Dačić: Nema para za ambasade u baltičkim zemljama

To za Danas kaže ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, odgovarajući na pitanje hoće li Beograd otvoriti tri ambasade u cilju uspostavljanja bližih odnosa sa tim zemljama koje Srbiju koče u otvaranju poglavlja 31 koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost.

– Ne. Nije planirano u budžetu, nema para – odgovorio nam je Dačić.

Na pitanje da li će ove godine biti poseta tim zemljama i diplomatskih aktivnosti pogotovo sa Estonijom, koja u drugoj polovini ove godine preuzima predsedavanje Evropskoj uniji, Dačić najavljuje da će njegov kolega, estonski ministar spoljnih poslova doći u Beograd početkom ove godine.

– Sa ministrima Litvanije i Letonije sam se video u Hamburgu na ministarskom savetu OEBS-a – kaže Dačić.

Srbiju u Estoniji, kako se može videti na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, radno pokriva odnosno zastupa i predstavlja ambasador u Finskoj, u Letoniji to čini ambasador sa sedištem u Stokholmu, odnosno Švedskoj, a u Litvaniji Srbiju predstavlja ambasador u Varšavi, odnosno Poljskoj.

Ove tri izrazito antiruske i pro NATO orijentisane zemlje, prema rečima naših diplomatskih izvora, „zacementirale“ su svoj stav da još uvek ne daju zeleno svetlo čak ni za izveštaj o skriningu za poglavlje 31.

Skrining za poglavlje 31 je završen još u oktobru 2014, ali da bi poglavlje bilo otvoreno, neophodno je da sve zemlje EU daju saglasnost za izveštaj sa tog skrininga kako bi EU napravila svoju pregovaračku poziciju. Prema informacijama koje je Danas uspeo da dobije, saglasnost je dalo dvadesetak zemalja. Kako kažu naši izvori, zemlje koje nisu dale saglasnost imaju problem sa odnosom Srbije i Rusije. Vlast u Srbiji se nada da će to poglavlje biti otvoreno ove ili naredne godine. Ipak, bez obzira na očekivanja, čini se da vlasti nije u interesu brzo otvaranje ovog poglavlja, jer bi ono podrazumevalo jasniji stav Srbije prema Rusiji, kojoj Srbija ne želi da uvede sankcije.

Diplomatske aktivnosti u cilju približavanja stavova Srbije Estoniji najavila je nedavno za naš list i Marinika Tepić, predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije.

Srbija mora da uđe u radar baltičkim zemljama, pogotovo Estoniji, koja predsedavanje Evropskoj uniji preuzima u drugoj polovini sledeće godine. Zato mi u parlamentu, odnosno Odboru za evropske integracije, radimo na tome da početkom 2017. organizujemo ozbiljan sastanak sa parlamentarcima iz Estonije, rekla je Tepić za Danas.

Prema njenim rečima, s obzirom da je bilaterala Srbije i Estonije slaba, saradnja gotovo da ne postoji, mi im uopšte nismo „u radaru“ jer nas doživljavaju kao „male Ruse“, još je potrebnije da se upoznamo bolje i razgovaramo otvoreno i iz svih uglova i aktera, a parlamentarci su tu na svom terenu. Pomoć u približavanju Estoniji imaće, kako kaže, i od ambasadorke Srbije u Briselu Ane Hrustanović, s obzirom na to da Srbija nema ambasadu u toj zemlji.

Podsetimo, plan naše administracije koja se bavi evropskim integracijama i pregovorima je da sva poglavlja budu otvorena 2018. a da Srbija bude spremna za ulazak 2020. ili 2022. godine. Ovaj plan je vrlo ambiciozan ako se ima u vidu da je Srbija od početka pregovora 2014. uspela da otvori samo šest od 35 poglavlja. Ovog meseca, kako je premijer Srbije najavio, očekuje se otvaranje još tri. Tempom otvaranja poglavlja nisu zadovoljni ni šefica Pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević, a ni ministar Dačić.

„Kada je reč o pregovaračkom procesu, moram da kažem da nisam zadovoljna brojem otvorenih poglavlja, jer mislim da imamo kapaciteta, znanja i sposobnosti za brže napredovanje, izjavila je Miščević za Vreme.

Ona je istakla da će, pored poglavlja 23, 24 i 35, koja će biti zatvorena na kraju procesa, Srbija dosta energije morati da usmeri na poglavlja 11 i 12, poljoprivreda i bezbednost hrane, ali i na energetiku, regionalni razvoj i životnu sredinu. Ona je navela da je Srbija u jedinstvenoj poziciji kada je reč o poglavlju 31.

Pomoćnica ministra spoljnih poslova Srbije za EU Marina Jovićević je na skupu o Globalnoj strategiji za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, održanom u oktobru prošle godine, rekla da EU od Srbije s jedne strane traži „strateško strpljenje“, kada je reč o toku pregovora o članstvu, a s druge „strateško delovanje“ u oblasti za koju Srbija još nije dobila ni izveštaj sa skrininga.

– Mi negde lutamo, svaka država članica šalje vam neke svoje poruke – neke imaju veći stepen razumevanja, neke imaju manji. (Evropska) Spoljnopolitička služba šalje svoje poruke. Tako da mislim da bi sa te strane EU trebalo da bude doslednija u svom delovanju ako se na taj način sprovode i očekivanja (od Srbije) – rekla je ona.

Usaglašenost prošle godine oko 64 odsto

Do septembra prošle godine Srbija je podržala 63,64 odsto deklaracija koje visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost objavljuje u ime EU. Ovaj procenat usaglašenosti je drastičan pad u odnosu na 2012. kada je izveštaj Evropske komisije pokazao da je stepen usaglašenosti Srbije na 99 procenata.