Dačić namerno provocira „nebeskim Jerusalimom“

Ovako glasi ocena predstavnika Evropskog parlamenta i stručnjaka za međunarodnu politiku, koji su komentarisali izjave šefa srpskog parlamenta Ivice Dačića u emisiji „Pravi ugao“ da je: „Srbija govorila da je Kosovo naš Jerusalim, a sada neko naš Jerusalim priznaje da je albanski, onda to ne može da ne ostavi posledice po naše odnose.“

Za sagovornike Danasa podjednako je sporna i Dačićeva tvrdnja da je „proces otpriznavanja Kosova nezaustavljiv i može samo privremeno da bude zaustavljen“.

Rok do 1. jula

Podsetimo, prema odredbama Vašingtonskog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Srbija se obavezala i da će do jula 2021. preseliti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, iako se tome protivi EU, kao i da će na godinu dana obustaviti lobiranje na međunarodnom nivou da što više država povuče priznanje Kosova, dok je zauzvrat Priština pristala da u istom periodu ne pokušava da se učlani u međunarodne organizacije.

Upravo tu kampanju otpriznavanja predvodio je Dačić dok je bio šef diplomatije.

Izrael i Kosovo uspostavili su diplomatske odnose na virtuelnoj ceremoniji održanoj 1. februara u Jerusalimu i Prištini. Tom prilikom ministar spoljnih poslova Izraela Gabriel Aškenazi i njegova koleginica sa Kosova Meliza Haradinaj Stubla potpisali su zajedničku deklaraciju o uspostavljanju odnosa, prenele su agencije.

Aškenazi je rekao da je on odobrio „zvaničan zahtev Kosova da otvori ambasadu u Jerusalimu“.

Ambasada Izraela nije juče želela da za naš list komentariše izjave predsednika Narodne skupštine Srbije o odnosima dveju država. S druge strane, povodom Dačićevih tvrdnji, Viola fon Kramon Taubadel, izvestiteljka za Kosovo Evropskog parlamenta, navodi: „Nadam se da će se jedna od najvažnijih i najuticajnih političkih ličnosti u Srbiji složiti sa nama u Evropskoj uniji da će bilo kakav evropski put za Srbiju ići preko sporazuma o uzajamnom priznanju Kosova i Srbije.“

Šta je lični uspeh

– Nažalost, razumem da „otpriznavanje“ može da se „proda“ u Srbiji kao lični uspeh SNS-a, ali to ne daje nikakvo rešenje za probleme koji imaju ljudi koji žive na Kosovu ili u Srbiji. Iskreno, ne shvatam šta gospodin Dačić očekuje, čemu će ova strategija otpriznavanja voditi? Da li će to, zaista, učiniti život ljudi, uključujući Srbe, boljim, ili će se ova diskusija samo „isplatiti“ u nacionalističkim krugovima u Srbiji? Ubeđena sam da je jedino rešenje sesti za pregovarački sto i zajedničkim snagama pronaći sporazum – o čemu smo se već složili mnogo puta ranije. A cilj takvog sporazuma mora da bude poboljšanje života i šansi za ljude koji tamo žive, Srbe, Albance i druge. Gospodin Dačić takođe kaže da svaka država i narod gledaju samo svoje „sopstvene interese“. Ja bih radije parafrazila ovu rečenicu: Biće potrebno da svaki narod dugoročno gleda svoje sopstvene interese, kako bi država mogla da razvija svoju budućnost na održiv način. To je bio jedan od naših motiva za izgradnju Evropske unije, i to je ono kako ja želim da vidim Srbiju kao ključni deo procesa proširenja EU – da se postaramo da Srbi i drugi narodi sarađuju i rade zajedno, umesto da namerno podrivaju šanse svojih suseda, poručuje Fon Kramon Taubadel za Danas.

Snažni na rečima

Govoreći na istu temu, Johana Dajmel, nezavisna nemačka analitičarka za Zapadni Balkan i jugozapadnu Evropu, konstatuje: „Ivica Dačić je klovn koji iskače sa snažnim rečima, mi to već dugo znamo.“

