Dačić na zasedanju IO UNHCR: Na Kosovu i dalje nema uslova za održiv povratak raseljenih

„Interno raseljena lica u Srbiji nisu u mogućnosti da ostvare osnovno pravo na slobodan izbor između lokalne integracije i održivog povratka, iz razloga što na Kosovu i Metohiji, ni 20 godina nakon uspostavljanja međunarodnog prisustva, nisu obezbeđeni uslovi za održiv povratak, u smislu neophodnih garancija lične i imovinske bezbednosti, vladavine prava, odsustva diskriminacije i poštovanja osnovnih ljudskih i građanskih prava“, kazao je Dačić.

Dačić je rekao da se na Kosovo, prema podacima UNHCR, vratilo 12.707 interno raseljenih lica, a da je održiv povratak još manji, zbog brojnih prepreka, uključujući pretnje i nasilje, i da se procenjuje da iznosi manje od dva odsto, prenosi ministarstvo spoljnih poslova.

„Ovako mali broj povratnika na Kosovo i Metohiju je razočaravajući sa aspekta ostvarivanja prava interno raseljenih lica. Po rezoluciji SB UN 1244, to je jedan od glavnih zadataka međunarodnog prisustva i privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji“, naveo je.

Šef srpske diplomatije je rekao i da stvaranje uslova za pronalaženje trajnih i održivih rešenja za sva lica u raseljenju Srbija tretira „kao jedno od ključnih pitanja od čijeg rešenja zavisi stabilizacija prilika u regionu“.

Naveo je da je Srbija, kao zemlja sa dugotrajnom raseljeničkom krizom, ujedno i zemlja sa najvećim brojem lica u dugotrajnom internom raseljenju u Evropi i dodao da „broj registrovanih lica koja su bila primorana da napuste domove na Kosovu i Metohiji usled etničke mržnje iznosi 210.284, od čega je najveći broj Srba, kao i drugih nealbanskih zajednica, Roma, Aškalija, Goranaca“.

„Ovo je najteže humanitarno pitanje u Srbiji koje je, zbog svog dugog trajanja, ali i pomeranja fokusa međunarodne zajednice na nove migratorne krize u svetu, delimično potisnuto u drugi plan“, dodao je Dačić.

On je rekao da Srbija „ima direktno iskustvo sa patnjama kroz koje prolaze prisilno raseljena lica, počev od izbeglica koja su bežala od ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, do interno raseljenih lica koja su bila primorana da napuste svoja ognjišta u pokrajini Kosovo i Metohija, do migranata koji su se našli na našoj teritoriji u potrazi za boljim životom“.

„U nastojanjima da pruži zaštitu licima u raseljenju i omogući ostvarivanje njihovih prava, Srbija je posebno zahvalna UNHCR na pomoći u realizaciji Regionalnog stambenog programa kojim su obezbeđena trajna stambena rešenja za izbeglice i lica koja su se našla u raseljenju usled sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije devedesetih godina“, kazao je.

Dodao je da je sprovođenje tog Programa okončano u junu ove godine i da su zahvaljujući njemu rešene stambene potrebe 7.495 najugroženijih izbegličkih porodica u Srbiji.

Dačić je rekao i da je Srbija, u duhu solidarnosti i humanosti, posvećena zbrinjavanju lica koja su napustila svoje domove, suočena sa bezbednosnim pretnjama, i koja se kreću u pravcu evropskih zemalja takozvanom „balkanskom rutom“.

„Trenutno je u prihvatnim centrima i centrima za tražioce azila smešteno blizu 2.300 lica, kojima su obezbeđene sve potrebe, u skladu sa pravima koja im pripadaju kao ugroženoj kategoriji lica“, kazao je Dačić.

Naveo je da će Srbija nastaviti da pruža „konstruktivan doprinos sveobuhvatnom pristupu pronalaženju trajnih rešenja, prevenciji i pružanju pomoći i zaštite licima u raseljenju“, kroz zajedničko delovanje UN i zainteresovanih zemalja.