Dačić: Među Srbima i Hrvatima postoji sindrom prevelike bliskosti ali i ogromnih razlika, kompleksa i sujete

Naš problem je što se, jezikom koji govorimo, previše dobro razumemo, a da nije tako ne bi znali šta sve govorimo jedni o drugima, rekao je Dačić u emisiji Takovska 10 Radio televizije Srbije.

„To je sindrom prevelike bliskosti, velikih sličnosti, ali ogromnih razlika, kompeksa i sujete. Prevaziđimo to“, rekao je Dačić.

O najavljenom otopljavanju odnosa Srbije i Hrvatske Dačić je u emisiji gostovao sa predsednikom Srpskog narodnog vijeća (SNV) Miloradom Pupovcem i ministarom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije i predsednikom Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislavom Žigmanovom.

Krajem 2022. godine Ivica Dačić je objavio da je predsednik Srbije naložio da se, u kontaktu sa čelnicima manjinskih zajednica u obe države, započne odleđavanje odnosa Srbije i Hrvatske

Dan pre pravoslavnog Badnjeg dana predstavnici Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, Milorad Pupovac i Tomislav Žigmanov, potpisali su Deklaraciju o saradnji, a na Badnji dan su u Zagrebu pored njih česnicu lomili hrvatski premijer Andrej Plenković i ministar spoljnih poslova Goran Grlić Radman, patrijarh srpski Porfirije i srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Javno smo rekli da, „uprkos različitim stanjima u službenim odnosima, vođstva zajednica hoće, žele i ostvaruju saradnju u brojnim segmentima kulture, formiranja politika, sporta i na taj način svedoče vlastitu posvećenost saradnji, dijalogu, međusobnoj podršci“, rekao je večeras Žigmanov, komentarišući nedvne razgovore u Zagrebu.

Milorad Pupovac je ocenio da su, „nakon mnogo vremena, stvari sada izgledale pozitivnije nego što su bile niz godina unazad“.

„Bilo je događaja sa negativnim nabojem i ovo je došlo kao iznenadni događaj koji je otvorio neku moguću perspektivu za poboljšanje odnosa“, ocenio je Pupovac.

On je istakao „dve pozitivne dimenzije susreta“ u Zagrebu – iskazanu spremnost za razgovor, te početak tog razgovara u formatu dvoice šefova diplomatije – Ivice dačića i Gorana Grlića Radmana, navodeći da je taj format „bio realno moguć u ovom trenutku“.

Ako ističemo samo oko čega se ne slažemo, nećemo daleko stići, ocenio je večeras Dačić.

On je istakao da su problemi koji se mogu rešavaju pitanja nestalih i pitanja penzija, ekonomsko-socijalnog statusa, radnog staža, sukcesije.

Žigmanov smatra da je potreban „tihi rad“ i tehnička saradnja u postojećim radnim grupama i međudržavnim komisijama.

„Ja bih da komisije održe sastanke po sektorima i da one odrede prioritete. Meni je najosetljivije pitanje ratova, nasleđa, nestalih – koje ima i najdublji i najveći humanistički značaj i trebalo bi u tehničkoj saradnji, razmenom podataka da se rešavaju pitanja“, rekao je Žigmanov.

On je sugerisao da bi to trebalo činiti „bez velikog prisustva medija“.

Po oceni Milorada Pupovca, poverenje između vodećih ljudi koji predstvaljaju Srbiju i Hrvatsku može se obnavljati „samo kroz razgovor“.

Pupovac je ukazao da je „mnogo poruka u medijskom prostoru koje produbljuju nepoverenje“, i da „politički jezik koji se koristi ne doprinosi izgradnji poverenja“.

„Mnogo je stvari koje su vodeće ljude udaljile, kao što su udaljile i dve zemlje i sada je blagorodna stvar što se to dogodilo i što je premijer Plenković to („odleđivanje“ odnosa) prihvatio“, ocenio je Pupovac.

Žigmanov je ukazao na mnoge pozitivne korake u odnosu prema hrvatskoj zajednici u Srbiji, navodeći otkup rodne kuće bana Josipa Jelačića u Petrovaradinu, otvaranje odeljenja na hrvatskom jeziku u Subotici i Sonti i druge.

„Ono što je krucijalno, mojim izborom u Vladu, zahvaljujući Vučiću, mi sada možemo i institucijalno odgovarati na izazov“, rekao je Žigmanov.

Pupovac je naveo da ima dobrih strana i kada je u pitanju pozicija Srba u Hrvatskoj, poput političke predstavljenosti, razvijenosti institucija, izgradnje kapaciteta u kulturnim centrima, dok nasuprot tome ostaje problem kako se tretira upotreba ćirilice.

Žigmanov je ukazo i na još neke dobre strane srpsko-hrvatskih odnosa, ističući privrednu saradnju Srbije i Hrvatske, angažman sezonskih radnika iz Srbije u Isri i Dalmaciji, ali i saradnju na polju sporta, a naročito kulture

On je naglasio da političko suočavanja sa prošlošću ne sme da dovede do rasta konflitka u sadašnjosti, već da „vodi pacifikaciji i miru“.

Na pitanje kako promeniti situaciju da svakog avgusta, u vreme komemoracija „Oluje“, odnosi Zagreba i Beograda zahladne, Pupovac je rekao da se „mora baviti pitanjem komemorativnih praksi“.

„Treba da osuđujemo ideju, a ne narod“, naglasio je Pupovac.

„Nije stvar u tome da Hrvatska prevaspitava Srbiju ili obratno, to je pogrešan pristup. Sam razgovor menja ljude, stvara obavezu da poštuješ onoga s kime razgovaraš“, naglasio je Milorad Pupovac.