Dačić: Ključni cilj Srbije je EU

Dačić je istakao da ključni strateški spoljnopolitički cilj Srbije ostaje punopravno članstvo u EU, kome je Vlada Srbije u potpunosti posvećena. Izrazio je očekivanje da će tokom predsedavanja Malte i Estonije Savetu Evropske unije Srbija otvoriti veći broj pregovaračkih poglavlja. On se osvrnio i na činjenicu da se celokupan proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji prati kroz tempo rezultata postignutih u dijalogu između Beograda i Prištine.

Prema oceni Dačića, dugoročno gledano, bilo bi kontraproduktivno održavanje postojećeg paralelizma u smislu napretka u Poglavlju 35 i drugim reformskim poglavljima, jer bi to praktično značilo da se umanjuje značaj preduzetih reformi, a preuveličava jedan izuzetno osetljiv politički proces.

Dačić iskazao je nezadovoljstvo zbog upornog izbegavanja Prištine da otpočne sa sprovođenjem svog dela obaveza u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština i povlačenja jednostranih poteza, poput zahteva za prijem u članstvo Uneska i drugih međunarodnih organizacija, koji ugrožavaju do sada postignute rezultate dijaloga.

Osvrnuvši se na pitanje usklaрivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pogrešno je to pitanje sagledavati samo kroz pridruživanje deklaracijama EU, jer Srbija ima značajnu ulogu u brojnim drugim oblastima saradnje.

Posebno je istakao učešće Srbije sa 328 pripadnika u mirovnim misijama UN i EU, jačanje kapaciteta za veće angažovanje u civilnim mirovnim operacijama, saradnju u borbi protiv terorizma, blizak odnos sa Evropskom odbrambenom agencijom, kao i činjenicu da je Srbija kredibilan partner EU u izazovima migrantske krize, u kojoj je preuzela veći teret nego pojedine članice EU.

Sve to ukazuje da EU Srbija vidi kao glavnog partnera u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici. U tom smislu naglasio je da ćemo svaku deklaraciju EU u ovoj oblasti nastaviti da procenjujemo na individualnoj osnovi i da ćemo odluke o pridruživanju, kao i do sada, donositi u najboljem interesu građana Srbije, a sve u duhu principijelnog pragmatizma za koji se i EU zalaže, istakao je Dačić. On je ukazao i da je u ovoj fazi naših pregovora o pristupanju 64 odsto usklaрivanja realno. Obavestio je i da je rad na izradi novih strateških dokumenata u oblasti bezbednosti i odbrane u toku.

Izrazio je zadovoljstvo što je uspostavljena praksa konsultacija sa Spoljnopolitičkom službom EU, što je dobra platforma za jaиanje saradnje i razmenu mišljenja u brojnim oblastima. Naglasio da je Srbija posvećena postizanju dugoročne stabilnosti u regionu. U tom kontekstu istakao je značaj Berlinskog procesa za ostvarivanje bliske saradnje u oblasti infrastrukturnog povezivanja, ekonomske integracije i saradnje mladih. Istovremeno je izrazio žaljenje što naš interes za boljim razumevanjem i uzajamnim uvažavanjem, kao i za pristup okrenut budućnosti, ne dele svi u regionu. U tom kontekstu, apostrofirao je izuzetno ozbiljnu situaciju u Bosni i Hercegovini i činjenicu da je Bakir Izetbegović, donošenjem lične odluke da pokrene reviziju tužbe za genocid protiv Srbije, narušio integritet postojećih institucija, što će imati značajne posledice ne samo u Bosni i Hercegovini, nego po ceo region.

Osvrnuvši se na podršku građana Srbije evrointegracijima, Dačić je ukazao da EU treba da ima izbalansiraniji pristup i da mora da zauzme jasan stav u vezi sa svakim korakom koji nije u skladu sa evropskim normama i standardima i njenim osnovnim vrednostima i principima, bez obzira odakle oni dolaze. Utisak javnog mnjenja u Srbiji jeste da takve reakcije izostaju ili su veoma blage kada je reč o drugim akterima u širem regionu, dok se potpuno drugačiji pristup primenjuje kada je reč o Srbiji.

To sve, kako je istakao Dačić, utiče na opštu percepciju i sliku o EU, zbog čega se i registruju oscilacije u procentu podrške članstvu u EU, navodi se u saopštenju.