu koju nisu vodili lopova i lažovi, a udaljene na četrdesetak metara, odvojen nećijom njivom. Kada sam kupovao stan ubeđivali su me da neće ništa da se zida u toj njivi. Sada čujem da je vlasnik prodao njivu nekome koji zna da nemamo valjanu niti džavnu niti gradsku vlast, ili još verovatnije poznanik je sa onima koji vladaju Beogradom ili je član vladajuće stranke. I tako imamo kobajagi grad za koga je rekao istinu, iako čuveni arhitekta i po zlu, i u ovom gradu, Švajcarac. Le Korbizje, da je Beograd najružniji grad na najlepšem mestu. A sada možemo reći i najneruređeniji i najprljaviji u Evropi. Iz svoje zastaklene lođe na kojoj i sada cveta cveće, zašto noću palim svetlo da gleda Srbadija, mogu da gledam ružno naselje Mirijevo, a na svega trista metara vidim zgrade čije terase su na rastojanju od samo jednog metra, a što će uskro biti moja terasa kada bude podignuta zgrada u nekada lepom kukruzištu. Sa severne strane je bagremar na čijim granama lepršaju kese koje je vetar podigao kada su se kese sa đubretom otvorile, jer stanari iz naselja Karaburma prolazeći tu rano idući na posao, pa pre nego uđu u Simino sokače gde na samom stajištu ima tri otvrena kontejnera, bace kese sa smećem u bagremar. Na oko hiljadu metara pogledom iz moje sobe pratim brzu gradnju montažnih četvorokatnica u obliku vojnih kasarni ili stabenih zgrada u SSSR za vreme Stalijana. Dve su već useljenje a na rastojanju jedna od druge oko pet metara, dok treća je kao da je spojena sa drugom. Sa leve strane ulice odeći prema raskrsnici, čuj ovo, “Vitezi Karađorđeve zvezde”- srpski valstodršce najradije slave poginule koje su oni podmetnuli da ginu – polazeći sa pomenutog stajlište u prometnoj ulici, bez uređenog trotoara, revolucionarke Darinke Radaković, su većina nove kuće podignute bez dozvole u vreme ratničkog ludovanja Srba devedesetih. Itd. i tome slično, ili još gore od napisanog.

7. E moj Dačiću,vi ste nam i devedesetih obećavali bolju budućnost pa smo dobili,hiperinflaciju,piramidalne banke,ratove,jad,bedu i čemer.Stvarno ne mogu da shvatim ljude,one malo starije koji su sve ovo sa vama preživeli i opet glasaju za vaše zlikovačke koalicije.Što bi rekao Bora čorba:Srbin je lud,Srbin je proklet,jednom ga ubiješ on hoće opet.

8. Vi ste najgora nacionalistička i kriminalna frakcija koja je nastala od otpadnika komunističke partije. Sa njom nemate nikakve veze i treba vam Zakonom zabraniti da se pozivate na časne ljude koji su gradili Beograd i pri tom se nisu obogatili već dobili žuljeve. Poštoa je drug Dačić studirao čitavih devet godina, diplomirao 1994. godine kada je Štambuk bio dekan a Dačić mu šef u partiji. Zbog toga nije naučio ni reč engleski već da peva. Pevao je lepo i u maloj sali Sava centra kada je došao da čestita Koštunici na izboru, samo tada nije pevao već zapevao da ga neuhapse. Tada nije imao kofer i nije morao da beži prvim jutarnjim avionom za Tivat da se u polasedam ujutru krije iza novina sa tamnim naočarima i da ga Darko čeka na aerodromu i čuva dok se bura nestiša. Ne pozivajte se na Branka Pešića koji je najbolji gradonačelnik od 1945. godine i koji bi se prevrtao u grobu kada bi čuo da se pozivate njega.