Dačić je Zapadu prihvatljiv na čelu Skupštine, ne i Vlade: Diplomatski izvori za Danas u iščekivanju budućeg sastava izvršne vlasti

Kako naš sagovornik dodaje, Beograd jeste dobar prediktor, ali, napominje on, ako uzmemo u obzir Vučićevu spremnost da ide na nove beogradske izbore uskoro, to nam govori da još uvek nije cementaran dogovor SNS i SPS.

Upitan kakvu poruku bi Aleksandar Vučić poslao Evropskoj uniji uključivanjem Ivice Dačića u buduću vlast, s obzirom na njegov takozvani proruski kapacitet, kao i snažne pritiske da Srbija uvede sankcije Rusiji ali i prizna nezavisnost Kosova, sagovornik Danasa kaže: „Imajući u vidu sve, Vučić svoje poruke povodom ključnih pitanja šalje direktno najvažnijim igračima, tj sastavljanje Vlada mu ne služi za slanje poruka odlučiocima“.

Pod najvažnijim igračima Dušan Lj. Milenković podrazumeva nemačkog kancelara, predsednika Francuske, i predstavnike najvažnijih država EU.

Inače, kako Danas saznaje iz razgovora sa dobro upućenim diplomatskim izvorima iz Brisela, za zvaničnike Evropske Unije, koji dobro poznaju lidera socijalista Ivicu Dačića, mnogo bi prihvatjivije bilo da se Dačić nađe ponovo na mestu predsednika Narodne skupštine, kako bi mogli da nastave saradnju na međustranačkom dijalogu, dok postoji strah da bi Dačić mogao da postane i predsednik Vlade i nastavi da održava veze da Rusijom.

Pitanje da li će lider socijalista Ivica Dačić ponovo dobiti neku visoku funkciju u novom sazivu Vlade Srbije ili Narodnoj skupštini zabrinjava i diplomate na Zapadu zbog otvoreno proruskih stavova Dačića i njegove Socijalističke partije Srbije, posebno u periodu predizborne kampanje.

Zvaničnici EU u Briselu koji se bave Srbijom planiraju da nastave međustranački dijalog u parlamentu Srbije, u nešto drugačijem formatu nego što je to bio slučaj sa dijalogom o izbornim uslovima, a za takav poduhvat vide Ivicu Dačića kao dobrog saradnika na čelu Narodne skupštine.

Predstavnici Evropskog parlamenta koji su posredovali u dijalogu između vlasti i opozicije u Srbiji bili su zadovoljni kako je Dačić, kao predsednik Skupštine, balansirao između svih strana i sarađivao i sa evropskim posrednicima.
U tom smislu, na Zapadu se Dačiću ne zamera ni što je organizovao paralelni kolosek dijaloga pod okriljem Narodne skupštine “bez posredstva stranaca”.

Ipak, zamera mu se politika okrenuta prema Rusiji i postoji bojazan da bi Dačić mogao doći na čelo Vlade, uzevši u obzir značajan koalicioni potencijal koji njegovi socijalisti nude.

Donosiocima odluka u Briselu ideja o Dačiću na čelu Vlade posebno se ne sviđa, ne zbog Dačića lično, već zbog poruke koju bi takav izbor poslao. Ideja o Dačiću kao premijeru na zapadu se vidi kao signal da Srbija zadržava bliske veze sa Rusijom i da se time gotovo potpuno smanjuju šanse da se Srbija usaglasi sa EU po pitanju sankcija Rusiji.