– Danas, budući da on više nije ministar spoljnih poslova, već šef parlamenta koji je sačinjen nakon „upitnih izbora“, on mora da provocira sa „nebeskim Jerusalimom“, kako bi privukao pažnju. Ali, uspostavljanjem ambasade u Jerusalimu, Kosovo provocira EU, koja, za razliku od SAD, smatra ovaj projekat kršenjem rezolucije EU. Značajno je pomeniti da se nalazimo u „prelaznoj fazi“ na Kosovu, baš sada, uoči izbora. Suočićemo se verovatno sa dugim periodom političke nestabilnosti dok nova vlada ne preuzme dužnost. Smatram da „ništa nije zapisano u kamenu“, ali želim i da naglasim da to nije ni etničko ni versko pitanje – to se uvek može nesvesno protumačiti kao pežorativna konotacija na „Albance“ ili „muslimane“, jer je to čvrsto utkano u populistički diskurs gospodina Dačića i ostalih. Pitanje priznanja i mogućeg otpriznanja Kosova u najvećoj meri zavisi od poličke situacije na Kosovu – što stabilnija, odgovornija i „evropskija“ bude naredna kosovska vlada, u smislu poštovanja vrednosti poput demokratije i vladavine prava, time će više biti konsolidovana međunarodna reputacija Kosova, konstatuje naša sagovornica.

Balkan među šest prioriteta

Pored predstojećih izbora na Kosovu, Dajmel naglašava da je „važan faktor“ to što su američki predsednik Džozef Bajden i nemačka kancelarka Angela Merkel svrstali balkanski region među „šest zajedničkih prioriteta, i što se, uopšteno govoreći, saradnja SAD i EU ponovo uspostavlja na osnovama poverenja“. (Šest prioriteta su Iran, Avganistan, Kina, Rusija, Ukraijina i Zapadni Balkan, prim. ured.)

„Videli ste kakav haos postoji u vezi sa tumačenjem Vašingtonskog sporazima, i to je priznao i Dačić, koji se sigurno bio ušuškao zahvaljujući Trampovom haotičnom pristupu. Dakle, biće potrebno da i tu budu podvučene jasne i pouzdane linije, koje takođe mogu da imaju uticaja na pitanje priznanja Kosova. I, konačno, mislim da je centralni izazov za Prištinu i Brisel da se postaraju da bude produbljeno poverenje u državu Kosovo, do te mere da na kraju i pet država EU koje nisu priznale Kosovo revidiraju svoj stav“, ističe nemačka analitičarka.

Ispunjena želja Netanjahuovoj vladi

Prema mišljenju američkog politikologa Gregorija Rejmonda, „dogovori iz septembra podjednako su se ticali i odnosa Izraela i Kosova, i normalizacije ekonomskih odnosa Beograda i Prištine“. „Ono što je usledilo 1. februara možda je razočaranje za Srbiju, ali nije iznenađenje. Izraelci, ili, makar, Netanjahuova vlada, smatra da je važno da jedan većinsko muslimanski narod pristane da uspostavi diplomatske odnose i otvori svoju ambasadu u Jerusalimu. Istovremeno, aktuelna izraelska vlada želi da pokaže da nastavlja praksu unapređenja diplomatskih odnosa, započetu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Zvaničnici u Prištini smatrali su da je važno da što više država prizna njihovu nezavisnost, i bili su spremni da uspostave diplomatske odnose a da ih zauzvrat prizna Izrael. Izveštaji nagoveštavaju da su oni jedno izvesno vreme lobirali da to učini Izrael. Ali, pojavljuje se problem izraelskog priznanja Kosova u vezi sa Palestincima, jer se postavlja pitanje kako bi to moglo da utiče na želju Palestinaca da njihova država bude priznata, napominje Rejmond.

Borko Stefanović: Vrhunac cinizma i ponižavanja naroda

Povodom Dačićeve javno ispoljene ljutnje na Izrael, Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde i bivši zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova, kaže: „Neverovatno je da naša vlast zaista misli da se ovde niko ne seća da je u Vašingtonu predsednik Republike Srbije potpisao dogovor po kome ćemo mi premestiti našu ambasadu u Jerusalim, kao akt dobre volje prema Izraelu i Donaldu Trampu i da je zauzvrat Izrael bio deo dogovora tako što bi priznali nezavisnost Kosova.“  „Dotad nezabeležen slučaj u diplomatiji gde mi premeštamo ambasadu i kršimo rezoluciju UN a oni zauzvrat priznaju Kosovo. Sad se prave da se nisu to dogovorili u Vašingtonu i potpisali. To je vrhunac cinizma i ponižavanja našeg naroda i njegove pameti. Kao da ne znaju da je taj sporazum u većem delu bio deo američke predsedničke kampanje Trampa i da se naša dična vlast ponovo kladila na pogrešnog“, konstatuje Stefanović.