Dačić: I Obama je pozivao na nepriznavanje Palestine

Odgovori da nam još uvek trebaju sednice Saveta bezbednosti i da li nam još treba Unmik mogući su nakon što dođemo do trajnog rešenja koje će uvažiti interesne i srpske i albanske strane. Do tada nam ostaje Rezolucija 1244 koju je donelo ovo uvaženo telo, rekao je Dačić. On je svoj govor završio osvrtom na žrtve Srbije u Prvom svetskom ratu, navodeći da je u tom svetskom sukobu gotovo svaki deseti poginuli bio Srbin. Podsetio je da je zbog toga podignuta srpska zastava na Beloj kući i da je to učinjeno još samo jednom, nekoliko godina kasnije, sa francuskom zastavom.

Dačić je istakao da se ništa suštinski pozitivno nije dogodilo od poslednje sednice – da ZSO nije formirana već 2.000 dana, nisu stvoreni uslovi za povratak više od 200.000 interno raseljenih lica, nije počeo sa radom specijalni sud, kao i da nije pronađen počinilac ubistva Olivera Ivanovića, a da je bilo novih incidenata, preneo je RTS.

Vljora Čitaku, ambasadorka Kosova, nakon toga je svoj govor počela navodima da je milion kosovskih Albanaca bilo žrtva etničkog čišćenja koje su sprovele srpske snage. Ona je oštro kritikovala to što su priznanje kosovske nezavisnosti povukle pojedine karipske zemlje.

Kosovo nije svojom nezavisnošću prekršilo nijedan međunarodni zakon, navela je Čitaku, dodajući da je to nezavisna zemlja i da će takvo i ostati zauvek. Istakla je i da se Priština ne može boriti protiv međunarodnog kriminala ako nije članica Interpola.

Između ostalog, ona je ukazala i da Srbija kontroliše avio-saobraćaj, i navela da je bilo problema u vezi s tim. Pomenula je da je došlo do smrti jedne bebe u vazduhu zbog odbijanja srpske avio kontrole da odobri prizemljenje, ne navodeći podatke o letu i identitetu deteta.

SB UN je na sednici razmatrao izveštaj generalnog sekretara Antonija Gutereša. Poslednja sednica Saveta bezbednosti o Kosovu održana je 18. maja, kada se šest zapadnih članica tog tela založilo za promenu formata posvećenih Kosovu, čemu su se još jednom žestoko usprotivili Rusija, Kina i Srbija. SAD su, takođe, navele i da je budžet Unmika od 38 miliona dolara preteran. Ova sednica, je održana na inicijativu Kine, a prva tačka dnevnog reda, bila je situacija u Somaliji.

Antonio Gutereš upozorio je u izveštaju da je, uprkos miru koji je u protekla tri meseca vladao na Kosovu, zabeleženo nekoliko incidenata koji su proizvod međunacionalnih tenzija.

Šef Unmika Zahir Tamin rekao je da su se u proteklom periodu Beograd i Priština zalagali za sveobuhvatni dogovor, uključujući razmenu teritorija.

Zanimljivo je da je ova sednica SB UN direktno prenošena na Drugom programu Radio-televizije Srbije, ali samo do kraja Dačićevog govora, potom je nastavljeno sa redovnim programom.

Zahvalnost

Želim da se zahvalim Kini, koja je prema ustaljenoj dinamici uvrstila ovaj sastanak na dnevni red, i članicama Saveta bezbednosti koje podržavaju kontinuirano razmatranje ovog pitanja. U avgustu nismo imali redovnu sednicu posvećenu Unmik i ne mogu da ne izrazim nezadovoljstvo zbog odluke Velike Britanije da kao predsedavajuća ne uvrsti u program rada Saveta bezbednosti ovu tačku uz objašnjenje da je situacija mirna i da se na terenu ništa ne dešava, naveo je Dačić.

Neosnovan argument

Argument koji Priština često koristi je da ne može da sarađuje sa Interpolom zbog toga što nije njegov član. Koliko je ova tvrdnja potpuno neosnovana govori upravo podatak iz Izveštaja generalnog sekretara gde se kao redovna aktivnost navodi da je Unmik nastavio da obezbeđuje komunikaciju između PIS u Prištini i Interpola, rekao je Ivica Dačić.