Dačić ili iznenađenje – neko ko nije u Vladi

Oni procenjuju da i dalje najviše šanse da se nađe na tom mestu ima lider socijalista Ivica Dačić, ali u statusu vršioca dužnosti. To bi značilo da Dačić kao prvi potpredsednik Vlade obavlja poslove premijera, moguće i šest meseci, a svakako dok ne prođu parlamentarni izbori u Nemačkoj u septembru.

U političkim krugovima u Beogradu, posebno stranim, predstojeći događaji prate se sa velikom pažnjom. Smatra se da će Vučićeva odluka o budućem premijeru predstavljati jasan znak da li će on zauzeti jači proevropski i proatlantski kurs, budući da mu prepreka za to više nije Tomislav Nikolić. Ukoliko se odluči da mesto premijera poveri ličnostima kao što su Ana Brnabić ili Zorana Mihajlović, on će time poslati jasnu poruku da će se pregovori sa Albancima pod pokroviteljstvom nastaviti. I to ne samo kada je reč o briselskom dijalogu sa Prištinom, već i infrastrukturnim projektima – gradnje pruga i puteva prema Albaniji, koji je inicirao Berlin u okviru zapadnobalkanskih samita.

Očekuje se i da će u tom slučaju Vučić nastaviti da „drži pod kontrolom“ Milorada Dodika i da neće biti prepreka evrointegraciji celovite Bosne i Hercegovine. Recimo, kao što je prilikom posete nemačkog ministra poljoprivrede u julu prošle godine, ubedio Dodika da ukloni prepreke vezane za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU.

Izbor premijera smatra se, prema našim izvorima, mnogo važnijim znakom nego što su to recimo sve češći susreti Vučića sa Andrijom Mandićem, liderom prosrpske opozicije u Crnoj Gori. Očekuje se da će Vučić, kao predsednik Srbije, imati takve redovne aktivnosti, kao što ih je svojevremeno imao i Boris Tadić.

Stoga, ukoliko Dačić ne bude u v. d. stanju, već izabran u punom kapacitetu, to će se u zapadnim krugovima smatrati znakom da Vučić ruska vrata i dalje drži otvorenim. I to uprkos tome što Vučićeva Vlada dosad, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, nije potpisalo sporazum o diplomatskom statusu posade Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu.

Vučić će danas, po povratku iz Kine, imati sastanak sa nemačkim ambasadorom Akselom Ditmanom, a Dačić će se susresti sa Čepurinom. Očekuje se da nešto od ovoga bude pomenuto i u tim diplomatskim susretima. Pojedini izvori Danasa očekuju da će Vučić sve iznenaditi imenom novog premijera i tvrde da će to biti osoba koja sada nije u Vladi Srbije. Međutim, oni ne otkrivaju da li bi to mogao da bude Nikola Selaković, bivši ministar pravde. I Selakovićev, ali i izbor Nebojše Stefanovića, sadašnjeg ministra policije, na mesto premijera, predstavljao bi neku vrstu srednjeg rešenja, ali bi opet sumnje u Vučićev mogući zaokret i dalje u zapadnim krugovima bile velike.

Oni takođe ne isključuju mogućnost, koja domaćim posmatračima scene ne deluje mnogo verovatno, da će se Vučić odlučiti za vanredne parlamentarne izbore. Smatraju tu opciju realnom i zbog utiska da Vučić u stvari nema dovoljno poverenja u svoje najbliže saradnike i da navodno do njega stalno dopiru uznemirujuće glasine o mogućem političkom udruživanju protiv njega u najužem krugu. Zato bi novi izbori, ma koliko iscrpljujući, a i rizični bili zbog mogućeg ponovnog oživljavanja uličnih protesta, predstavljali način da se Vučićeva SNS iznutra dodatno disciplinuje. U tom slučaju bi u trci za premijera moralo da bude uloženo mnogo više truda na terenu za pridobijanje birača i osvajanje rejtinga. Čak nije isključena ni mogućnost da bi Vučić, tada u kontekstu kao jedini stabilni politički faktor, mirna srca mogao da poveri mandat koalicionoj vladi iako bi se u njoj našao i neko od dosadašnjih njegovih ljutih oponenata poput Saše Radulovića. Na ovaj način, Vučić bi kupio vreme a i prostor na međunarodnom planu, gde možda procenjuje da je previše izložen zahtevima kojima ne može da izađe u susret. Takođe, budući da je politička prošlost na Balkanu još živa, na njegove političke procene mogla bi jako da utiče dalja politička sudbina Mila Đukanovića. Ukoliko Đukanović mirno ode u neku vrstu političke penzije, nakon pristupanja Crne Gore NATO, to bi moglo da deluje ohrabrujuće za jače proevropske i proatlantske zaokrete.

Sve to biće predmet pažljivog političkog interesovanja, uključujući i Vučićevu zakletvu u Skupštini 31. maja, kao i svečanost koja se planira oko 20. juna. Kada je reč o 31. maju, nema nagoveštaja da će Vučić organizovati pristalice iz SNS da dođu ispred zgrade parlamenta, kao što je to bio slučaj 2014. kada je postao premijer. Za svečani prijem u junu očekuju se brojne zvanice i međunarodni zvaničnici, međutim, u diplomatskim krugovima pozivnice za taj događaj još nisu stigle.